Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
1 ... 168 169 171 172 ... 202
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Jesu li Srbi(Serbi), ipak najstariji narod na planeti?  (Pročitano 511802 puta)
Superstar foruma


Americki patriota

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 75692
Zastava
OS
Mac OS X v: 10.10.2
Browser
Safari 600.3.18
mob
I-mate 30 Pro
СЛОВЯНСКИ

Меджусловјански јест језык, кторы Словјани из разных народов користајут, же бы комуни­ковали меджу собоју. То јест можно, ибо словјанске језыки сут сходна и сродна група. Знанје једного језыка обычно јест доста­точно, же бы имело се приблизно појманје, о чем јест текст на каком-небудь другом словјанском језыку. Чрез веки, Словјани сут научили договарьати се с својими суседами посредством простых, импрови­зованых наречиј. Једно­часно, меджу­собна сходность всех словјанских језыков јест надыхала језыко­знавцев и других к творјенју генеричного словјанского језыка, разум­ливого всем Словјанам. Сред них находет се славны старо­црковно­словјански језык из 9. столетја, како и многе ине пројекты, публиковане од 16. столетја до днес под именами како «все­словјански», «меджу­словјански», «ново­словјански», «обче­словјански» или просто «словјански», все основане на техже пред­положенјах, что чини их близко идентичными.
Днешньего дньа над меджусловјанским работајут два пројекты, Словјански и Новословѣнскы. Они делет со собоју натуралистичну граматику, једин словник, обчу сполечность, разне места на сети и једин обчи цель: описати језык на самом средишчи живых словјанских језыков, кторы вси Словјани разумејут без никакој попредньеј науки и могут користати после минималној науки. Пројект «Словјански» јест почел своју дејателность в 2006 годе с цельем створьенја легкого, нату­рали­стичного помочного језыка за Словјанов.
IP sačuvana
social share
ni bog ne prasta sve...

celavi oces cokoladicu...
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Superstar foruma


Americki patriota

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 75692
Zastava
OS
Mac OS X v: 10.10.2
Browser
Safari 600.3.18
mob
I-mate 30 Pro
Дерван князь Белой Сербии — один из первых князей сербов и сорбов и всего союза Лужичан.

— Дерван упоминается Фредегаром в его хронике как «правитель народа сербов [то есть сорбов] из славян» (лат. «dux gente Surbiorum que ex genere Sclavinorum»). Он — первый глава племени с именем, сохранившимся до наших дней. Фредегар писал, что Дерван подчинялся франкам в течение длительного времени, а затем присоединился к славянскому союзу Само. После поражения короля франков Дагоберта I от короля славян Само вблизи Вогастибурга в 631 году (в других источниках — 632 год), Дерван провозгласил независимость своих владений от франков, сделав их частью государства Само.

Дерван примкнул к Само в его последующих войнах против франков. Далее из рукописей Фредегара следует, что Дерван и его люди жили к востоку от саксонского Зале. Упоминание Дервана в 631/632 году — также первое письменное подтверждение присутствия славян к северу от Рудных гор.

Он продолжил боролся против франков в 631—634 годах и в 636 году потерпел поражение от тюрингского герцога Радульфа в одной из битв.

----------------------------------------------------------------------------------

Безымянный князь, сын князя Дервана - князь Белой Сербии — условное обозначение правителя сербов, который привел свой ​​народ в начале VII века из Белой Сербии на юг Балкан.

— Он описывается как преемник сербского короля, наряду с неназванным братом, и как правитель, который привел на Балканы часть сербов из Белой Сербии во времена правления императора Ираклия (610—641).
« …Когда двое братьев получили от отца власть над Сербией, один из них, взяв половину народа, попросил убежища у Ираклия, василевса ромеев. Приняв его, сам Ираклий предоставил ему Фессалоники как место для поселения Сербия, которая с той поры и получила это прозвание. »

О самих сербах Константин Багрянородный писал:
« Да будет известно, что сербы происходят от некрещеных сербов, называемых также «белыми» и живут по ту сторону Туркии [венгры] в местности, именуемой ими Бойко. С ними граничит Франкия [германцы], а также Великая Хорватия, некрещеная, называемая также «Белой».




На своем пути к югу сербы и хорваты победили аваров, прежде чем в конце концов поселился на землях внутренних районов провинции Салоники, территорию которой Ираклий даровал им с задачей защитить границы Византии от будущих нападений аваров и других кочевников. Постепенно сербы покинули провинцию и переехали на север, пока они не пришли в Белград .

Неизвестный князь вскоре после прибытия на Балканы был отстранён от управления в результате внутренней борьбы за власть над племенами. В трактате «Об управлении империей» упоминается, что он умер около 680 года, то есть до прихода булгар на Балканы в 681 году.

Князь Властимир, по имени которого был названа первая сербская правящая династия, был праправнуком Неизвестного князя.

IP sačuvana
social share
ni bog ne prasta sve...

celavi oces cokoladicu...
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija


Duboko u šumama Amazonije

Zodijak Libra
Pol Muškarac
Poruke 9116
Zastava Duboko u sumama Amazona
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 36.0
mob
Nokia 2610
neznam sta ti ovo ovde sve pise, ali po mapama kod tebe su srbi dosli odnekuda i nisu starosedeoci ovog dela balkana i sire.
da nije ovu kartu crtao neprijatelj srba porphyrogenus?
IP sačuvana
social share
zummba zlo
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Superstar foruma


Americki patriota

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 75692
Zastava
OS
Mac OS X (iPhone)
Browser
Safari 600.1.4
mob
I-mate 30 Pro
Licno...
IP sačuvana
social share
ni bog ne prasta sve...

celavi oces cokoladicu...
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija


Duboko u šumama Amazonije

Zodijak Libra
Pol Muškarac
Poruke 9116
Zastava Duboko u sumama Amazona
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 36.0
mob
Nokia 2610
avaj
IP sačuvana
social share
zummba zlo
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Udaljen sa foruma
Svedok stvaranja istorije


AriA

Zodijak
Pol Žena
Poruke 22537
Zastava Beograd
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 36.0
mob
Samsung Galaxy S4 mini
НЕМАЧКА: Срби су поставили камен темељац данашње цивилизације


Немац Јирген Шпанут, истражујући немачку историју, открива српска гробља на тлу Шпаније, Португалије и Бретање од 3.000 година пре Христа. Он такође у пећини код места Мас-д’ Азил у Француској открива белутке, који представљају прве почетке стварања писма, почев од леденог па до раноисторијског периода. А у месту Глозел открио је камење на коме је нашао иклесане јелене, медведе и животиње које могу бити пантери или дивљи коњи, са ознакама које приписује филистинском или синајском писму.

