ispala je losa, stavi joj do znanja da je razumes i da se ne ljutis zato sto prolazi kroz sta prolazi, ali reci joj da se potrudi da vise ne prelazis toliki put ako joj nije do vidjanja, i ako vec pristane da se vidi sa tobom, nek se vidi sa tobom a ne ti sa drugaricom

ma iako nece da pristane samo ocekujem da mi kaze da znam cemu da se nadam.rekao sam joj da se smiri, sredi, opusti kako bi ona rekla, pa kada budemznala sta hoce i od sebe i od mene pa na kraju od nas neka mi se javi.nije me ni cimnula 2 dana 'ocu da umrem 

@arl

pokusao sam druze dve-tri godine sam lutao od jedne do druge nista ozbiljno tu nije bilo.i opet posle dve godine vratio se na isto, usmeren ka njoj samo u mnogo losijem polozaju od onog u kom sam bio. 

che sera sera

@brainy

meni njeno ponashanje lichi na to da je mozda nashla i nekog drugog,plus daljina i vash odnos koji je verovatno nepopravljivo narushen vasha veza nema blistavu buducnost.Bolje odmah da prekinesh,shto duze chekash bice teze

ma razmisljeo sam i ja u tom smeru ali ne mogu da se pomirim sam sa sobom.bar dok mi ne kaze sta ona hoce.pusticu je jos 3-4 dana da se smisli sama sa sobom pa cu je zvati da razgovaramo.neka mi kaze bilo sta makar i idi djavole da te moje oci vise ne vide onda bi bar znao da nemam cemu da se nadam ovako ne mou ni sam sa sobom.cini mi se kad budem nacisto bice mi lakse.jebi ga sad ispastam zbog svojih gluposti od ranije.znao sam ja da se to mora vratiti kad tad ali nije bas sad moralo kad sam resio da sredim zivot totalno, da se upzbiljim i krenem dalje u trecu deceniju na miru i kao covek

Mozda je nov pocetak i najbolji za tebe

Zamolio bi moderatore da stave LOCK 
Ova prica je konacno zavrsena. 

Ma sta je misu  sta je gotovo kakav si covek bre nije gotovo dok sudija ne odsvira kraj. Trudi se ako je volis trudi se ako ima muza trudi se da se rastane, ako ima dete prihvati ga kao svoje....

Mojne odustajes!!!

Brejniache, zar ti nisi imao neku romansu skoro sa nekom "matorkom" ? Ja imam suprotan stav. Sta ima da juris tu malu ? Koliko ima boljih od nje, samo se osvrni.

Stop! dajte meni mikrofon salim se 

Svima nama dodje neki period kada zelimo da pobegnemo ili potpuno utihnemo neko izvesno vreme iz ko zna kog razloga. Druga strana, ona koja je "je i dalje prisutna" se pita i pita i pita i pita zasto je to tako... prosle godine sam "postavila" sopstvenu temu, nemam vise pojma na kojoj je strani, ali je bilo slicno desavanje. Da ne duzim, preduga je prica... ukratko i bez ponavljanja... Neko, mom srcu veoma blizak, je bez reci "nestao" na tri meseca. U vazduhu je svakodnevno "visila" gomila pitanja, nije postojao nacin da saznam zasto je to tako, odnosno odakle odjednom iscezavanje. Presipala sam iz supljeg u prazno: ko je kriv? zasto je to tako? cemu sve to? pa to ne lici na njega! pa to ne lici na mene! da li je svestan da nije normalan? itd itd itd Kada sam pisala tu svoju temu, vec sam lagano, ali sigurno bila ubedjena da je on proslost. Medjutim, ne lezi vraze, eto ti njega da ponovo pokusa da mirno nogu, pred nogu useta u moj zivot. Ali U meni se natalozio i bes i tvrdoglavost. Kada sam konacno pristala na kompromisno vodjenje razgovora, moje prvo pitanje je bilo: "Izvini, da li zamiljas da je jednostavno utrcati u moj zivot, istrcati bez reci i ponovo usetati kao da je sve u najboljem redu? Dobro prouci pitanje, razmisli, pa cemo razgovarati.". Nakon izvesnog vremena sam dobila odgovor: "Otisao sam, da bih ti dao vremena da razmislis i odlucis." - "Da bih razmislila i odlucila, morala sam biti obavestena o tome, odnosno morala sam znati o cemu treba da razmislim i sta treba da odlucim." rekoh ja.

Elem, zasto napisah sve ovo? Pa... zdravim razgovorom se sve resava. Definitivno ne bacamo pasulj svako jutro da bismo "videli nesto", niti mozemo da prodremo u necije misli...