Doslovno prekucan dokument iz Kragujevca, načinjen 1832. godine.
Rešenje Suda naroda srbskog

Da se bludnici Ružici 50 kandžija a Marku 50 štapa udari, da Marko na izdržavanje deteta 100 groša da.

P O B U Đ E N J E :

Na presudi udovice Ružice poč. Momira Nenadića iz Selevca, koja je sa sinovcem Markom bludodejstvujući, dete rodila.

Ovo sam rešenje potvrditi hteo, - no Amidža čujući da je prestup ovaj u Selevcu učinjen zamoli, da se u jebačinu Selevčana ne mešamo ni malo govoreći: oni se protivu nas digoše što gde koju tuđu ženu jebemo, ne nasilno već međusobnom voljom, a sad i sami počeše to isto činiti, ne štedeći ni rod svoj.

Neka se dakle jebu kao što su počeli, mi da se u jebačinu ne mešamo i na put ne stajemo, već da se samo radujemo što su oni, koji su nas hteli popraviti, tada od nas gori postali.

Saslušao je ovo prijemčenija, odobriti ga, i dao da se na presudi našoj pomilovanije napiše.

Potpisao MILOŠ

Pisar: Vuk St. Karadžić

Poslije ovoga Vuk Karadyic je napisao "Crven ban"

Nije nase sudstvo mnogo uznapredovalo  

 

Nemoj tako, cale mi advokat...

A sta ces, svako od nas ima neku manu  

Amidža je stric, a daidža je ujak. Te je tako pogrešno tu reč pisati velikim slovom kao da je vlastita iemnica

Tada verovatno [ne secam se al cini mi se da je to bilo tek 1850] nije usvojen pravopis i gramatika srpskog jezika

Eh, dobra stara vremena!    
Mada, ako cemo realno, sudstvo je tada bilo mnogo mnogo brze nego sada! "Po kratkom postupku!"

Ko ukrade da mu se odsjece ruka... milina