Poznati britanski glumac rođen je u gradiću Kavs u Engleskoj, 19. septembra 1948. godine. Glumačku karijeru nije zasnovao na školovanju na fakultetima dramskih umetnosti. Glumom se bavio amaterski, sve dok putem audicija nije dobio mesto u poznatim britanskim pozorištima. Svoje prve uloge imao je u Kraljevskom Šekspirovom pozorištu, a prva uspešnija uloga koja ga je izvukla iz anonimnosti bila je uloga u filmu "French Lieutenant's Woman" iz 1981. godine.

Status jednog od najpoznatijih evropskih glumaca učvrstio je ulogama u filmovima "Povratak bogatstvu", "Misija" i "Kafka". Za ulogu u filmu "Damage" dobio je Oskara za najbolju glavnu mušku ulogu.

Krajem prošlog veka, snimio je filmove "Ukradena lepota" (sa Liv Tajler) i "Lolita", koji su ga mlađoj generaciji učinili poznatim po ulogama bolesno zaljubljenog i strasnog čoveka.

Džeremi Ajrons se 1978. godine oženio sa glumicom Sinead Cusack, sa kojom je devedesetih godina snimio dva filma. Ovaj par danas živi u Londonu sa svojim sinovima Samjuelom i Maksimilijanom.


Slike:






Linkovi:


Oficijalni sajt - http://www.jeremy-irons.com/

• Callas forever (2002) - Marija Kalas - legenda (Larry Kelly)
• The Time Machine (2002) - Vremeplov (Uber-Morlock)
• The fourth angel (2001) - Anđeo osvete (Jack Elgin)
• Dungeons & Dragons (2000) - Lagumi i zmajevi (Profion)
• The Man in the Iron Mask (1998) - Čovek sa gvozdenom maskom (Father Aramis the Priest)
• Stealing Beauty (1996) - Ukradena lepota (Alex)
• Die Hard: With a Vengeance (1995) - Umri muški sa osvetom (Simon Peter Gruber/Peter Krieg)
• M. Butterfly (1993) - Madam Baterflaj (Rene Gallimard)
• The mission (1986) - Misija (Gabriel)

Džeremi Ajrons: Nedostaje mi samo vreme

Engleski gospodstven, lordovski opušten, prijateljski raspoložen i profesionalno tačan, u vreme zakazano za telefonski intervju javio se jedan od najpopularnijih glumaca današnjice. Britanac Džeremi Ajrons (64), u ekskluzivnom razgovoru za “Novosti”, glasom u kom je i dalje prepoznatljivo šuškanje, otkriva šta mu u životu nedostaje, koje su mu omiljene filmske role, zašto voli srpsku nacionalnu nošnju, šta mu je donela aktuelna uloga pape Rodriga u seriji “Bordžije”...

Četiri decenije prisutan je u svetu glume i jedan je od najuspešnijih u svom poslu. Na pitanje da li mu je teško da nosi nadimak Kralj, odgovara:

- Nema ničeg ni teškog ni lošeg kada vas vole kao glumca. To mi daje energiju da još više radim i uživam.

* Čini se da ste u poslednje vreme prisutniji u TV serijama nego na filmu. Gledamo vas u “Bordžijama” na HBO kanalu?

- Danas je sve teže naći pravi, filmski način rada, onaj koji volim i koji bi me ispunio. Serije su sve bolje, mnogo se ozbiljnije rade i polaskan sam što sam deo ekipe “Bordžija”. Postoje mnogi razlozi što se poslednjih godina moje kolege i ja više okrećemo televiziji. Stvari se menjaju. Serije koje danas gledamo na TV, pre dvadeset godina sigurno bi bile rađene za film. Mene privlače priče, a ne određeni medijum. Ne razmišljam da li je igra u pozorištu, filmu ili na televiziji, “zgrabim” priču i ona me vodi.

* Šta vam je, ipak, najbliže?

- Kad sam iskren prema sebi, priznam da volim pozorište. Obožavam teatarski život. Mnogo je prisniji nego filmski. Film ume da me udalji od stvari koje volim, od mirisa starih draperija i škripe dasaka, od porodice. Film je neko drugo mesto. Ipak, uživam i u jednom i u drugom, i ne bih bio ja bez jednog ili drugog.

* Kako se pripremate za uloge?

- Na različite načine, ali uvek podrobno. Mnogo izučavam, čitam knjige vezane za određenu temu, razmišljam... Nikad ne kritikujem i ne osuđujem likove koje igram, kao ni ljude. Samo pokušavam da otkrijem koji su bili njihovi porivi i kako bi taj neko reagovao na moje tumačenje njega. Uvek i pre svega - zaronim u sebe.

* Da li je korupcija iz doba Bordžija prisutna i danas?

- Ništa se tu nije promenilo. Želja za moć, dolaženje do cilja podmićivanjem, ekonomska pitanja... Provlačilo se to kroz sve epohe i prisutno je i danas.

* Neko bi rekao da su i glumci korumpirani?

- Bavim se poslom koji stvarno volim, a za to sam još, kao i većina mojih kolega, veoma dobro plaćen. Možda je i to neki vid korupcije. Čovek sam koji priča priče i za to dobija “gomilu” novca. Verovatno sam u prošlosti radio nešto na šta danas nisam baš toliko ponosan i možda je nekad novac odabrao ulogu umesto mene.

* Govorili ste ranije da ne volite da pripadate klubovima, a da je katolička crkva jedan od njih. Da li je uloga starešine crkve promenila vaše mišljenje?