Ове ископине процењене су на девет до десет миленијума старости пре Христа. Француски археолог Морле назвао је то писмо азбука Глозел, а Јирген Шпанут наводи: “Они који су измислили ово писмо су поставили камен темељац наше цивилизације”. Он мисли да се ради о Филистинцима, а по упоредби са насом ћирилицом произлази да се ради о Србима. Платон сматра да је исто краљевство владало Средоземљем и Египтом и преко Тиренског мора протезало свој утицај све до Гибралтара. На све то Илија Живанчевић написао је да је Словенство било растурено од Владивостока до Јадрана, као кичма човечанства.

Најстарији халдејски, асирски и мисирски рукописи и камени споменици људске цивилизације стари су око седам хиљада година. По њима најмање толико је стара и српска историја. У тим споменицима спомиње се име Србин, али не и Словен. И “Кинески дворски дневник”, који је непрекидно писан од око две хиљадите година пре Христа, садржи податке да су тада Срби живели у азијској Сарматији и у земљама иза Дона. Тада је српски народ живео на просторима од Сибирије до италијанске Венеције. Француз Робер Сипријан развио је теорију о пореклу свих Словена од Илиро-Срба, тј. од подунавских балканских Срба, који су се простирали од Балтичког и Црног мора до Кавказа и Каспијског језера.

Србе доњег Дунава он назива прото-Срби или првобитни Срби и за прото-Србе тврди да су та подручја настањивали раније од времена у коме је живео Мојсије. За каснији долазак Срба на Балкан Сипријан каже да су они само дошли сабраћи у помоћ у борбама против Римљана. Није чудо да су од тада неки народи модификовали језик па чак и давали себи друга имена, због огромних раздаљина и отежаног комуницирања. Имена Чеха, Хрвата и Руса помињу се први пут у писаним споменицима од сестог века н.е., неколико хиљада година после Срба. О томе Сафарик писе: “Никада до шестога века није поменуто име Чех, Лех или Словен, а и о Пољацима и Русима писана историја говори тек у деветом веку.”.

srbi stari narodПрема записима Јорнанда и Прокопија, Венди и Срби су два имена једног истог народног стабла. Лужички Срби за себе кажу да су они из балканске Србије, што потврђују немачки историчари Сетген (Schoettgen) и Крајсих (Kreysig), узимајући за основ иста имена људи, река, планина и других географских појмова. Пољаци су у новијим истраживањима утврдили присуство Словена (Срба) на балтичкој обали од пре 2.000 година пре Христа. То су били Протословени (Протосрби), чији су потомци данашњи Лужички Срби. Олга Луковић-Пјановић каже да су Босна и Славонија биле српске и звале се “Бела Србија”, а простирала се све до данашњих немачких граница. Робер Сипријан закључује да су Срби најстарије стабло словенске расе и да су их на Западу називали Венди, као и да су житељи Сарматије аутохтони Срби.

По Илији Живанчевићу Душанов Законик представља само континуитет традиционалног вендског порекла, а Валтер Вист (Walter Wuest) пише да је санскритски језик настао из вендског, али му не мозе одредити време. Он тврди да је у Индију дошао са северозапада, а по свим упоређивањима једина је могућност да је то био српски језик. То је у сагласности и са Илијом Живанчевићем, који каже: “Словени су осталим народина дали реч.” И он као време настанка санскритског језика одређује 4.500 година пре Христа, док Емил Бурнуф (Emil Burnouff) налази да је то било далеко пре, чак у доба “мраче праисторије”. Он није усамљен у тврдњи да су грчи и латински језици настали из пелазгијског језика. А за народ Пелазга каже да су живели у Средоземљу и по Алпима. Пелазге су многи прословековни аутори идентификовали са старовековним Србима.

Један огранак Срба, који је из Сарбарске, преко Мале азије, стигао на Балкан 3.000 година пре Христа, населио је Стару Рашку (Тракију), а један део истих се морским путем спустио до Крита у три таласа 1.800, 1.500 и 1.400 година пре Христа. Победили су Крићане али су се са њима измешали и претопили у нови народ – Грке или Јелине. Подаци говоре да ни имена града Атине и истоимене богиње нису грчка. Има записа који тврде да су и Акрополис саградили Срби. Сами Грци за себе верују да су они настали од народа званог Пелазги и да су говорили “варварским” језиком, а налази указују да су то били Срби.

Олга Луковић-Пјановић за Грке каже да су они остатак хорди асирских и Рамзесових трупа, које су се помешале са српским племенима, а такав став заступа и сам Херодот. На Криту се задржало једно племе Боруси, које се није мешало са Крићанима. Када су се и они упутили на север, запосели су обалу Балтика и одржали свој језик све до пре 200 година, од када су их Немци германизовали и преименовали у Прусе (Пројзен изговарају Немци написано Преусен). Срби са Пелопонеза населили су области изнад Саве и Дунава створивси прву Панонску Србију. О самој Троји записи Михаила Ломоносова и Мавра Орбинија, као и певање Ивана Гундулића, иду у прилог умешаности Срба у тројански рат. Падом Троје Срби су у другом таласу 1860 година пре Христа, опет дошли на Балкан и проширили се до Венеције.

Катарина Велика, руска царица, је лужичко-српског порекла, што су историчари потврдили по титули њенога оца (био је принц области Anhatt, Zerbst – Serbiste). Катарину су у младости звали “Северна Семирамида”. Она је сама за себе говорила да је словенске расе и писала Гриму 1784. године да је словенски језик био првобитни језик људскога рода, а како каже наш народ: “Царска се не пориче”.

