Давнашњи савет наших бака да бројимо јагањце (свеједно је да ли прескачу или не прескачу ограду) научници су преточили у 11 математичких исказа који дочаравају и спавање и будност. Добро, а какве то везе има с поподневним дремуцкањем


Окрепљујући починак

Зашто увече не можете дуго да заспите? Због лекова које сте раније узели? Или је толико хладно да никако да вам се очни капци склопе?

Иако су се деценијама мучили, научници још нису тајну докучили.

Загонетка једне од најбитнијих телесних улога и радњи за човека остаје нерастумачена. На крају крајева, чак није одгонетнуто због чега је, уопште, присиљен да спава. А шта би се тек догодило да целог живота остане будан?

Покушавајући да проникну зашто се спавање и будност не смењују устаљеним током, у Ренселар политехничком институту (САД) су сламку спаса – после свакојаких снимања и изучавања – потражили у математици.

Да ли су, можда, наше баке биле волшебно у праву када су нас у раном детињству терале да бројимо јагањце када нисмо могли да заспимо? Свеједно да ли прескачу (или не) ограду, као што је то случај у цртаћима.

Смењивање сна и јаве

Професор Марк Холмс је са својим последипломцем Лизом Роџерс осмислио рачунарски образац (модел) који ће и истраживачима и лекарима олакшати да предвиде како поједине промене – медицинске, физичке или у околини – утичу на нечије успављивање. Испоставља се да то омогућује дубљи увид у смењивање два човекова суштинска стања – сна и јаве. У свој подухват они су уткали скорашња неуробиолошка сазнања, на којима су утемељили математичке једначине.

Претходно лето провели су с неуробиолозима Харвардске медицинске школе да потанко проуче биологију мозга, а нарочито улогу неуротрансмитера у појединим раздобљима спавања и будности. Подразумевало се да сваки математичар-почетник мора да овлада читањем (и тумачењем) електроенцефалографских (EEG) и електромиографских (EMG) показатеља из можданих таласа и мишићних покрета који се појављују у сну.

Није изостало, свакако, ни расветљавање тзв. циркадијалних ритмова (24-сатни циклус) повезаних са деловањем светлости, на шта су указивала и претходна истраживања. Али научници су у међувремену схватили да човек заспи и у мрачној пећини и по јарком сунцу.

Из свега тога произишло је, чак, 11 једначина за и будно и успавано стање, које представљају ваљану подлогу за разноврсно исцртавање графикона у рачунару.

Има ли икакве користи од израчунавања и цртања?

Може да се предвиди, на пример, како испијање кафе (кофеин) или летење авионом кроз више временских зона ремети природно успављивање. Лекари ће, нема сумње, знати шта у таквим околностима да посаветују или пропишу.

А какве то везе има с поподневним одмарањем које су наши преци навелико упражњавали?

И пре и после учења

Ако нисте знали, краткотрајно дремуцкање побољшава учење и освежава памћење. Замислите само мозак као преградак електронског сандучета (inbox) у свом рачунару, у који се непрекидно сливају свакојаке поруке и пошиљке. Чим задремате, он сместа прионе на посао да избаци све што му није неопходно. На такав закључак упућују, отприлике, пре неколико дана објављени налази из студије под руководством Метјуа Вокера са Калифорнијског универзитета у Берклију.

Годинама већ проучавања наговештавају да спавање поспешује и оснажује памћење: и дуг ноћни сан и кратка (а дубока) поподневна дремка више користе учењу од целоноћног бубања. Сада је, делимично, одгонетнуто како се то дешава: у сну подаци привремено сачувани у хипокампусу, делу мозга задуженом за памћење, пребацују се на дуготрајно чување у можданој кори.

Тај поступак потпомаже и да се обраде нове чињенице и да се привремено складиште испразни да би примило свеже искуство.

Испоставља се, према речима Метјуа Вокера, да је важно и отпочинути после, а и одспавати пре учења. За време спавања мозак се исцеди као сунђер да би упијао новопристигле информације, што је посведочило испитивање 39 млађих пунолетника.

Добровољци су подељени у две групе: једни су одремали 90 минута, други нису нимало. И једнима и другима дато је да испуне исте задатке. Неиспавани су их кудикамо горе обавили. Мерење електричних промена показало је да су испавани у једном временском одељку почистили своје привремено складиште.

Ни то не важи подједнако за све: појединци се након дневног одмора пробуде изнемогли и смушени, због својеврсне спавајуће тромости упркос пређашњим истраживањима која су казивала да поподневни спавачи имају лак сан.



Izvor: Politika