Za normalan život HIV pozitivnih

Sida ili pozitivan HIV status predstavlja noćnu moru za većinu ljudi. Mnogo je onih koji smatraju da se to dešava nekom drugom i zanemaruju brojna upozorenja o neophodnosti zaštite. Nažalost, statistika govori da se broj zaraženih ljudi u svetu povećava svakog minuta, a naša zemlja ne predstavlja izuzetak.

Razgovarali smo sa Peđom Stojičićem, predsednikom omladine JAZAS-a, u želji da saznamo kako se ponašaju i koja su prava osoba zaraženih HIV virusom. - U Srbiji je HIV status privatna stvar, to znači da je osobama koje se testiraju zagarantovana diskrecija i da rezultate testa znaju samo lekar i ta osoba. Prilikom zapošljavanja u našoj zemlji se ne traže rezultati testa na HIV, ali mi predlažemo svakoj HIV pozitivnoj osobi da saopšti svoj status, jer postoje zanimanja kod kojih nehotice može doći do inficiranja drugih i dobro je da kolege budu informisane - kaže Peđa.

To, nažalost, nije tako jednostavno. Kod ljudi postoji veliki strah od side i veoma je čest slučaj da dođe do odbijanja i diskriminacije. To se ne dešava samo prilikom traženja posla, mnogo ozbiljnija i bolnija je diskriminacija koja se dešava u neposrednom okruženju, pa i u samoj porodici. To često dovodi do povlačenja u sebe i depresije.

- Važno je naglasiti da su osobe zaražene HIV-om veoma pažljive i vode računa o zaštiti svoje okoline čak i više nego što okolina vodi računa o njima. U medijima se često pominju osobe koje na svoj HIV status reaguju agresijom i žele namerno da zaraze što veći broj ljudi. Moram da naglasim da je procenat takvih osoba jako mali i možda se samo jedan odsto svih inficiranih ponaša na taj način - navodi Peđa.

Interesovalo nas je šta bi najpre trebalo da uradi onaj ko sazna da je HIV pozitivan.
- Svim inficiranim osobama savetujemo da se što pre obrate Centru za AIDS Infektivne klinike gde će im odmah obezbediti terapiju poznatu pod nazivom HAART koja omogućava da se 20 do 25 godina živi sa HIV virusom skoro normalno. Ova trapija, koja ima određene nuspojave, omogućava pacijentima normalno funkcionisanje, naravno uz povećane mere opreza koje podrazumevaju korišćenje prezervativa, a kod intravenskih narkomana sopstvenog pribora. Savremenim metodama lečenja kojima se život inficiranih znatno produžio, sida polako počinje da se posmatra kao hronična bolest - naglasio je naš sagovornik.

JAZAS ima čitav tim stručnjaka od lekara i farmaceuta preko psihologa do pravnika, koji pomažu ovim ljudima. Ta organizacija je pokrenula i akciju zapošljavanja kojom želimo da omogućimo HIV pozitivnim osobama da se uključe u svakodnevni život. Naši pravnici daju savete i zastupaju zaražene osobe u slučajevim diskriminacije, naročito na poslu.

- Želim samo još jednom da naglasim da saznanje da je neko HIV pozitivan ne predstavlja kraj života. Mi pozivamo sve kojima je pomoć potrebna da nam se obrate i da dođu sa svojim porodicama na savetovanje kako bi se što lakše uključili u normalan život - završava priču Peđa.
J. Nikolić