Никола Фрере, како наводи Шафарик, сматрао је српски мајком трачког и грчког језика. Шафарик у свом делу “Старожитности” пише: “Срби живе у Европи од најдавнијих времена или од праисторијског доба, а тако распрострањен народ води своје порекло од најдаље прошлости”. Он тврди да су Срби настањивали готово целу Европу и многе делове Азије, па отуда она наша стара изрека: “Говори српски да те цео свет разуме”. За српски језик Шафарик каже да је: “Тако оригиналан, чист, граматички савршен и богат, те није могао да се обликује без постојања једног јединственог првобитног и самосталног народа”. А стари српски језик био је сасвим сличан данашњем, савременом, што је реткост у историји језика. Кад је реч о писму још нико се није ни приближио Вуковом правилу: “Пиши као што говориш, читај како је написано”.

konstantinopoljСигисмунд Хербестајн наводи да су Срби живели на целој обали Јадранског мора, од Венеције до Константинопоља, укључујући ту и српски Цариград, па наводи Мизију, као балканску област, коју су грци и Римљани делили на Горњу и Доњу Мизију, те даље Лужичке Србе и Србе у данашњој Мађарској. Робер Сипријан за Дунав каже да је српска река, а Србе назива почетним народом и мајком народа а српски језик – језиком мајком. Нестор Кијевски, Леоник Халкокондило и Робер Сипријан се слажу и сви називају подунавски басен прасловенском колевком Европе.

Подунавље, прва српска постојбина

Милош Милојевић пише да су Срби од искона живели на својим садашњим земљама, од Италије или Средоземног мора до Грчке и од Јадранског до Црног мора, ту су имали своје свештенство и уређену црквену управу у лицу својих архиепископа са седиштем, између првог и четвртог века н.е. у Сирмијуму, другој римској престоници, данашњој Сремској Митровици. У четвртом веку, под навалом Хуна, повукли су се у Звечан, на Косово, где су такође створили Косовску Митровицу. По Милојевићевим налазима српска црква старија је од римске и грчке.

Зна се да су Срби у прастара времена били монотеисти (веровали су у једнога бога), док је многобоштво настало касније у Грчкој. Према Веселину Чајкановићу српска религија претежно је индо-европска и у њој има највише елемената из индо-европских времена. Казимир Шулц наводи писмо апостола Павла, према коме је он (апостол Павле) проповедао “Христово Јеванђеље”, Христову веру код Срба, од Јерусалема до Италије.

Драшко Шћекић у својој књизи “Сораби – истина о српству од исконе” износи да су Срби на нашим данашњим просторима живели више од 7.500 година. Он такође тврди да су Срби званично почели да броје године од 5508. године пре Христа, према чему се наводи да је деспот Стефан Ђурађ Бранковић погинуо 6935. године и да је кнез Лазар погинуо на Косову 6893. године. Према томе, аутор овога текста писе ово године 7511. у Канади. Шћекић такође наводи да су Месопотамци почели бројати године 3.200 а Египцани 3.000 година пре Христа, Римљани од 743. године пре н.е. (година стварања Рима), Грци од 776. године пре нове ере, од првих олимпијских игара. Према томе Срби су почели мерити време давно пре свих. Према том српском календару Цар Душан је прокламовао свој Законик на празник Вазнесења, 21. Маја 6857. године.

Душанов Законик има готово световни карактер, базиран на хиљадугодишњим традицијама српског народа, које се налазе у Ведама, а оне носе печат непролазне мудрости изван времена и простора. Сви данашњи словенски народи били су уједињени под именом Срби, говорили су заједничким језиком, из кога се касније развило 12 различитих говора. Шћекић такође приказује, кад је реч о праколевци српства, Индији, да је тамо настала прва Србија, под именом Сарбарска. Одатле су око 4.500 година пре Христа започеле прве сеобе и то у три правца: прва у правцу рајске земље Месопотамије, друга ка средњој Азији, а трећа ка северној Азији, данашњој Русији, где је створена племенска држава названа Сирбидија, Сирбирија или Сирбија – Сибир. Ово је у сагласности и са другим ауторима који ће у даљем тексту бити приказани.

kraljУ време краља Милутина (1282. до 1321.) на српском двору јело се златним виљушкама и кашикама, а у Европи је виљушка први пут уведена у XVI веку, у време Хенрика III и то је доживљено као изузетан догађај.

У трагањима за српским коренима Огњен Радуловић наводи да је Балканско полуострво био први насељени регион из кога су касније насељавани остали делови Европе. Срби се овде нису доселили, већ су ту живели од свога почетка и одатле су се расељавали. Подунавље је колевка европске, па и светске цивилизације. Према томе, садашњи становници Балкана су потомци племена Рашана, који су ту живели од најстаријих времена. Историју Трибала, тринаест векова пре Христа, Херодот смешта у Поморавље, како каже западно од реке Исткар, где из илирске земље река Ангро тече на север и улива се у Асткар.

То према садашњем стању одговара сливу западне и велике Мораве и Дунава. У књизи “Цивилизација Германа и Викинга” издатој 1976. године у Швајцарској, Патрик Лут (Patrick Louth) писе да су 2.000 година пре Христа у Скандинавске просторе дошли народи из Подунавских равница. За многе истразиваче остали су “мистериозан” народ. Други Швајцарац Јуџин Питар (Eugene Pittard) каже да су ти “мистериозни” народи населили и обале Норвешке и Шкотске, а сматрали су их припадницима динарске расе, били су високог стаса и лепи. По Питару кретали су се од Венеције, преко Централне Европе и Немачке, до Шведске и Норвешке, а друга грана прешла је мореуз Кале и настанила британска острва. Све су то били наши претци, Срби.

Обелиск из Ксантоса садржи натпис уклесан у камену, који претставља збирку закона старих Срба. Овај законик старији је неколико векова од Мојсијевог. Према Птоломејевој “Азијској и Европској Сарматији и делу Индије” у Грчкој на острву Халкидики једно место, на коме је персијски цар Ксеркс превео 1,700.000 војника у петом веку пре Христа, још увек се зове Превлака. Сензацију у свету изазвао је руски историчар Јуриј Мирољубов 1954. године када је почео да објављује преводе “Велесове књиге”, која претставља храстове дашчице на којима је урезана словенска хроника од 650 година пре Христовог рођења. Светислав Билбија први је дешифровао етрурско писмо, приметивши да етрурска слова потсећају на слова Вукове ћирилице. Када их је почео читати с’десна у лево, успео је да склапа речи које су имале исти корен као многе речи у савременом српском језику. Претходно су се многи западни научници безуспешно мучили да дешифрују етрурски језик, упорно одбијајући да за то употребе словенски, дакле српски.

