Чудо о коме ћете прочитати овде се догодило 451. год., тачно 147 година по упокојењу Јефимије. А чудо је Божијих Руку дело, уприличено пред многим сведоцима и веродостојно документовано. Али, да кренемо редом!
      Света Јефимија Свехвална, од Бога измољено дете старих, побожних и пребогатих родитеља Филофорона и Теодоре, дуго оочекивана беше али прерано сконча. Ову младу, врлинску девојку у њеној 18. години убише људи антипата Приска у време раног прогона хришћана, и тако је овенчаше венцем мучеништва заједно са војницима Виктором и Состеном, који са једне стране живота – оне Диоклецијанове, која кажњава – пређоше на Јефимијину и Христову страну, која прославља у страдању. Њих је двојица тако чврсто загрлише у потреби да јој живот поштеде или страшну смрт скрате, да их мртве, после најсуровијег мучења, веома тешко раздвојише како би испоштовали родитељску жељу да Халкидонску светицу сахране саму (како је и на свет донесоше) и то у близини града где је она али и они рођена и где је од Бога измољена. Тако се Света Јефимија пресели из позлаћених и блешатавих палата у једноставни ћивот од горског гранита.
    Елем, 451. год. оци четвртог васељенског сабора (Халкидонског) православни и инославни, нису се могли сложити у тумачењу православне вере. Једни, предвођени Александрисјким патријархом Диоскором и архимандритом Константинопољским Јевтихијем, тврдише да је Христос само Бог који никада није био рођен као човек. За ово гласаше 315 отаца, тачно половина присутних. Православни оци бранише се Светим Писмом као и одлуком претходног сабора, на коме је чак и Христова мајка названа Богородицом по први пут. Њих 315 је тврдило да је Исус Христос и Бог и човек, сједињен у једној ипостаси. Међутим та њихова ’формула’: две природе – једна ипостас, није се могла надгласавањем потврдити! Као да се сам ђаво поигравао бескрајним гласањем, којем су приступали после сваког заједничког Бого-служења; увек је резултат био изједначен број гласова.
    Стога челници супротстављених струја закључише да се сами, без Божије помоћи, не могу сложити у тумачењу спорног питања. И тако оба табора написаше своје исповедање вере на два одвојена пергаментна свитка, завезаше те ротулусе пурпурним врпцама, налик на ону Равину, отворише ћивот Свете Јефимије Свехвалне, ставише јој оба, на изглед иста у руке и запечатише га. Све беше урађено нежно према њој и обзирно једних према другима.
    И помолише се Богу. Не једанпут – у заједничком бдењу и молитви провели су 4 дана, а на измаку четвртога дана заједно отпечатише и отворише једноставни ћивот од шумског гранита.
    Један свитак су нашли под њеним ногама и када су га отворили – на њему прочиташе инославну формулу: једна ипостас – једна природа. Други, споља исти као и први, био је и даље у руци и садржавао је православно исповедање вере.
Ово се догодило 451. године, 24. Јула.

"Cudo bozije" , a ko to kaze? Da bi nesto moglo da ude u istoriju, mora da ostavi neki trag i dokaz. Ne vidim da toga ima oko ijednog tzv. "cuda"....

isto ko ono kad ne jedu nista mjesec dana!!!pa kad je dositej to probavao pado u komu nakon dva dana!!!
svi pricaju o nekim svecima i cudotvorcima!!!pa gdje su oni sad?!!pokazite mi njih i njihova cuda jer ja nista od tog ne vidim!!!

U vezi ovog primera sa sv. Jefimijom, ovo je samo obična istorija. Ništa manje od toga.
Imaš informacije o vremenu, prostoru i učesnicima.

Npr. obe zainteresovane strane su dano-noćno bile prisutne da bi se sprečila manipulacija.
I obe imale reakciju na dobijene informacije. Svaka prema svojoj volji.

E sad; ako ne veruješ da je Bog ovako odgovorio iskrenim moliteljima (sa obe strane),
ne moraš. Ideš dalje u životu svom i .... 'mirna Bosna'!

Ako poveruješ ili te zainteresuje šta je dalje bilo sa moštima sv. Jefimije
(kako je pokušao da krivotvori njeno postojanje car .... E cvrc! Ne mogu da se
setim imena!) i .... i šta se izdogadjalo kad je bacio njeno ne truležno telo u more
i .... ma ima toga - onda sam istražuj po netu. I? I .... 'mirna Bosna'!

"Mir, brate - mir"! 

Setih se da je Margaret Tačer dobila nadimak "Gvozdena Lejdi" jer nije htela da
popusti pred zahtevima robijaša, članova IRE - koji su štrajkovali gladju.
Rekla je da ako njima popusti, moraće svima koji iz bilo kog razloga
budu štrajkovali gladju.
A prvi medju štrajkačima gladju je umro 42. dana.
Na žalost - svi su umrli i nisu odustali.
Da li ovo znači da se može živeti 40-tak dana bez hrane?
Da, ali šta će tebi i meni to?
I ako monasi iz ljubavi prema Bogu - poste (kako već poste) a Bog na tu njihovu
emociju i praksu reaguje Blagonaklono - šta ti ili ja imamo sa tim?

To je izmedju Boga i njih!

Ja gledam svoja posla.

Priznajem ti da ne znam o čemu pričaš.

Premda te ne poznajem, mislim da si sposoban sam da se snadješ.
Premda te ne poznajem, mislim da si pametan da nemaš velika očekivanja od nekoga
ko se naziva "nemam pojma" da će ti on ... otkriti nešto ... grandiozno,
ko da si ti ... ne daj Bože! slep kod očiju!

daj ba momak kome pricas o strajkovima gladju!!!!99% slucajeva se jede krisom....najbolje da ce umrijeti zbog toga!!!
covejk baz hrane moze par nedelja....sva zavisi od covjeka do covjeka!!!
dositej je citao knjige svetaca koji su postili po 40 dana na vodi....pa kad je on probavao isto padao u nesvijest nakon 2-3 dana....tada mu je upravnik manastira rekao da u tim knjigama ipak ima puno lazi i da je to nemoguce!!!i tada ga je poslao u svijet jer je vidio da od njega moze nesto biti....kasnije je dositej zakuvao sa crkvom kad je vidio o cemu se radi u svoj toj prici!!!a dositej je do kraja zivota bio zahvalan svom svesteniku.

A sva ta "cuda" i "dokaze" o njima mozemo da nademo jedino u najvecoj antologiji bajki na svijetu, Bibliji....

Ne lupajte .Ja i moj muz smo celi vaskrsnji post postili na vodi( samo na Blagovesti smo jeli ribu i subotom i nedeljom na ulju ) pa nismo ni pali u nesvest niti umrli.

ali je ocito ostavilo trajne psihicke posljedice....

ha ha ha ha  a koji je tvoj izgovor za te psihicke probleme koje ti imas?