Google je komercijalan web pretrazivac. Radi po principu placanja za postavljanje nekih sajtova na prvo mesto pri pretrazivanju iako oni nemaju nikakve znacaje. Naravno ne placaju svi ali oni koji zele da im nesto bude udarno u pretrazivanju plate I njihov sajt izleti na prvu poziciju.
Takodje I Wikipedia, nju pise kako ko stigne tako a ima puno propusta I nedoslednosti, cak I kad su egzaktne nauke.
Pozdrav od Zummbe

Ja stvarno ne znam sto ste se uhvatili gugla? Samo sam rekao coveku da ne znam tacno kako se zove knjiga, ali mu je to popularan rad, pa ce ga naci na guglu. Ako zelis da se pravis pametan mozda bi mi znao objasniti i sta je jstor, scindeks, hrcak-srce, cobiss, library genesis...
Sto se tice wikipedije, tacnija je nego tekst iz kurira, koji govori o starom srpskom kalendaru koji je uveo Sveti Sava 1119. Covek je rodjen malo kasnije, te bi mu tako nesto bilo poprilicno tesko...
Pored toga, svi ovi tekstovi od po 5,6 pisanih strana koji stoje ovde ponistavaju obicno jedne, druge, osim toga izvori osim lupetanja ne postoje... Te, da wikipedija je tacnija od tih skrabotina... Ima i ona dosta mana, ali se od 2010. do danas mnogo toga popravilo...

Tekst o Savi i kalendaru u originalu, evo ovde http://www.kurir.rs/zabava/ludi-svet/nasa-koristi-stari-srpski-kalendar-nepogresiva-veza-datuma-i-prirodnih-pojava-clanak-1655448. Da ne bude da izmisljam.

Не лупај.

http://www.techrepublic.com/blog/google-in-the-enterprise/how-does-google-search-really-work/

jebte evoga radicglavom I bradom. covek menja imena I siri zadretu propagandu.

vuk dlaku menja .........

РУСКИ АКАДЕМИК В.Г. РУДАЉЕВ: Срби, најстарије име за Словене




Ако најстарији словенски етноним Венеди није исконско име предака Словена, какво је онда њихово првобитно име?

Руски академик даје одговоре на следећа питања:

- Које је најстарије име Словена?
- Где се, у историји, изгубило значење имена Срб?
- Да ли су Хрвати и Срби некада било једно?

Усвојивши протословенски језик, Венеди— Келти су увећали територију његове употребе. Међутим, исконски носиоци протословенских дијалеката нису ишчезли. Поставши огранак (не једини) новог, прасловенског етничког комплекса, они су могли да (у оквиру тог комплекса) чувају своје старо етничко име. У том су случају стари писци могли то име да помињу напоредо с Венедима. По Птоломеју, источно од Венеда живели су Карбони (), који су на југу допирали до Карпата. У сваком случају, називу Карпати сазвучан је етноним Карбони. Неки се научници труде да етноним Карбони зближе с познијим словенским етнонимима.

Тако А. Д. Удаљцов сматра да су Карбони живели још источније него што је то представљено на Птоломејевој карти и поистовећује их с источнословенским Кривичима. Такво зближавање, међутим, игнорише језичку страну питања (пре свега фонетске законе) полазећи од априорног суда о томе да су Кривичи од искона живели тамо где их је затекла историја.

Каква су, пак, својства фонетског облика етнонима Карбони у Птоломејевом бележењу? Г

рчки језик, којим је писао и говорио Птоломеј, припада групи индоевропских »кентум« – језика. Према томе, грчки глас к одражава не само индоевропско задњенепчано к, већ и средњенепчано к’. У словенским језицима, који припадају »сатем«-групи, овај други прелази у с (упор. старослов. СРhДЬЦЕ — грч. ).

У облику Карбони, к може да одговара индоевропском задњенепчаном к — у том случају се словенски облик овога етнонима не би ничим разликовао од начина на који га је забележио Птоломеј, али би било узалудно тражити аналогије термину Карбони у словенској етнонимији. Ако пак, посредством грчког к Птоломеј бележи средњенепчано к’, онда ће у словенској етнонимици корену карб- одговарати етнонимски корен срб-, срв-. Значи, ако претпоставимо да се етноним Карбони сачувао у новом словенском свету, његов закономерни рефлекс биће облик Срби. Али то није једини закономерни рефлекс.

catena-mundi-enciklopedijeНеопходно је имати у виду везе прасловенских племена с њиховим инојезичким суседима, пре свега с иранојезичним Сарматима. Тако је, на пример, код Сармата у II—IV в. засведочена употреба личних имена Ант и Хрват која су, изгледа, представљала одлику лица по етничком обележју. Што се другог имена тиче, овде несумњиво имамо посла с иранским изговором словенског етнонима Срби, будући да у иранском језику гласу с многих словенских речи одговара х. На сродност етнонима Срби и Хрвати (дакле и Хорутани) обраћали су пажњу многи слависти.

