Јоханес Ајгнер "Са српским гастарбајтерима нема про

"Са гастарбајтерима нема проблема"
ИЗВОР: Б92
Београд -- Српски имигранти нису оптерећење за Аустрију, врло добро су интегрисани, земља их је звала пре 50 година, а потребни су и сада, каже амбасадор Јоханес Ајгнер.

Гостујући у Кажипрсту Б92, он је рекао да са српским досељеницима нема типичних проблема који прате имигранте.

"Они су позвани као гастарбајтери и одазвали су се том позиву. Велика већина добро зна немачки, деца се школују, студирају, сви они живе нормалан аустријски живот. Многи су цењени као стручњаци", каже Ајгнер.

Према истраживањима, годишње више од 30.000 људи напусти Србију, а од тога четири хиљаде заврши у Аустрији.

"Наравно да постоје неки проблеми, говори се о раду на црно, али не раде све те четири хиљаде на црно. Тренутно постоје дискусије о томе да ли треба ограничити имиграцију или не, али ми немамо проблеме са којима се сусрећу рецимо Белгија и Шведска", каже Ајгнер.

На питање о евентуалном увођењу виза за држављане Србије, Ајгнер каже да нема разлога за страх.

"Не видим то као реалну опцију. О томе се просто не разговара. Постоји општа дискусија о миграцији у Европи, пре свега у Великој Британији, али постоји и велика опозиција томе у ЕУ која заузима чврст став да се ништа не мења по питању слободе кретања", каже Ајгнер.

Амбасадор је навео да се инвеститори из Аустрије у Србије сусрећу са већ познатим проблемима, као што су правни оквир и процедуре, али је рекао да је у контакту са српским властима које "су обавештене о томе шта инвеститори очекују".

"Не могу да кажем да постоји конкретан план што се тиче инвестиција у 2015. години, али могу да кажем да Србија јесте у фокусу наших инвеститора", рекао је он.

Неизбежно питање јесте и то како се одржавају односи две земље, с обизром на политичку призму, нарочито након године у којој је обележена стогодишњица атентата у Сарајеву.

"Можда је одговор изненађење, али мислим да је доста добро што је то иза нас. Имали смо прилику да са српским институцијама организујемо различитие манифестације, кроз које смо могли да укажемо на бројне тачке у заједничкој историји, не само на оне болне као што је сарајевски атентат. Не треба ништа заборавити, али је можда најбољи начин историју препустити историчарима, ван политичког оквира", рекао је он.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=01&dd=14&nav_category=11&nav_id=946830