Boze dragi

5 godina... Tada nisam znala sta je trenje i zasto me mama ne pusta da se igram u novoj haljinici od viskoze... Elem, mama na poslu, ja na igralistu, sepurim se u toj baksuznoj zutoj haljinici, pentram se na plasticni tobogan visine 4-5m, sedam, odbacim se... i.... ni danas mi nije jasno kolikom sam se to  brzinom spustila, samo znam da sam poletela niz tobogan i svom snagom tresnula o zemlju (izmedju kraja tobogana i zemlje je razlika u visini od nekih 50 cm) i ostala bez daha, tj. od siline udara mi je izbacen sav vazduh iz pluca.... Sledece cega se secam je da ustajem i pokusavam da dodjem do daha...krecem prema kuci, pokusavam da placem, bilo sta, sve je zamagljeno, osecam se kao da gledam kroz oci nek druge osobe... i onda odjednom dolazim do daha i pocinjem da placem... elem sve je trajalo neki minut, minu ti po...  od tada se plasim visine i blago sam klaustrofobicna

bilo je jos dozivljaja, ali ne toliko upecatljivih

@ malaj
 

Ja nisam nikada

@ malaj

ovo mozda zvuci smeshno, ali sta ces. sedim ti ja tako za stolom rucam i gledam tv. blenem ti ja blenem i zaboravim da treba i da se zvace. kad sam progutao zalogaj je tako sporo isao kroz grlo da sam se zamalo zadavio. to josh nije najgore, kako bih taj isti zalogaj naterao da se spusti niz grlo popio sam 2 gutljaja vode, pa se i to ''zaglavilo''. sledecih pola sata nisam mogao da dodjem do daha. sedeo sam i wc-u i povracao sve sto mi je ostalo u grlu. verovali li ne zamalo da umrem tog dana. da napomenem to je bilo kada sam imao 15 godina. tacnije pre jedno nedelju dana.

Nije to nimalo smesno. Mene samo pomisao na davljenje natera na grc u grlu.

par puta u diablu, al sam se izvukao