Проистиче да је етноним Хрвати — резултат сарматског изговора словенског етнонима Срби.

Сагласно изнетим подацима, етноним с кореном срб-, хрв- име је једног од најстаријих прасловенских племена. Трагови миграције тога племена постоје на западу (Лужички Срби) и на југу (Срби и Хрвати). На истоку ових трагова као да нема. Ипак, није баш сасвим тако. Набрајајући источнословенска племена, руски летописац именује међу њима Хорвате, које разликује од севернокарпатских Белих Хорвата. Судећи по редоследу набрајања племена која су учествовала у Олеговом походу на Цариград 907 г., Хорвати су живели у суседству с Вјатичима и Северјанима.

Топонимски подаци омогућују да се одреди територија источнословенских Хорвата. То је област Белорусије: овде, можда, спадају Короватичи — на реци Ведреч у Пољесју, Ровјатичи — у области Пинска, Гирвјати — у области Молодечно. Није искључено и јужније насељавање Хорвата. Источнословенска етнонимија чува и трагове племенског назива серв-. Тако је код Константина Порфирогенита (X в.) у навођењу источнословенских племена изостављено племе Севера, које помиње руски летописац. Међутим, у сливу Дњепра, сагласно Констатнину Порфирогениту, живе Серби ().

Према томе, Константин Порфирогенит наводи архаични, неподвргнут изменама и преосмишљавању, облик етнонима Северјана. Као такав се појављује у неким топонимима; упор. реку Сервеч — притока Њемена, град Серпухов и др. На тај се начин с великом увереношћу може рећи да источнословенско племе Севера представља огранак старог прасловенског племена Срба.

stari sloveni mapa b

Руски летописац допушта грешку када Северјане (Севере) сврстава међу словенска племена. Највероватније је да су Северни (тачније Срби) насељавали источнословенску територију задуго пре доласка словенских племена: Пољани, Древљани, Кривичи, Дреговичи, иљменски Словhни. Могуће је да је етноним Севери резултат преосмишљавања и преосмишљавања прасловенског етнонима Срьби (за део источнословенског становништва) управо од стране Словена. Може да се претпостави да је етничко име Севера било од стране Словена распрострањено и на део Анта, који су били суседи источнословенских Срба и Хрвата. У сваком случају, Анти се не помињу у руском летопису, а претпоставити потпуно ишчезавање овог многољудног и моћног племена без трага, није могуће.

И тако, најархаичније, довенетско име Словена јесте Карбони/Карвони. Остаје да се одреди значење тога имена. По фонетској структури оно може да се упореди с грч.  »рог«, лат. cervus »јелен«, општеслов. корва: рус. корова, старослов. КРАВА, пољ. krowa, полаб. korvó. Индоевропски корен ове речи ker- означава »истаћи се, уздићи се«. Лако је у вези с тим схватити порекло имена Карпати (»узвишења, планине«).

Што се тиче имена Карбони, овде је интересантно сетити се древног обичаја неких словенских племена да као етнички знак употребљавају »рогату капу« (за удате жене). »Рогата капа« има две избочине, које подсећају на рогове. Таква врста капе сретала се недавно у многим селима Рјазањске области, насељене углавном потомцима Вјатича. Тако је корен етнонима Карбони могао да има значење »рог«. Изгледа да су се Карбони тако звали управо по свом племенском знаку — роговима или нечему налик на њих на капи.

Споменућемо још један детаљ. Индоевропски корен ker- има средњенепчани глас к’, који у словенским језицима мора обавезно да пређе у с (упор. рус. серна — истог корена као и корова, али с другим суфиксом, пруски sirwis »срна«, авестински srwá »пор«, »нокат«. У вези с овим, рефлекс од Карбони је облик Срби. Што се тиче речи крава, ту није сасвим закономерна употреба к: очекивало би се с. Исказана чињеница може да сведочи о утицају неког језика »кентум«-групе облик појединих словенских речи. Ово последње постаје јасније ако се има у виду да су прибалтички Венеди говорили једним од келтских језика, а келтски језици, познато је, припадају групи »кентум«-језика.

