Dok se u Tel Avivu mladima niz usne slivaju reči sex, sex, sex on the beach, u Jerusalimu nema nikakvog seksa ni na kakvim plažama. Samo molitve, lamentiranje i mesijanska čežnja za prošlim vekovima, piše Australian Women's Weekly.



Jerusalim je preživeo milenijume sukoba i postao toliko kompleksno i fascinantno mesto da je jedinstven u svetu.

Od Tel Aviva, Jerusalim je udaljen 45 minuta vožnje i 3.000 godina. U Tel Avivu hiljade bezbrižnih Izraelaca do jutra đuska u klubovima na obali Mediterana. Reči pesama lako klize s njihovih lepih mladih usana: ses, sex, sex on the beach ...

U Jerusalimu nema nikakvog seksa ni na kakvim plažama. Samo molitve, lamentiranje i mesijanska čežnja za prošlim vekovima, iza srednjevekovnih zidina i tornjeva ovog pustinjskog grada.



Kada se kaže da na svetu ne postoji grad kao Jerusalim, mnogo toga ostaje nedorečeno. Nijedan grad nije toliko poštovan i uništavan, osvajan i preotiman, toliko svojatan od strane neprijateljskih religija i vera koliko ovaj mali grad na kraju venca bledih, razbacanih brda.

Navedite bilo koju vojsku, navedite bilo koju civilizaciju ili carstvo, bilo koju religijsku ili nacionalnu grupaciju – svi oni su bili u Jerusalimu. Svi oni su došli da osvoje i naprave pustoš, i da polažu pravo na svoje svete relikvije – Hananci, Izraeliti, Moabiti, Hititi, Nabatiti, Vizantijci, Grci, Rimljani, Persijanci, Krstaši, Saraceni, Turci, Otomani, Egipćani, Britanci, Jordanci, ponovo Izraelci ...

Jerusalim je sveto mesto, ali i mesto gde ljudi žive i rade i mole se, “carstvo psihe”, kako kaže izraelski pisac Amos Elon. To je grad koji je postao – i ostao – opsesija Jevreja, Hrišćana, i Muslimana. I tako već dva milenijuma.



To je grad Avrama. To je grad Kralja Davida i Kralja Solomona. To je mesto Hristove strasti, raspeća, i uskrsnuća. To je grad Puta suza i Marijinog groba i Davidove kule.

Kroz taj grad je prošao Muhamed na putu za raj, jer je, kako kaže jedan profesor iz Jerusalima – očigledno bio Jevrejin! To je grad koji je Nabukodonosor uništio, i koji je ludi Kralj Herod ponovo izgradio. Tu je Pontije Pilat osudio Isusa, i tu je održana Tajna večera, i tu je kruna od trnja stavljena na glavu ovog obožavanog jevrejskog sektaša. To je grad u koji su Krstaši došli, do kolena u krvi svojih neprijatelja, kako Muslimana, tako i Jevreja, da bi ih na kraju 1187. Saladin poslao nazad u Evropu.

To je grad gde je izraelski legendarni jednooki general Moše Dajan stigao gotovo 800 godina kasnije, kroz onu istu kapiju kroz koju je Isus ušao na magarcu – da vrati grad jevrejskom narodu nakon gotovo 2.000 godina egzila. Kakva ironija, Kakva perverzna simetrija. Nazarenski mirotvorac i jevrejski general. Hrišćanski svetac i izraelski vojnik.



Da biste razumeli moć koju Jerusalim ima u kolektivnoj svesti dovoljno je da posetite jedan mali deo ovog drevnog, krvlju natopljenog grada.

To mesto ze zove Brdo hrama, i do tamo možete doći iz različitih pravaca, kroz uske, kaldrmisane, mirisima začina ispunjene uličice Starog grada. Jedan od prilaza je kroz ulicu Via Dolorosa (Put suza), kroz koju je Isus Hrist prošao do brda Golgota gde je razapet.

Brdo hrama je mesto gde se oseća kako se istorija, religija, nacionalizam, politika, fanatizam i biblijska proročanstva sudaraju u jedno. Tu ćete sa strahom shvatiti da neki budući bliskoistočni požar može nastati samo oko ovog posvećenog mesta na koji razni polažu pravo. U kosmologiji ravne planete zemlje Srednjeg veka, ovo je bio centar sveta. Možda je još uvek.









Izvor: B92