Ovaj bulevar odražava i dve gradske kulture, dve civilizacije - klasičnu arapsku i savremenu, modernu marokansku. Ta dva sveta žive paralelno, danju se prepliću, a sa sumrakom svaki odlazi svojim putem



Smeštena na obalskim obroncima oko 100 kilometara udaljenog masiva Atlas, petomilionska Kazablanka (Dar el Beida), godinama pod uticajem Francuza, sa mora liči na Marselj. Arhaična urbanistika starih naselja zadržala se do danas, pa gotovo da nema ulica trasiranih po savremenim pravilima. Valjda zato svaka druga ima zvučan naziv „bulevar“ ili „avenija“, iako to izgledom mnoge ne zaslužuju. Međutim, ima i stvarno prelepih gradskih magistrala, od kojih je avenija Hasana Drugog u rangu onih o kojima ste čitali u ovoj seriji napisa.
Počinje u elitnom kraju pored najreprezentativnije gradske zelene oaze - parka Arapske lige. Brižljivo negovan zeleni prostor ukrašavaju prekrasne građevine kolonijalnog doba. Avenija Hasana Drugog se od ostalih razlikuje upravo po obilju zelenila, koje generalno Kazablanki nedostaje.

Okolne ulice su mahom trgovačke, dok nekolicini trgova koje ova avenija preseca ton daju odmerene državne palate, podignute pre mnogo godina. Neobičnost Kazablanke su i dva trga - jedan pored drugog. Prvi je Trg UN, a drugi Trg administracije, koje razdvaja upravo avenija Hasana Drugog. NJome je lepo šetati i diviti se veštini starih graditelja, ali su mnoge palate, a posebno impresivni verski objekti, nedostupni „nevernicima“. Za utehu, Hasanova avenija je preporučljiva za „šoping“ najmodernije evropske odeće, dok se po marokansku robu odlazi u stari suk - Medinu. Bezbroj je prepunih uličnih kafanica, u kojima se po vasceli dan ispija „arapska kafa“, čitaju novine ili zabavlja igrom sa crno-belim pločicama na drvenim tablama. Kada se oglasi mujezin, sve staje i okreće se molitvi. U „kafanče“ je dobrodošao i strani turista, ali valja mu se odbraniti od uličnih prodavaca cigareta i šarenih đinđuva - od morskih korala do neke vrste šarenih vunenih „nazuvki“ koje su specijalitet Kazablanke. Specifičnost su i proizvodi od kože, posebno „maroken“, fino uštavljena, u crno obojena kozja ili ovčija koža („maroken“ svila je priča iz drugog podneblja).

Avenija Hasana Drugog odražava i dve gradske kulture, dve civilizacije - klasičnu arapsku i savremenu, modernu marokansku. Ta dva sveta žive paralelno, danju se prepliću, a sa sumrakom svaki odlazi svojim putem.

Na raskršću sa Pariskim bulevarom počinje pešačka zona sa bezbroj restorana, kafića, krčmi i poslastičarnica. Tamošnja kuhinja podrazumeva ukusno pripremljeno voće i povrće retkih i aromatičnih vrsta, delikatesnu ribu i meso. Znamo za ćevap i kuskus, dok je za pastilu potrebno objašnjenje: slatka je ili slana, a čini je pahuljasto pecivo punjeno golubijim mesom i bademima. Nadev može da bude i riblje ili pileće meso, a služi se i kao desert, uz preliv od mleka i šećera. Svaka bolja kafana ponudiće vam „hariru“, supu od mesa, sočiva i pilećih grudvica, uz koju dobijate „beghrir“, male medne kolačiće sa saćem, prelivene topljenim puterom i medom. U marokanskim slatkišima ima puno susama, badema, meda, ali, kao i kod drugih Arapa, nema nimalo šerbeta, bez kojeg je recimo, baklava nezamisliva.

Elitna avenija Hasana Drugog završava se na najživljoj gradskoj tački - trgu Mohameda Petog, oivičenog velikim palatama banaka, multinacionalnih kompanija i vodećih svetskih hotela. Nasuprot aveniji je ulaz u antičkim zidom opasanu Medinu - najstariji deo grada. To je stambeni deo grada u kojem se na spratovima živi, a u prizemlju trguje. Trgovci su izuzetno nasrtljivi.
Ako sve to preživite, znači da ste stigli na obalu do minareta neobične kvadratne osnove, na mošeji Hasana Drugog - inače najreprezentativnijeg objekta kulture celog Magreba. Maštovite arabeske u mermeru i kedrovini zrače suptilnim, skladnim odnosima, a oplemenjena je i mozaicima raskošno okićenih hamama, mezanina ili soba za ritualna čišćenja. Iz bučne avenija Hasana Drugog ušli ste u tihi spokoj svetilišta, zaštitnog znaka Kazablanke. No, to je već druga priča.



Izvor: Glas Javnosti