SRBIJA: kolevka evropske civilizacije
 





  VIDEO: NEMAČKA  ZVANIČNA NAUKA : Nije Mesopotamija već Dunav kolevka civilizacije !…Nama je falsifikovana istorija nanela više štete i poraza od svih ratova!Poražavajuća je činjenica da narod kao Srbi koji je od vajkada u vrtlogu svetske istorije, narod koji je morao kroz vekove da vodi tolike odbrambene ratove, tako malo uradio da svoju istoriju istraži kako treba, prikupi sve podatke i publikuje ih, napravi muzej kakav dolikuje jednom tako starom narodu bogate istorije. Umesto toga dozvolilo smo falsifikatorima “zapadne škole” da nas lažu i prekrajaju kao da smo kamenčić pored puta kojeg šutira svaki putnik.Srbima su planski uništavali istorijske zapise kako bi ih držali u neznanju i lakše vladali njima!Za vreme Prvog i Drugog svetskog rata iz Srbije je odneto oko 40 železničkih vagona arhivske građe.Nemački bombarderi su 6. aprila 1941. namerno bombardovali nacionalnu biblioteku u Beogradu,gde je uništen ceo fond od 350.000 knjiga, uključujući i srednjovekovne spise neprocenjive vrednosti!Uništi jednom narodu istoriju, uništio si ga kao narod.Srećom istina se ne može sakrivati zauvek, kad tad ispliva na površinu u punom sjaju.Svakog dana pristižu nove činjenice, a posebno iz istorije koju su promenili Nemci uz podršku kralja Milana Obrenovića i drugih. Tu mislim na nekadašnji rad Miloša Milojevića i srpskih istoričara novog vremena koji su, između ostalog, dokazali da u BiH postoje srpski grobovi iz drugog i trećeg veka, da smo slični sa Lužičkim Srbima, Česima, Poljacima, Slovacima i Moravcima, gde su Ćirilo i Metodije nameravali da rašire srpsko pismo, pa došli u sukob sa nemačkim sveštenstvom....Pretežno srpsku istoriju opisuju od šestoga veka, od vremena doseljavanja iz pribaltičkih zemalja na Balkan, kao da nas pre toga nije ni bilo. A gde su nam onda živeli pradedovi? Nisu valjda vanzemaljci?Ne padaju narodi sa neba! Prvi Srbin koji je krunisan za kralja bio je predak Stefana Prvovenčanog, kralj Mihailo Vojisavljević, gospodar Duklje, koji je prvi nakon pogibije kneza Časlava Klonimirovića objedinio srpske zemlje od Cetine do Skadra i od reke Bosne do Beograda. Mihailo je uspevao da prodre sve do Drača, i da protiv Bugara i Vizantije ratuje delimično uspešno. Njegov sin Konstantin Bodin bio je proglašen i za cara Bugarske.Poznat je po svom portretu u crkvi Svetog Mihaila u Stonu, koji je jedini sačuvani prikaz srpskih vladara iz prednemanjićke epohe..….Sve je više argumenata u prilog teze o tome da je centar, izvor i kolevka evropske civilizacije Balkansko poluostrvo,u „primitivnoj Srbiji“.Balkansko poluostrvo je bio prvi naseljeni region iz koga su kasnije naseljavani ostali delovi Evrope. Srbi se ovde nisu doselili, već su tu živeli od svoga početka i odatle su se raseljavali.Od ledenog doba, obale Dunava su bile najbolje mesto za život jer je cela Evropa bila okovana ledom.Vinča je najveće i najznačajnije istraženo neolitsko naselje/grad u Evropi i prvo veliko naselje/grad koje je bilo sedište prve urbane evropske civilizacije pre devet hiljada godina.U Lepenskom viru su pripitomljene prve životinje, sazidane prve kuće i isklesane prve monumentalne skulpture čovečanstva.Lepenci su prvi Evropljani koji nisu podržavali prirodu već su je menjali.Dok njihovi rođaci na severu i zapadu još žive u pećinama, stanovnici Lepenskog vira gradili su kuće i u njih smeštali prve monumentalne skulpture čovečanstva.Kuće nisu imale dvorišta, pa je i to jedan od dokaza da to naselje nije bilo selo, već grad.Taj narod je živeo na prostoru koji je mnogo veći od današnje Srbije, a to je utvrdjeno na osnovu 700 pronađenih lokaliteta van područja Vinče, sa arheološkim materijalom koji je po stilu isti kao materijal nađen u Vinči.Prostirao se širom današnje Bosne, Srbije, Rumunije, Bugarske, Crne Gore, Makedonije i Grčke.Nalazi iz Vinče potpuno su potirali tvrdnje germanske ili nordijske škole istorije da je evropska civilizacija nastala na severu kontinenta.Bogatstvo nalaza sa ovog lokaliteta ( od keramičkih posuda , figuralne plastike , alatki od životinjskih