Тако је нађен кључ за етрурску браву. Билбија је затим нашао да се ћирилица развила из клинастог писма Низана, народа у литератури забележени као Хити из Мале Азије, који су 2.000 година пре Христа у области Ликији подигли град Срб. Упоредивши записе са обелиска из Ксантоса са знацима Вукове ћирилице Билбија је прочитао све споменике етрурског народа и тиме утврдио да сви ти народи потичу из Подунавља, са подручја на коме данас живе Срби. Познато је да су Етрурци пре Латина живели у данашњој Италији и себе су називали Рашанима. Опште је прихваћено тумачење научника да реч Рас означава сој, расу, припадност племену које говори истим језиком. Ми данас знамо да су Рашани били житељи Немањине државе и још постоје рушевине града Рас. Према томе говорити о Етрурцима, значи говорити о Рашанима који су живели на подручју винчанске културе, северозападно од Прокупља.

Коментаришући истраживања професора Деретића, Огњен Радуловић наводи да су Римљани преласком Јадранског мора, кренули у освајачке походе и наишли на Илире, а касније и на Трачане, народе који су насељавали те области. Илири су заправо били Венети или Венди – српски народ, а Римљани су им дали име Илири према тадасњем владару који се звао Илија, који је владао у подручју данашње Херцеговине и дела Црне Горе. И на острву Рабу постојао је град Сарба. За Трачане се наводи да су били врло жилав народ, а по бројности одмах иза Индуса.


Према истраживањима др. Милорада Стојића, Трибали су насељавали области целог српског Подунавља, комплетно Поморавље, доњу Посавину, део Колубаре, источну Србију, северозападну Бугарску и простирали се на југ до Скопља. Континуитет Трибала на овим подручјима траје од тринаестог века пре нове ере, па до другог века после Христа. Имали су уређену државно-правну територију, што сведочи њихов грб, који се појављује после пропасти средњовековне српске државе. Српска држава Немањића имала је свој грб: на црвеном штиту двоглави бели орао, а грб Трибалије се јавља од седамнаестог до осамнаестог века као грб Шумадије.

У новије време бројни истраживачи сматрају да су Илири и Сармати, односно Словени јединствен етнос. Херодот је тврдио да су Венети и Илири исти народ, а Птоломеј да Венети чине део Сарматије. Милан Будимир описује појаве Венета на обалама Атлантика, Балтика, у Алпима, у долини реке По, на Балкану (Далмација, Тесалија, ушће Дунава) и у северној Анадолији. Нас књижевник Милош Црњански навео је имена на десетине географским појмова у Британији који одговарају називима на тлу наше земље. Анонимни аутор из седмог века писао је да су постојале три Србије: једна до Грчке, друга у Дачији, а трећа у Сарматији. Целокупну ову област освојили су Римљани, под својим именом Илирик. Управни центар био им је у Сирмијуму, где владавина “илирских и дачких царева” траје од 248. до 392. године нове ере.

Срби у северозападној Европи

За Хрвате се говори да се то име помиње први пут од шестога века нове ере и да се односило на Србе који су живели по планинским пределима, хрбатима, слично данашњем називу Загорци. Сам хрватски историчар В. Кљајић у својој историји “Сеоба Хрвата” пише да се део Срба називао Горанима или Хорватима, што није означавало народ него племена. Чеси су их називали Хрбатима, а Шафарик наводи да реч Хрват означава брђанина. По Далимилу и Шафарику, Хрвата, као народа, уопште није било. Руски историчар Никола Дурнов каже: “Милиони Срба примивши католичанство претворише се у Хрвате”. Он у “Руском Странику” описује Загреб као престоницу покатоличеног српства. У “Варшавском дневнику” генерал Гурка писао је 1880. године: “Никад Русија неће санкционисати историјско насиље, да се створи засебно од српског народа хрватска католичка краљевина, где живи српски покатолишени народ”.

На просторима данашње Галиције и Пољске од пре преко три миленијума постојала је Бела Србија. Њен други део обухватао је просторе данашње Чешке и Баварске. Чеси су живели у Белој Србији, а само име Чех имало је почасни карактер. Око реке Мораве живели су Моравци. Блиски Моравцима били су Словаци, чије порекло такође датира од Срба по тврдњи аустријског историчара Синисе, као што су и Срби Корутанци, данашњи Словенци, према немачком историчару Димлеру. Они Срби који су живели по гајевима и шумама добили су име Леси или Шумадинци (шума се на руском зове лес), а они који су живели у низинама названи су Пољацима. Пољски истразивач Јозеф Кострижевски потврдио је име Пољске, које је дошло од српске речи поље, а односило се на земљорадњу. По Јовану Луцију, Бела Србија била је у Карпатским горама, а Шафарик је писао да је за Татрама, данашњи делови Пољске и Русије, живео велики српски народ. Управо из тих простора Беле Србије догодила се последња велика сеоба Срба почетком седмога века нове ере, прецизније 632. године. За Пољаке, као народ, каже се да настадоше од преосталих Белих Срба, који су се и даље задржали у старој постојбини.

Римски и грчки историчари Плиније и Птоломеј, који су живели у доба Христа, писали су о Србима који су били настањени иза Дона у Сарматији. Отуда их Руси сматрају за своје прародитеље. Реч Рус јавља се тек од деветог века, па Шафарик у књизи “Србове в Руску” тврди да су: “…Руси остатак оног српског огранка који се иселио на Балкан”. Пољски историчар др. Вацлав Мацјејовски каже: “Треба знати да су словенска наречја у Бугарској и Србији створила старословенски црквени језик, а из овога је постао руски језик”.

