Kako navodi časopis „Forbs”, ove godine 16 milijardera dolazi iz bivšeg Varšavskog pakta i Ukrajine, najviše od kako je pet najbogatijih ljudi iz tog regiona dospelo na spisak svetskih milijardera 2005. Svi oni su stekli bogatstvo zahvaljujući tome što su umeli da iskoriste brzu privatizaciju u svojim zemljama tokom 90-ih godina prošlog veka. Danas su svi zajedno „teški” 51,5 milijardi dolara. Ukrajina prednjači sa sedam milijardera. Privreda zemlje se razvijala po impresivnoj stopi od sedam odsto zahvaljujući prvenstveno rastu cena čelika i sirovina uopšte. Najbogatiji čovek Ukrajine Rinat Ahmetov poseduje 7,3 milijarde dolara. Većina njegovog bogatstva se nalazi u „Metinvestu”, najvećoj kompaniji gvožđa i čelika u Ukrajini.
Zajedno s ostalim ukrajinskim milijarderima, Ahmetov je konsolidovao svoj kapital za vreme brze privatizacije. Povremeno je nailazio na otpor. Godine 2005. izgubio je najveću ukrajinsku čeličanu „Krivorižstal”, jer su političari bili protiv njene prodaje za 800 miliona dolara. Kompanija je kasnije prodata indijskom milijarderu Lakšamiju Mitalu za 4,8 milijardi dolara.

I on i njegov bivši partner milijarder Viktor Pinčuk, čije bogatstvo iznosi pet milijardi dolara, pokušavaju da registruju svoje firme u Londonu po ugledu na najmlađeg ukrajinskog milijadera Kostjantina Ževaga (3,4 milijarde dolara). Njegova kompanija „Ferekspo” bavi se izvozom rude gvožđa, a njene akcije su skočile 150 odsto u proteklih 12 meseci.

Poljski milijarderi ne vide razloga da se registruju u inostranstvu. Najveći deo bogatstva šestorice od petorice poljskih milijardera uložen je na varšavskoj berzi. Lešek Čarnecki je sa 2,6 milijardi dolara najbogatiji Poljak, koji je osnovao veliki bankarski, osiguravajući i građevinski konglomerat. Poljski Voren Bafet je investitor Mihal Solovov, koji je svoje bogatstvo do 1,9 milijardi dolara zaradio zahvaljujući poslovanju različitih kompanija, uključujući proizvođača keramike „Cersanit” i hemijsku fabriku „Sintos”.

Privrede Rumunije i Češke Republike su rasle po stopi od šest, odnosno 6,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Na razvoj rumunske privrede posebno je uticao prijem u EU 2007. Ove godine Rumun Dinu Patričiju dospeo je na „Forbsovu” listu sa svojih 2,5 milijardi dolara, prestigavši tako jedinog rumunskog milijardera, bivšeg teniskog trenera Jona Tirijaka. Patričiju ima akcije u naftnoj kompaniji „Rompetrol”, iako je većinski udeo prošle godine prodat kazaškom državnom operateru „Kazmunajmasu” za skoro tri milijarde dolara.

Jedini češki milijarder Petr Kelner je ujedno i najbogatiji čovek istočne Evrope sa svojih 9,3 milijarde dolara. Kelner se treću godinu zaredom nalazi na „Forbsovoj” listi. On je prvobitno investirao u osiguranje i bankarstvo, što mu se višestruko isplatilo. Prošle godine njegova „Češka pojistovina”, najveća češka osiguravajuća kompanija, udružila se s italijanskom firmom „Đenerali” i formirala „Đenerali PPF holding”. Sada Kelner namerava da proširi posao izvan istočne Evrope. Njegova sledeća stanica je Kina. (Blic)