kostiju i glačanog i okresanog kamena , ostataka kuća ) govori u prilog da je Vinčanska kultura na ovom mestu bila prosperitetna , što potvrđuje dugotrajnost naselja .Geolozi su otkrili da je materijal od koga su Vinčanci pravili kuće i keramiku nije bila obična glina,nego mešavina lesa i veoma mekane gline kakva može da se nađe samo na lokalitetu između Slanaca i Velikog sela. To dokazuje da su imali razvijene tehnologije, pa ne čudi što su i prvi topili metale i pravili boje od minerala izvađenih u rudnicima na Avali. Vinčanska kultura otkrila je pre više od 7.000 godina tajnu pronalaženja ruda i topljenja metala i tako izvela najveću tehnološku revoluciju čovečanstva.Prva pojava korišćenja metala u svetu registrovana je na području Srbije, na lokalitetima Pločnik i Belovode.Na nalazištu u Pločniku, pronađen je bakarni prsten,{kao i druge razne komade metala i kamene sekire} s početka petog milenijuma pre nove ere,koji je jedan od prvih metalnih predmeta proizvedenih na svetu.Pored Pločnika postoji još nekoliko lokaliteta u Srbiji.Dr Ben Roberts, sa univerziteta u Engleskoj, rekao je da se kolevka metalurgije pre 7.000 godina dogodila  na tlu današnje Srbije. U Vinči je stvorena prva azbuka i to pre oko 9.000 godina.Azbuka starih Etruraca identična sa vinčanskom,a ovo znači ne samo da Etrurci vode poreklo sa ovih prostora, a ne iz Male Azije, kako se uopšteno smatralo, već i da celokupna pismenost Evrope i Sredozemlja počiva na vinčanskom pismu. Osim toga, zapanjujuće je da srpska azbuka ima čak 20 istovetnih simbola kao i vinčansko pismo, te je tako i ona nastala iz ove, a ne grčke azbuke, kako se i danas uči po školama.Činjenica da pismo nije ”došlo” na Balkan, nego da se odavde širilo po evromediteranskom prostoru, bitno menja sliku predantičke istorije.Kompletna germansko-nordijska škola, koja je smatrala da su Sloveni divlja plemena koja su u Evropu stigla iz ruskih stepa tek pošto su se ostali narodi civilizovali, pada ovim otkrićima u vodu. A to mnogi nisu smeli da dozvole, jer im je od širenja ovakvih laži zavisila egzistencija.Danas je već uveliko u celom svetu prihvaćeno da znaci iz Vinče predstavljaju pismo i to ne neko staroevropsko ili podunavsko, već vinčansko pismo.Nacionalni simbol Srba iz Dunavske Srbije je krst sa četiri ocila (ćirilična slova s), i nalazi se u Vinčanskom pismu.…Nedavno su ugledni nemački Univerzitet u Tibingenu i Geološki institut u Hajdelbergu potvrdili da je arheološki lokalitet Belica kraj Jagodine najstarije svetilište Evrope.U naselju iz ranog neolita nađena najveća riznica praistorijskih umetnina na svetu, sa oko 100 čovekolikih figura od kamena, kosti i gline, starih oko 8.000 godina.Na figurama iz Belice predstavljene su sve faze nastanka i razvoja ljudskog ploda, od začeća do porođaja. Ovakve predstave nisu nikada do sada zabeležene u umetničkom stvaralaštvu čovečanstva.To dokazuje da je reč o duhovnom središtu koje je istog značaja za protostarčevačku zajednicu, kakve je u poznom mezolitu imao verski centar Lepenski vir,kažu stručnjaci.Nemački stručnjaci su lokalitet kraj Jagodine nazvali arheološkom senzacijom 21. veka!Stanovnici praistorijske Vinče i njihovi saplemenici u Banatu , Pomoravlju i na Kosovu ostvarili su tokom mlađeg kamenog doba sasvim osobenu kulturu koja je nadaleko zračila i dominirala celom srednjom i jugoistočnom Evropom.Arheološka nalazišta u zemlji otkrivaju da je Srbija nekada bila dom drevnih civilizacija, mesto rođenja 17 rimskih careva, a na kratko se u njoj nalazila prestonica Istočnog Rimskog Carstva.Ovo je teritorija na kojoj su drevne civilizacije našle svoj dom….Danas se deci u slovenskim školama predaje neuverljiva, tuđa verzija “seobe naroda” i “varvarskih napada” u vreme raspada Zapadnorimske imperije kao istina o doseljavanju Slovena na Balkan, koji su odjednom izronili iz nekih pripjatskih močvara!Samo zdrava i poštena nauka bi mogla da pomogne da se izađe iz začaranog kruga mržnje koju je Vatikan donio na Balkan krivotvorenjem istorije, križarskim ratovima, pokatoličavanjem i primenom one DIVIDEET IMPERA! ..  …. 