За Бугаре се наводи да су уралско-монголског порекла, који су окупирали пределе садашње Бугарске и покореном српском становниству наметнули своје име, примили њихову културу, веру и језик који су веома искварили. Сматра се да су вековна раздвојеност и утицаји суседних народа са делимичним укрштањима, довели до извесних опречности међу племенима некада истога народа, баш као и утицаји религија, што је све резултирало у настанку посебних данашњих народа на европским просторима.

Најстарије српско порекло

Напред је наведено да су халдејски, асирски и мисирски рукописи и камени споменици једни од најстаријих докумената људске цивилизације, стари преко седам хиљада година и да се у њима помиње име Србин. По неким научним теоријама настанак људских насеља одређује се за разне крајеве у разна времена. По другима сматра се да су прва насеља настала у средњој Азији, одакле су се народи даље временом расељавали. По таквој тврдњи за Србе се сматра да су огранак аријског, или индо-европског соја, коме припадају и романски, келтски и германски народи. За тај доказ узима се исти језик свих словенских народа, произашао из прасрпског језика индо-азијског порекла.

srbВелики је број научника који Индију сматра српском прапостојбином. Сви се они слажу да су сеобе Срба из Индије започеле пре шест до седам хиљада година и да су трајале око хиљаду година. Један од заговорника српског порекла из Индије је и др. Ненад Ђорђевић, који у својој обимној студији “Историја Срба” доказује да и ми припадамо индо-европском стаблу. Он тврди да Срби од свог постанка носе своје име. Постоји теорија да су се прве сеобе Срба одвијале у правцу кретања сунца, од истока ка западу.

За колевку свих европских народа сматра се Индија, одакле су сеобе за запад започеле пре петнаест хиљада година. Доказ томе су многобројне речи у санскритском језику, истог значења као и на српском, а забележене су пре више од три хиљаде година. Као прва историјска забелешка је реч Сербх што има значење родбине, семена и колена. И у данашњим језицима, индијском и српском има много речи истоветног значења. Ево неких:

аган – огањ; багас – бог; братх – брат; бхала – бела; цхата – чета; дети – дете; див – див; дина – дан; даса – десет; дама – дом; гирја – гора; град – град; искра – искра; када – када; кута – кућа; лип – леп; лот – љут; лагхи – лаки; љубхва – љубав; матр – матер; мала – мали; море – море; мил – мили; набас – небо; нава – нови; параха – прах; прати – против; панца – пет; пена – пена; рабх – роб; роса – роса; са – со; сила – сила; сас – сест; стан – стан; сабха – соба; стала – стол; тата – тата; та – тај; твар – ствар; трасти – трести; транг – траг; тамас – тама; три – три; тријдоса – тринаест; тада – тада; врт – врт; вицур – вече; ватара – ватра; ви – ви; вас – вас; вива – живи.

У санскритском језику имена родбине су потпуно идентична српским, као: тата, нана, брат, прија, сестра, стрина, свекар, свекрва, девер, кум, свастика. Постоји истоветност и многих других речи као: гувно, хлад, стока, говече, јама, апсара, мана, рака, јад, мед, гудити и друге. Има их свакако још. Други доказ порекла Срба везан за Индију су обичаји, који су веома слични код оба народа, на пример: отмица девојке, уношење и палење бадњака, гатања, мотиви на везовима и надгробним споменицима, друштвено и државно уређење и многи други.

Чак су код Срба били сачувани и обичаји спаљивања мртвих. Речи жупа и жупан у српском и код Индуса имају значење удружења или задруге, а у санскритском значе повезивање. Енглески писци истицали су истоветност индијских и српских друштвених јединица, општина, које су у оно време биле најдемократскији облик друштва, сачуваних у Србији до данас. Макаров је записао многа имена српских станишта, која су остала до дана данашњег: Индостан, Авганистан, Курдистан, Раџастан и јос многа друга.

Izvor


« Poslednja izmena: 13. Mar 2015, 01:08:45 od Arijada »
IP sačuvana
social share
Čoveku je dato da se prilagođava situaciji.
Onog koji čeka da se situacija prilagodi njemu, ubije taština.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Udaljen sa foruma
Svedok stvaranja istorije


AriA

Zodijak
Pol Žena
Poruke 22537
Zastava Beograd
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 36.0
mob
Samsung Galaxy S4 mini

CATENA MUNDI, књига о „Вратима народа“ (Забрањена историја Срба)


balkan map Četiri ključna geopolitička pravca Srbije

Јован Пејин, историчар који је на ХРТ-у јавно Хрвате назвао геноцидним народом, поводом Catene mundi је рекао: Овај зборник се не свиђа ултра левици, нити глобалистима и “ојропљанима“, Србима који ниподаштавају све оно што је створено протеклих векова!

Историографија показује својим садржајем сложене и немерљиве појаве кроз трајање народа. Ову идеју имао је на уму Предраг Драгић Кијук када је почео да припрема зборник Catena mundi или Врата света [прев. Ј.П.]. Сматрао је да историјске појаве потребно поново сагледати, да изнова проверимо и утврдимо њихове вредности. Оваквим поновним изучавањем утврдићемо временску разлику у свести читалаца и да стварност коју су преживила или одживела старија поколења схватимо онако како су се догађаји десили и процеси трајали.

Овде лежи тајна успеха двотомног зборника радова које је Предраг Драгић Кијук сакупио одабрао и поново објавио под насловом Catena mundi! Србија се на свом северу налази на ширем ободу панoнске низије, заузима средишњи и западни Балкан и спушта дубоко на његов југ до самих обала Белог мора. Београд на ушћу двеју река, Саве у Дунав, високо постављен на Ташмајданском гребену, на чијем билу се налази древна тврђава контролише простор према северозападу до ушћа реке Драве у Дунав и реке Мориш у Тису па све до Будимпеште, а затим дубоко на југ до града Ниша.

Са истока прихвата путнике који се крећу речно-морским путем од Одесе са циљем у Ђенови на Западу. Са севера прихвата путнике који су пошли из Хамбурга за Београд, Солун, Цариград и даље на Блиски исток и Африку.

