Jezička zaostavština moje babe Dušanke


Ja sam iz Velike Plane. Za one koji ne znaju, Velika Plana je \"grad\" na devedeset i osmom kilometru od Beograda, kada se krene prema Nisu. Veliku Planu nikako ne treba mešati sa Smederevskom Palankom, opasno je, pogotovo u prisustvu Planjana i kršnijih Planjanki. Ukoliko vam i dalje nije jasno gde je Velika Plana, dodaću da se u sklopu naše opštine nalazi i selo Radovanje, a ono je poznato po...čemu? Tako je, tamo je ubijen Karađorđe.(Koristim ovaj tekst da ispravim autora pesme iz predstave \"Srbi grade kuću\" koji je stihom: \" Mesto gde je bilo klanje Srbi zovu Radovanje\" oklevetao Srbe i duboko ožalostio Radovanjce i Radovanjke: naime, Radovanje se oduvek zvalo Radovanje i nije krivica opštine Velika Plana i mesne zajednice Radovanje što su atentatori, nemajući osećaj za red i takt, izabrali to mesto da mu (tamo njemu) dodju glave.)
Ukoliko još uvek neki od vas nemaju predstavu gde je Velika Plana, dodaću i poslednji podatak: Velika Plana je odmah pored Donje Livadice, a Donja Livadica je mesto na kome je književni srpski jezik zauvek izgubio rat sa psovkama, lokalizmima i nepopravljivo lošom gramatikom mog rodnog kraja, Pomoravlja.
Čuli ste za priče da bi, da se Vuk Karadžić kojim slučajem rodio u Vranju, sada književni jezik bio vranjanski dijalekt? E, da se Vuk rodio u Donjoj Livadici - on bi se ubio.
U Donjoj Livadici su izmislili nepostojano "T":stras' ,vlas' ,slas'...
Znate li šta Godzila kaže kad dođe u Donju Livadicu? 'Bem vi dete, sve ću ve izem! (stara narodna mudrost)
Moja baba Dušanka se, eto, rodila u Donjoj Livadici. Ukoliko uzmemo u obzir da se ona uglavnom i brinula o meni, izvršila je veliki uticaj na mene, budućeg pisca. Doduše, trudim se ja da pobegnem od baba Dušanke i Donje Livadice, ali provali to, pogotovo kada telefoniram: na pitanje:" Gde si?" izleti mi: "evo sam, kući...".Kako je moguće da jedno navodno obrazovano stvorenje u tri reči napravi dve gramatičke greške, proizvoljnu mešavinu između "evo me" i "tu sam" (brutalna verzija moje babe Dušanke glasi:" eve sam") i korišćenje dativa gde mu mesto nije, objašnjava samo postojanje Donje Livadice na kilometar od velike Plane.
Sledeća specifičnost govora u Donjoj Livadici sastoji se u gorišćenju glagola "poje*ati" u jednom sasvim drugačijem smislu od onoga na koga smo navikli. Može li neko da zamisli izraz lica mog muža, inače Crnogorca, kada u jednom momentu moja baba Dušanka kaže: " E, onda sam je poje*ala (komšinicu) pa je sve prštalo!"?
Da se razumemo, poje&ati u ovom slučaju znači da je moja baba Dušanka komšinici saopštila sve ono što misli o njoj, začinjeno psovkama, naravno.
Kada smo već kod toga, znate li šta Donjolivađani odgovaraju Godzili?
Ti ćeš nas izeš? Nemo' da poje*emo i teb' i tog kuj te pratio!

Autor: Jelena