     
Srbija je dobila „novo“ najstarije obeležje svoje državnosti – pečat srpskog kneza Strojimira iz devetog veka, koji je dokaz o postojanju srpske države pomerio za tri stoleća unazad.Ministarstvo kulture kupilo je pečat kneza Strojimira za skoro 20.000 evra, na aukciji u Minhenu 11. jula. Za postojanje ovog vrednog predmeta, za koji niko iz Srbije nije znao ni da postoji i koji je bio u privatnom vlasništvu, naši kolekcionari saznali su od svojih ruskih kolega.Na osnovu natpisa na pečatu, da se zaključiti da je pripadao knezu Strojimiru i da je nastao u drugoj polovini IX veka.Strojimirovo ime ispisano je staroslovenskom ćirilicom….



Bezmalo sve što smo mi stvorili u svojoj srednjevekovnoj umetnosti ima karakter izrazito religiozni, hrišćanski, pravoslavni.Religija i umetnost u stara vremena bile su nerazdvojne. Sve što je u Evropi, za Srednjeg veka, građeno, slikano i vajano, bilo je, najvećim svojim delom, namenjeno Crkvi. To nije dolazilo samo otud što zaista postoji bliska srodnost između religioznog i umetničkog zanosa; glavni razlog je ležao u tom što je religija u Srednjem veku bila osnova sveukupne evropske kulture.Nekoliko najstarijih crkava na područjima gde su nekada živeli ili i danas žive Srbi ubraja naš narod u civilizacijski najutemeljenije nacije sveta. Od Fruške Gore na severu Srbije pa sve do Kosova i Metohije na jugu, ovi sveti spomenici stoje kao čuvari Srpske kulture. Zbog njihovog kulturnog i istorijskog značaja, pet manastira verifikovano je kao Svetska kulturna baština, zaštićena od strane organizacije UNESCO. Manastir Studenica (oko 1190) sagradjen je tri veka pre otkrića Amerike! Na zidovima srpskih hramova nalaze se najlepši primerci sačuvanog srednjovekovnog svetskog slikarstva.Freske Mileševe se ubrajaju među najbolja evropska ostvarenja 13. veka, a posebno se izdvaja čuvena freska Beli anđeo.Prvi satelitski prenos video signala 1962. između Evrope i Severne Amerike sadržao je sliku Belog anđela iz Mileševe među prvim kadrovima koji su predstavljali pozdrav Evropljana prema Amerikancima. Nešto kasnije, isti signal je bio poslat u svemir prema mogućim vanzemaljskim oblicima života. ……Kada je srpska ruka ispisivala neprevazidjeno „Miroslavljevo jevandjelje“ svi evropski vladari su se u to vreme potpisivali palcem desne ruke!Malo je poznato da je prva ulična rasveta na svetu bila u Gračanici!… 



Viminacijum je nekada bio jedna od najvećih rimskih metropola na Balkanu sa 48.000 stanovnika, što ga je prema današnjim merilima činilo gradom veličine Beograda. Osnovan je u prvim decenijama prvog veka nove ere. Gotovo da nije bilo rimskog imperatora koji ga nije posetio. Gotovo da su predstavnici svih tada poznatih naroda živeli ovde. U više navrata, u ovom gradu boravio je i car Konstantin. Ovde se kovao zlatni i srebrni rimski novac.PRELEPE freske kakve se mogu videti u Viminacijumu, kod Kostolca, nemaju ni Pariz, ni London,ni Minhen, ni Beč.U Viminacijumu je pre 1700 godina živeo anonimni slikar koji je očigledno bio genije. Radio je slike za unutrašnjost grobova, svestan da će ih videti samo naručioci, ali je na njima probio standarde svoga vremena.. ..Slikavagd0b4 NA ulazu u Aranđelovac uzdiže se brdo Risovača, sa pećinom, značajnim arheološkim i paleontološkim nalazištem. Dugogodišnjim istraživanjima risovačke pećine otkriveno je mnoštvo fosilizovanih kostiju i zuba životinja koje su za vreme poslednjeg ledenog doba ovde živele. Pronađene kamene i koštane alatke potvrđuju da je to bilo stanište neandertalskih lovaca. Pećina je proglašena spomenikom prirode i kulturnim dobrom od izuzetnog značaja…..Slika                             