Овим чињеницама Предраг Драгић Кијук оправдава име зборника Catena mundi и идеју да се припреми оваква књига, са жељом да се провери и потврди улога Словена , посебно Срба на просторима Врата народа.

Зборник радова настао је из потребе да у критичном времену распада бивше државе и грађанских ратова на Балкану укаже на значај Срба као народа и да их опомене да се усправе у времену када пуцање окова којима су успавани југословенством и идеологијом која их је оријентисала ка социјалној пракси и животној филозофији „ту кнежеви нису ради кавзи, ал је рада сиротиња раја… “, идеологије која је крајње злоупотребљена.

Зборник је попуњен пажљиво одабраним радовима значајних аутора не само Срба. Овде су презентирани радови Руса, Француза, Немаца и других Европљана. Читамо путничкe записe који су сведочанства о ономе шта су видели пролазећи кроз српске земље и поново после велике паузе од неких скоро седамдесет година, читамо и мало познате радове о Словенима – њиховој најранијој прошлости која је свесно, под идеолошким притиском потискивана из свести српских читалаца. Саопштене су ослободилачке идеје текстовима народних трибуна, презентовани су закључци како и у ком правцу да усмеримо наше политичко и национално интересовање за будућност српског национа и обновљен став о српском становишту у националној политици. Упрошћено речено поручио је: Срби, усправите се!

Поред реченог, сасвим свесно, Предраг Драгић Кијук пажљиво је одабрао и унео текстове који ће допринети обнови националне свести код Срба „сва три закона“, како је именовао нашу вишеконфесионалност Вук Караџић, која је била на издисају обновити под ударима побуњеника, терориста и сепаратиста у Словенији и Хрватској, којима су се придружили и други. Дуго је српска историографија била притиснута југословенством и идеологијом марксизма-лењинизма-титоизма и кроатокомунизма. Овај последњи оставио је најдубљи траг у свести српске елите и народа захваљујући пажљивој партијско-идеолошкој контроли катедара за историју у Београду, Новом Саду, Приштини и Нишу.


Кроатокомунистичка историографија је створила слику о српској прошлости онако како су идеолошки теоретичари замислила да треба да изгледа а не онако како се стварно одигравала и како су догађаји записивани у манастирима, црквама, трговачким књигама али и ретким књижевним делима. Сетимо се у овом тренутку док говоримо о делу Предрага Драгића Кијука, другог једног аутора – Милорада Панића Сурепа. Он је, трагајући за судбином српске књиге, на њиховим маргинама налазио и изчитавао разне записе и поруке и сакупио текстове за зборник који је назвао „Када су живи завидели мртвима“. Кроатокомунистичка историографија створила је једну школу, тачније, осликала живот српског народа у прошлости као балканског дивљака, прљавог, чупавог и осионог, без културе, без језика и без писмена! Овај балкански хегемон устремио се на друге балканске народе, у првом реду на Хрвате па потом Словенце и нове политичке народе – Црногорце, Македонце и националне мањине који су потпуно обесправљени живели у сиромаштву. Насупрот овој слици, српски народ живео је исто као и други народи, са малим надницама и у малим, често влажним становима,.

Српка елита, која је издржавала државу и тражила исто то од других, била је уништена после Другог светског рата, па испада да све што је урађено после 1945. године у привреди и култури било је под будним надзором и великом бригом партијске номенклатуре КПЈ/СКЈ. Историјска и друге сродне науке, етнологија и антропологија имају утицај на политику и идеологију. Али, Срби су се удаљили од самих себе под утицајем идеологије коју нису успели да поставе на право место које јој припада у политици и историографији, него је идеологија поставила историографију на место пропагандисте њене политичке воље.

Управо због тога не можемо да прелазимо ћутке преко догађаја који су под идеолошким притиском затрпавани у заборав, када смо угрожени исто као пре двадесет година и као пре седамдесет. Од нас се тражи да се одрекнемо сами себе, да се одрекнемо од онога што смо били и  што јесмо како би нам забранили да то исто будемо у будућности.

Од нас се тражи да обновимо југословенство а потом пошто ни то није било довољно да се одрекнемо државе и делова свог народа као 1920, после склапања мировног уговора у Версају, 1924, када је КПЈ донела одлуку да се изведе револуција и формирају од државе јужних Словена совјетске републике, 1928, када су створене бановине и прокламовано наднационално југословенство, 1928, када је КПЈ у Дрездену донела одлуку о разбијању Југославије, 1941, када је разбијена Југославија, подељена и створена геноцидна држава хрватског народа НДХ, 1946, када је прокламована ФНРЈ, 1992, када је разбијена под ударима НАТО снага, САД и Немачке југословенска федерација, а Срби који су бранили федерацију и српске земље проглашени због борбе за одржање за главне кривце нестанка Југославије и ратне злочинце, 2006, када је на продуженом црногорском референдуму проглашена држава новог политичког народа Црногораца, Црна Гора, 2008, када је иза леђа НАТО снага као КФОР-а проглашена независна држава Косово и 2014. године када је у време мајских поплава у Србији у време ванредног стања у земљи прихваћен у Народној скупштини сепаратистички Статут Војводине, чија легитимност је, због ванредног стања у земљи, под знаком питања.

Мислим зато да зборник Catena mundi, који је изашао из књижевне радионице Предрага Драгића Кијука је једна од препрека да се одрекнемо делова народа и српских земаља. Предраг Драгић Кијук је поставио дефиницију српског становишта у националној политици и обнови српског националног програма. Питање је поставио вама као гласачима и странкама које вас воде међу којима има и оних које воде у беспуће и нестанак.

Зборник какав је Catena mundi, онако како га је замислио и створио од мноштва грађе Предраг Драгић Кијук може да се гледа као старомодно, конзервативно штиво, али не треба да заборавимо да када су Србе водили конзервативни политичари Срби су највише напредовали. Овај зборник се не свиђа ултра левици, нити глобалистима и “ојропљанима“, Србима који ниподаштавају све оно што је створено протеклих векова! Важна је данашњица. Овај став дуго траје код Срба. Око 70 година важи питање са одговором: Ко је за данашњицу?, и одоговор: Он је против данашњице! Тај који је против данашице тај је непријатељ! Ово стање преживели смо под петокраком уз црвене заставе, узбуђење због штафете и Дана младости. Шта је остало? Грађански ратови, празнина у души и нова гробна места омладине, нејачи, старих и изнемоглих.