- Iako imam poštovanja prema katoličkoj crkvi, osećam da su neke stvari izgubile relevantnost. Zapravo, oblik verovanja se promenio, ono izvorno je nestalo pre mnogo vekova. Mnogi divni i izuzetni ljudi rade u crkvi, ali crkva kao organizacija za mene je nerazumna, krizira, i to na mnogim nivoima. Bavi se pitanjima koja se nje, čini mi se, ne tiču.

* Kao i politika?

- Rekao bih da je politika naša jedina nada, jer ona sobom nosi diplomatiju. Naši putevi mogu da izblede ako nemamo nadu, ako ne verujemo i ne oslanjamo se jedni na druge.

* Postoji li karakter koji nikada ne biste tumačili?

- Odbio bih priču za koju bih pomislio da je publika ne bi prihvatila. Ne bih igrao nekoga za koga mislim da je lažan, neiskren prema realnosti, nekoga ko traži da mu se dive... Ne bih se osećao udobno u toj ulozi... Ni dosadni likovi ne dolaze u obzir.

* Volite da igrate negativce? Zato što su intrigantni?

- Uvek me zanima zašto neko ima lošu reputaciju, ko mu daje takvu etiketu i da li je zaslužio. Igrao sam toliko ljudi sa lošom reputacijom, uvek sa željom da otkrijem šta stvarno stoji iz toga.

* Bili ste u Srbiji, snimali ste u Crnoj Gori, posetili ste i Sarajevo, često snimate u Budimpešti. Kako vidite ovaj deo sveta?

- Čini mi se da se tek navikavate na kapitalizam, da to ide manje agresivno nego u drugim delovima sveta. Vidim da su neki umetnici bili plodniji za vreme komunističkih teatara i da nekima od njih nedostaje to vreme... Uvek sam uživao u ovom delu Evrope. Ljudi su veoma topli i prijateljski raspoloženi. Voleo bih da me gluma dovede ponovo u vaše krajeve. Sviđa mi se što još imate vremena da međusobno razgovarate, da jedete dobru hranu.

* Možete li izdvojiti tri vama najdraža filma?

- To bih prepustio publici. Ipak, mislim da u toj grupi mora biti “Misija”, “Kobni blizanci” i “Lolita”. Bilo je to izazovno i zanimljivo vreme.

* Trenutno snimate film sa Kim Katral “Threehouse”...

- Taj film najverovatnije neću više raditi. Nadao sam se da ćemo ga uraditi do kraja, ali sada - čisto sumnjam.

* Zašto?

- Mislim da je reditelj Lajoš Koltai verovatno prava adresa za odgovor.

* Da li biste igrali u komediji?

- Voleo bih da snimim neku komediju. Ako naiđe nešto zanimljivo - zašto da ne.

* Tumačili ste i likove kojima nikada nije dovoljno moći i sreće. Šta su vaše najveće želje, a čega nikada nemate dovoljno?

- Nikada nemam dovoljno dobrog društva (smeh). Čega još nemam dovoljno? Ma, ja sam prilično zadovoljan tip. Nikada ne tražim više od onoga što imam. Imam srećan život, sjajnu porodicu, fantastične prijatelje, interesantan posao, imam zdravlje, i jedino što mi nedostaje je, možda, vreme, jer čini mi se da sve prolazi nepovratno brzo. Ako bih mogao da biram čega bih voleo više da imam, da, to bi definitivno bilo - vreme.


Volim srpske opanke

Džeremi Ajrons je svojevremeno u Beogradu potrošio pozamašnu sumu novca kupujući u Etnografskom muzeju srpsku narodnu nošnju. Na pitanje zašto voli našu nošnju, a posebno opanke, kaže:
- Kako da ih ne volim?! Ne sećam se da sam ikad obuo nešto udobnije od te vaše cipele. Dozvoljavaju stopalu da se opusti i da diše. Lepo izgledaju, čvrste su i originalne. Volim obuću koju kada obuješ kao da osetiš osobu koja ju je napravila.

Otac i sin

Dugo je u braku s glumicom Šinejd Kjuzak sa kojom ima dva sina, Semjuela i Maksimilijana. U filmu “Kao Julija” (2004), jednu od uloga igra i Maks.
- Gluma je njegov san, a decu ne možete obeshrabriti kad sanjaju i imaju strast prema nečemu. Ne mogu da ocenim njegov rad, bio bih subjektivan, ali mi je dosta ljudi reklo da je dobar. Ako je srećan u tom poslu šta drugo, osim sreće, možete poželeti svom sinu?

Osvajanje sveta

Ajrons je svetsku scenu osvajao lagano, tiho i sigurno. Takav pristup mu je “zapečatio” subinu jednog od najboljeg tumača dramskih dela, podjednako dobro odigranih uloga u teatru, kao i na velikom i malom ekranu. Više od četiri decenije duga karijera počela je ulogom “Njižinski” 1980. godine, a onda je “Žena francuskog poručnika” s Meril Strip donela priznanje u svetu filma. Nizali su se “Rad na crno”, “Jedna Svanova ljubav”, “Misija”, “Ukleti blizanci”... Oskara mu 1990. donosi uloga u filmu “Misterija Bulov” Berbeta Sredera. Usledili su hitovi “Kobna veza”, “Madam Baterflaj”, “Kuća čudnih duša”, “Ukradena lepota”, “Lolita”, “Kafka”, “Čovek sa gvozdenom maskom”...

Izvor: Novosti