 Pločnik je arheološki lokalitet vinčanske kulture u istoimenom selu, kraj obale reke Toplice, nedaleko od Prokuplja. Kompleks arheološkog naselja Pločnik iz mlađeg kamenog doba, koje je postojalo od 5500. do 4700. godine p.n.e, pripada vinčanskoj kulturi, koja je cvetala od 5500 do 4000 p.n.e na teritorijama današnje Bosne, Srbije, Rumunije i Makedonije. Arheološko nalazište Pločnik je zauzimalo površinu od 120 hektara, koju je činilo nekoliko celina, ograničenih sa tri strane vodotokovima reka.Na nalazištu Pločnik su pronašli bakarno sečivo i kamenu sekiru, po kojima se procenjuje da su stari 7.500 godina, što potvrđuje činjenicu da je Pločnik prvo mesto u kome su proizvođeni metalno oruđe i alatke u praistoriji…..Arheološki radovi na trasi Koridora 10 kod sela Pavlovac u opštini Vranje otkrili su nalaze Starčevačke kulture, koji potvrđuju da se na tom prostoru živelo od šestog milenijuma pre nove ere.Na dva lokaliteta kod sela Pavlovac, „Čukarka“ i „Gumnište“ u istom kulturnom sloju osim nalazišta Starčevačke kulture pronađeni i nešto mlađi ostaci Vinčanske kulture iz poznog neolita u vidu ostataka kuća, naselja, rovova, kao i velikog broja ljudskih i životinjskih figurina. Južno od sela Pavlovac, pronadjena je nekropola, groblje gde je pronadjeno više od trideset kostura. Ipitivanjem starosti uz pomoć ugljenika, utvrdjeno je da su kosti stare više od 24 veka..Ništa čudno i neobično , reklo bi se .Međutim , naučnici su bili zapanjeni činjenicom kada su uradili DNK analizu pronađenih kostiju .Nekima će izgledati neverovatna činjenica da ovaj DNK materijal se čak 80% poklapa sa DNK lokalnog srpskog stanovništva u Vranjskoj i Bujanovačkoj opštini , sa 10% arnautskog stanovništva i ostatak od 10% je nepoznato .Naučnici su postali zbunjeni , pa su onda uporedili DNK materijal stanovništva sa Juga Srbije i stanovništva Hercegovine , gde je takođe pronađeno isto poklapanje u DNK , oko 80% , što je indikovali zaključak da je reč o istom narodu .Radoznalost naučnika nije prestala , uzeli su i ispitali DNK materijala sa lokaliteta Lepenski Vir . Ljudski ostaci iz 6500 godine p.n.e , njihov DNK je identičan sa onim DNK kostiju iz Pavlovca ….  Niko ne treba meni da veruje,ali mora da veruje onom što je napisano kod antičkih pisaca i onom što je napisano u kamenu. Kamen ne laže! Kad kamen govori, diskusije nema,a  tih kamenih govora ima dosta!                                                                                 