Све ово предвидео је Предраг Драгић Кијук када ми је рекао: „Направићу нову крмчију за Србе, општежитељни типик Catena mundi да читаоци развијају просветитељство, да говоре да су прочитали књигу истине и да ту истину шире даље и уносе у душу онима који их слушају“.

Мора да се познаје разлика између знања истраживача и његове интерпретације чињеница, да ли је у питању тежња да победи историјска истина или тежња да се историја, прошлост свог народа или другог народа представи како аутор жели, што прелази у злоупотребу науке у конфесионалне или идеолошке и политичке сврхе. Имамо бројне писце који се представљају као историчари, који никада нису ушли у архиве иако су често пролазили и пролазе поред њих, а „пишу“ историју. Никада не користе архивску грађу, а годинама објављују „истину“, само њима познату о српском народу, као најновија сазнања која нико не може да побије и … чине штету!

Овакви „историчари“ су обични манипулатори који користе празнине у историографији или недоречена истраживања, а тога има доста у свакој историографији, и манипулишу својим „непобитним истинама“ и читалачком публиком. Промовишу неодговорне расправе које воде у медијима и утичу да се створе неразумна идеолошка опредељења, а често буде национализам који их претвара у интелектуално смешне али опасне сподобе пуне расизма и мржње према свом окружењу!

Предраг Драгић Кијук, филозоф широког образовања, свестан српског националног, културног и политичког становишта све до сада речено је знао! Целог века се борио против таквих сподоба. Зато је приступио сакупљању релевантних текстова историчара, антрополога, етнолога, политиколога, статистичара, публициста и других, пажљиво је извршио анализу сваког рада да би направио одбир који задовољава принципе историјске истине. Прво издање зборника је објављено 1992. године у време почетка „смутног времена“. Данас смо ту где смо 2014. године, у друштву другог издања зборника Catena mundi.

Тешко је из овог мноштва текстова с провереним чињеницама изнети све што је важно, и побројати све ауторе на малом простору каква је ова кратка критика зборника. Зборник је поделио на неколико целина, а започео га са Феноменологијом вечног кретања. Затим следи: Европа, Словени, аутхтоност. Ово смо намерно издвојили да учинимо корак изван зборника.

sloveniСрби, овде у Банату, у граду чије име је словенско Бец или Беча на краку на реци Бегуници, Беги или Бегеју, за разлику од Беца или Бече, насеља који се налази недалеко одавде на реци Тиси, не размишљају много о топонимима, а топоним је тапија на земљу!

Немам намеру да говорим о топонимима, напоменућу Идвор Михајла Пупина, Двор, или Беодра, Бели двор деспота Стефана, или Ковин, којих имате на више места у српским земљама као и Беча или Беца који се постоји у Саксонији, па у Маћедонији и на Косову и још неким словенским просторима. Топоним Игриште који означава свети простор, појављује се у Србији, Босни и у Банату али у облику прилагођен изговору на мађарском језику као Егереш и на још неким просторима у савременој Мађарској. Баваниште, у мађарском језику сачуван као Болвањош, означава култно место Словена где су се окупљали и обраћали у свом дрвеном Пантеону својим боговима. Сакалаз у Банату са друге стране границе означава Соколов лаз или Соколову шуму. Да се вратимо на садржај зборника. Довољно је рећи оволико па да се сви замислимо и прочитамо текст Бориса А. Рибакова у првом тому Catena mundi, и да наставимо с упознавањем са траговима предхришћанске културе и узајамне везе са другим народима.

Прочитајте зборник. Полако га читајте, читајте га онако како ми је у разговору рекао Кијук: „Нека га читају као Библију, што су наши чтеци читали и преносили нашим мање писменим и неписменим сународницима!“

Употребио је израз „гурави народ“ као симбол обездуховљења Срба последњих деценија које су се завршиле ратовима. Његове речи нису презир према сопственом соју или народу који постоји код глобалиста, “ојропљана“ или јадовитих аутономаша и републиканаца војвођанера. Ово је јед и јад што смо дозволили да поново постанемо неписмени, обездуховљени, што смо поводљиви што прихватамо лакше туђе идеје и људе а сумњамо у своје.

Можда је зато одабрао текстове Јована Дучића о југословенској идеологији у којима је набоље анализирао југословенску превару коју није схватио историчар и државник Стојан Новаковић, а још мање Јован Скерлић који је чак правдао антисрпске испаде полулудог примитивца римокатолика из Лике пуног мржње према свему што је српско, какав је био Анте Старчевић који је проглашен за “оца нације“ у Хрватској! Рећићемо:Какав отац, такав син! Када смо поменули Анту Стачевића, Предраг Драгић Кијук, који потиче из Баније и чији један предак је дизао Крајишнике на буну против царско-краљевских крајишких официра па и самог цара, поменућемо и став према Источном питању Еугена Кватерника врлог хрватског домољуба. Његово извртање чињеница и речи пуне мржње упућене Србима, његово мишљење, презир изречен, написан и потписан је застрашујуће али и поучно. Срби треба да схвате са каквим геноцидним народом су имали суживот и да се више не играју са празним југословенством, него да гледају себе и своју будућност у Европи, али изван Европске уније.

Да подвучемо, шта је зборник који је припремио и уредио Предраг Драгић Кијук. Срби су озбиљан народ, два пута заветовани Богородици. Први пут од Светога Саве а други пут од Светог кнеза Лазара. Они су незаобилазни чинилац као народ окупљен на простору Подунавља и Потисја, па дуж река Мораве, Дрима, Тимока, Вардара, Дрине, Неретве, Босне, Врбаса на запад све до Крке. Нашли су се на обали Јадрана и заузимају простор до Ријеке на северозпаду.

Језик је мерило народа. На реченом простру сви говоре српским језиком. Постоје у овом српском простору језичка острва других народа, али то су маргиналне групе. Једино ћемо издвојити чакавце који су једини етнички Хрвати а са њим кајкавце који су од 18. века постали Хрвати те спадају у „нове“ или политичке Хрвате. Сви остали римокатолици који говоре српски језик у Крајинама, Далмацији, Славонији и Босни и Херцеговини су “политички“ Хрвати.