U Požarevcu Iskopana je kamena keltska glava koja potiče iz II ili III veka pre naše ere….
                                                              Slika   U Srbiji Pronađen kalendar star 8.000 godina,prvi džepni kalendar na svetu!Na arheološkom lokalitetu Medvednjak kod Smederevske Palanke,na kljovi divljeg vepra urezan lunarni ciklus od 28 dana podeljen u četiri mesečeve mene.Na spoljnom delu kljove koja je mesečastog oblika, nalaze se četiri isto tako mesečasta proširenja, a na unutrašnjoj strani je urezano 28 minijaturnih trouglastih udubljenja. Ova predstava odgovara ciklusu meseca od 28 dana sa četiri karakteristične mene i ukazuje na to da je na kljovi najverovatnije predstavljen – mesečev kalendar.Računanje i podela vremena zasnovano na ciklusu mesečevih mena, po mišljenju većine stručnjaka, najstariji kalendar.Otkriće iz Medvednjaka je nesumnjivo jedno od najvećih iz neolitskog perioda, ne samo zbog kljove – kalendara. Na ovom lokalitetu je nađeno više kultno-umetničkih predmeta od kamena i kosti nego na bilo kom drugom neolitskom nalazištu na svetu. Ukupan broj umetnički oblikovanih predmeta (figurina) od kosti iz mlađeg kamenog doba u Evropi, Maloj Aziji, Bliskom i Srednjem istoku je manji nego što je do sada, i to uglavnom slučajno, nađeno na lokalitetu u Smederevskoj Palanci.SlikaCaričin Grad – Iustiniana Prima je predstavljao administrativni i crkveni centar čitave zapadne Ilirije /tadašnje vizantijske pokrajine, koja je danas centralni Balkan/. Na arheološkom nalazištu Caričin Grad je otkriveno devet vizantijskih bazilika i crkva sa krstinicom, koje su građene opekom, sa podovima ukrašenim mozaicima. Rezidencija pod nazivom „Villa Urbana“, sa trpezarijom i apsidom je delimično istražena. Istraživanja na Caričinom gradu su otkrila kompleks trobrodne bazilike sa transeptom dugim 45 metara u južnom delu Donjeg grada /Urbs Meridionalis/. Ove građevine predstavljaju najmonumentalnije primere vizantijske arhitekture na Balkanu. bser121109_004_1411luzicki_01o                       Postojbina Slovena je Podunavlje. Oni koji su otišli ​​na zapad asimilirani su od tamošnjeg stanovništva , a drugi su naknadnim iseljavanjem u Poljsku,Rusiju,Ukrajinu.Kao pripadnici veće grupe Polapskih Slovena nastanjivali su nekada ceo prostor Istočne Nemačke.Uprkos činjenici da su tek ostrvce u germanskom moru, sa svih strana okruženi Nemcima i često izloženi asimilaciji, Lužički Srbi uspeli su da očuvaju jezik, običaje, folklor, književnost i samobitnost, jednom rečju etnički identitet najmanjeg, ali veoma ponosnog, slovenskog naroda.Lužicki Srbi za sebe kažu da su oni iz balkanske Srbije, što potvrdjuju nemaćki istoričari Setgen (Schottgen) i Krajsih (Kreysig), uzimajući za osnov ista imena ljudi, reka, planina i drugih geografskih pojmova.Devedest odsto svih geografskih naziva reka, polja, jezera i naseljenih mesta u pokrajinama Makolenburgu, Saksoniji, Branderburgu, Pomeraniji i drugim delovima Istočne Nemačke, nose srpska imena (Kamenica, Bela Gora, Bela Voda, Ratibor, Dubravka, Rogozno, Strela, Drenovo, Trnovo, itd.) iako tamo više nema Srba, osim u Lužici, pomenutom ostatku nekada moćne srpske države, koja je cvetala između V i X veka naše ere.U Ukraini i dan danas postoje gradovi Nova Serbia, Slavo-Serbia , Slovianoserbsk.Vizantijski car i pisac Konstantin Porfirogenit (X vek) u svom delu „O upravljanju državom” piše da su balkanski Srbi došli iz zemlje Bojke, koja se na zapadu graniči sa Franačkom, a na istoku sa današnjom Poljskom i da su tu Srbi „prebivali od početka”. A to je upravo tamo gde ih nalazimo i danas, u Istočnoj Nemačkoj. Ove navode potvrđuje bar pet istorijskih izvora starijih od Porfirogenita, iz pera rimskih (Vibijus, Sekvestar), germanskih (Bavarski Geograf, Jordan i Alfred I) i vizantijskih (Teofilakt, Simokata) hroničara. Moćni savez Venda (Srba, Slovena), suvereno je vladao ovim prostorima i držao mnoštvo svojih utvrđenih gradova: Stargrada (danas Oldenburg blizu granice sa Danskom),preko Lupeka (danas Libek na Baltiku).Rasuti na širokom prostoru dve nemačke pokrajine (Brandenburg i Saksonija), Lužički Srbi na jedvite jade opstaju kao narod i uspevaju da sačuvaju svoje osobenosti jer su više od hiljadu godina izloženi pritisku moćnog nemačkog okruženja.Podaci kažu da su Lužički Srbi, baš kao i balkanski Srbi, imali burnu istoriju. Borili su se i tukli sa moćnima i jačima, plaćali žestoku cenu odbrane svog nacionalnog identiteta. I onda kada su na njih nasrtali Francuzi, i kada ih je pokoravao poljski kralj, i kada su ih potčinjavali češki i brandenburški vladari, sve do moćne saske i nemačke sile. Potiskivali su ih i tlačili, zabranjivali jezik, ukidali nacionalna prava, s namerom da ih asimiluju i nasilno pretvore u drugi narod. Srbi su se odupirali vekovima, a potom razjedinjeno, jedno po jedno pleme germanizovano padalo pod dobro organizovanu franačku vlast.Balkan i Evropa kao da su prednjačili u toj tradiciji mnogo pre i mnogo posle pada Vizantijskog carstva. Kada bi se sačinila jedna slika tlačenja malih naroda na ovim prostorima, ona bi bila potresna kao najčuvenije antičke tragedije. Uostalom, zar nekoliko balkanskih ratova, brojne bune i dva svetska rata nisu uvek bili krvavi i tragični otpor tom i takvom tlačenju.Kao što se vidi, sve je činjeno da Lužički Srbi postanu narod drugog reda i da nestanu…..Odakle ovaj narod na prostoru današnje Nemačke, hiljadu i više kilometara daleko od nas?!Pali sa Marsa?…                                                                           





 Dvojezični natpisi na svim tablama i saobraćajnim znacima dokaz su da u Gornjim (40.000) i Donjim Lužicama (20.000) žive pripadnici jedne od tri nacionalne manjine u Nemačkoj. …….  dij kasubi Најстарији народ у Пољској, Кашуби, причају српским језиком!Najstariji narod u Poljskoj , Kašuba , pričaju srpskim jezikom ! Kada kao turista dođete u Gdanjsk i okolinu , ne treba da znate poljski da bi ste se sporazumevali sa lokalnim stanovništvom . Ovde većinu žitelja čine Kašuba , stari slovenski narod , koji odlično razume srpski.U svom rečniku imaju fond srpskog govorne tradicije.Kašubi su ostatak srednjovekovnog naroda Pomorjana , koji je na prostore pokrajine Pomeranije došao pre Poljaka. Uostalom, Kašubi na jugu Baltika, imaju Srpsko selo i Srpsko jezero…. Odakle Kašubi na prostoru današnje Poljske, daleko od nas?!Pali sa Marsa?…     






   http://www.alma.rs/knjizevni-pregled/broj02/kp01.html    10527457_328645723961094_8600637421835542314_nPreci današnjih Rumuna su u Srednjem veku bili Srbi! Zapanjujuće! Grčka i rimska dokumenta o njima govore kao o Slovenima, o slovenskim Dačanima, o dačkim Slovenima.Srednjevekovna književnost u Rumuniji bila je srpska — u državi je službeni jezik bio srpski. U crkvi, takođe. Otkud rumunski jezik danas? Jednostavno. Od 16. stoleća, po inžinjeringu zapadnoevropskih država, uklanjane su pojedine srpske reči i dodavane, umesto njih, reči iz romanskih jezika. Tako je rumunski jezik rođen u devetnaestom stoleću, mada i danas u njemu ima 25% srpskih reči. Zapadnoevropskim državama i Vatikanu je uspelo da prekinu slovensku nit od Petrograda do Jadrana….  ISTINA NIJE ROBA SA KOJOM SE MOŽE TRGOVATI...   


                                                                         

Slovenski slovar zivotinjskog sveta...(beast je inace rec slovenskog porekla)








БЕЛОВА О.В. СЛАВЯНСКИЙ БЕСТИАРИЙ: СЛОВАРЬ НАЗВАНИЙ И СИМВОЛИКИ М.: Издательство «Индрик», 2001.

«Славянский бестиарий» представляет собой первый опыт словарного свода, построенного на материале памятников восточно- и южнославянской книжности XII–XVII вв., который объединяет словарь названий и словарь символики животных. Специфика средневекового «научного» описания и принадлежность большинства «естественнонаучных» текстов к герменевтическому направлению книжности обусловили главную особенность книжной «лексики природы»: названия зооморфных персонажей выступают не только в номинативной функции, но и обладают разветвленной символикой. Включение в книжные сказания о животных фрагментов традиционных народных представлений (этиологические легенды, приметы, поверья, а также названия, имеющие мифологические коннотации) наглядно показывает неразрывную связь славянской «зоологической» лексики с этнокультурным контекстом.
Словарь насчитывает 1117 статей и 16 отсылочных слов. Издание иллюстрировано миниатюрами рукописей из крупнейших российских архивов.


Za one kojima je cudno prezime Belov...inace prilicno uobicajeno prezime....

Иницио, није ли "бештија" латинска реч?

И постоји ли нека слика која разговетније приказује текст на Дракулином гробу?

Latinska nije sigurno a orginalna je "bestija" bez slova "sh", pa izvedeno bestidni, bestijalni, pretpostavke od reci "bes". E sad....

Nego da vam malo poremetim temu, ima li neko nesto o Ninu Belu (Nino Belo) ? Tesko je naci online....