Ово је једна важна компонента Балкана која је пажљиво смештена у двотомном зборнику Catena mundi, а што је Предрагу Драгићу Кијуку било стало да покаже у, рекли смо, „смутном времену“ са намером да покаже просторни распоред српског народа и подигне самопоуздање оних који су организовали одбрану од побуњеника и терориста Хрвата и њихових пратилаца из Словеније и Босне и Херцеговине и чак Косова и Метохије под високом заштитом расистичке и конфесионално искључиве Европске уније, НАТО паката, САД и Велике Британије и морамо да додамо и подвучемо Немачке, сила које су изазвале грађански рат у Југославији.

Данас ово није тајна, али када је све почело проглашењем и прихватањем незавиcности Словеније и Хрватске 1991-1992. Годне је било збуњујуће. „Па били смо савезници са Французима, Британцима и Американцима!“ вајкали су се збуњени интелектуалци и поставили питање: „Шта хоће Немачка?“ Управо одговор на вајкање пружио је Предраг Драгић Кијук зборником Catena mundi који треба читати као Библију! Тада ћемо схватити да Немачка жели да створи “Берлински калифат“ и потисне православне Словене са јадранског и црноморског приобаља. Све остало је само стара политичка игра у којој смо као савременици само нови учесници.

Јован Пејин

У Зрењанину, 2014.

Види још: Пуна сала у Зрењанину, на промоцији Catene mundi

*za ovo bi trebalo da pitamo Mrgija  Smile

Izvor



 

IP sačuvana
social share
Čoveku je dato da se prilagođava situaciji.
Onog koji čeka da se situacija prilagodi njemu, ubije taština.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Udaljen sa foruma
Svedok stvaranja istorije


AriA

Zodijak
Pol Žena
Poruke 22537
Zastava Beograd
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 36.0
mob
Samsung Galaxy S4 mini
2015. JE ГОДИНА БУЂЕЊА СРБА У 7523. години


Метафизички скандал, који само Срби могу себи да дозволе и уопште да га изведу догодио се у последње време међу многим Сорабима у земљи и расејању.

Болно буђење из утопистичког сна у режији Бечко – Берлинске школе (наших старих „пријатеља“), која нам је програмирала генерације и генерације академских грађана и стање у ком се ово друштво налази после таквог сна, и оно што нас чека након непријатног буђења, описују једноставно речи историчара Едварда Мајера.

АКО ЈЕДНОГ ДАНА НЕКА ОД СЛОВЕНСКИХ ЗЕМАЉА БУДЕ ПОСТИГЛА ПОЛИТИЧКИ ИЛИ КУЛТУРНИ УТИЦАЈ У ЕВРОПИ, ЦЕЛОКУПНА СТАРА ИСТОРИЈА – МОРАЋЕ ДА СЕ ПИШЕ ИЗНОВА.
(ЕDVARD MEYER, НЕМАЧКИ ИСТОРИЧАР, XIX век)

На кули Смедеревскe тврђавe пише да је сазидана 6938. године. Има записа оновремених историчара који наводе да се Косовска битка одиграла 6897. године. Чувени законик цара Душана донет је 6857. године. Одговор на ова и још многа друга питања лежи у календару који су Срби користили од оснивања државе, па све до прихватања јулијанског календара.

Реч је о најстаријем календару познатом историји. По њему, године су се бројале од „постанка света 1. септембра 5508. године пре рођења Исуса“.

Интернет револуција двосмерне слободне комуникације и информације за разлику од телевизијске једносмерне цензурисане, довела је до тога да људи данас сазнају многе скривене чињенице и разазнају многе истине и лажи.   

Технолошки прогрес и технолошко описмењавање, довело је до буђења масе која је спавала мртвијем сном.

Шок, сазнање да те је неко учио погрешно, да је суштина школског програма кроз који је свако од нас прошао био лажан, систематска манипулација, модерно покрштавање, доводи човека у стање шока и неверице.

После почетног шока, здрави делови ће се регенерисати, одбацити старо и прихватити ново (изворно) односно истину, природно, без двоумљења, болесни ће наставити да спавају и одумрети у фајловима лажи, бесмисла, условљени материјом.

Последњих година ишчекивања на овом путу који ни мало није био лак за Србију а и ни за цео свет, изненада, брзином светлости дошли смо коначно до раскршћа, природне селекције и глобално и као држава и индивидуално свака јединка за себе. Бог је све уредио како треба и све опет потврђује промисао божију.

Окачити на зид календар на којем пише година 7523., је данас пре свега храбра одлука, то је одбацивање личног ега и колективног лудила западног потрошачког друштва који слави нову годину по грегоријанском календару, празник који у најбољем случају не значи ништа. Поготово не нама, православним Србима.                                                     

То је одлука о прихватању Бога, Христа за спаситеља, то је повратак свом идентитету, то је повратак достојанства Срба и сваког човека који више не жели да се стиди под перфидном англосаксонском дискриминацијом, где је бити Србин нешто ружно, примитивно, просто, а бити њихов роб цивилизацијски напредак.

Време ишчекивања заменило је време буђења, отрежњења.

Маске су спале.

Долази време одлуке.

Изговори су сада немогући, време је да се изабере пут, страна, димензија, царство.

Izvor

IP sačuvana
social share
Čoveku je dato da se prilagođava situaciji.
Onog koji čeka da se situacija prilagodi njemu, ubije taština.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Superstar foruma


Americki patriota

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 75692
Zastava
OS
Mac OS X v: 10.10.2
Browser
Safari 600.3.18
mob
I-mate 30 Pro
IP sačuvana
social share
ni bog ne prasta sve...

celavi oces cokoladicu...
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Krajnje beznadezan

Zodijak
Pol
Poruke 11457
OS
Windows 7
Browser
Chrome 41.0.2272.89
Временски ток који прати слику је потпуно погрешан. Југославија настаје 1911, средином педесетих још траје ДСР итд.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 ... 168 169 171 172 ... 202
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.147 sec za 17 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.