Muškarci merkaju muškarce
Osećaj (za)dovoljstva kada primate platni ček na poslu zavisi umnogome od toga koliko je vaš kolega zaradio, a snimanje mozga otkrilo je da muški rod tako meri vlastitu uspešnost

NEUROEKONOMIJA
Osećaj (za)dovoljstva kada primate platni ček na poslu zavisi umnogome od toga koliko je vaš kolega zaradio. Snimanje mozga otkrilo je da muškarci svoju uvek upoređuju sa zaradom drugog muškarca, i tako mere vlastitu uspešnost na poslu.
Neobično istraživanje, prvo ovakve vrste, sproveli su nedavno nemački naučnici.
Šta je najvažnije?
Svaki zaposleni muškog pola se obraduje kada ima visoku platu, a još više ako je veća od nečije. Okolina (a možda evolucija) usadila im je, jednostavno, potrebu da se nadmeću i da budu bolji od svojih takmaca. Ispitivanje je upriličeno u parovima – po dvojica su snimana istovremeno u tomografu s magnetskom rezonancom dok su primali novac za uloženi trud.

Učesnici kojima je isplaćen veći iznos novca nego parnjacima u ogledu ispoljavali su veće uznemirenje (ili uzbuđenje) u delu mozga nazvanom „središtem (centar) nagrađivanja” nego u slučaju kada su isplate bile podjednake. Pojedinosti su opisane u uglednom časopisu „Nauka” (Science).

Nalazi su, dakle, prvi u nizu budućih izučavanja na Univerzitetu Bon koje je osmislila družina istraživača okupljena oko profesora Kristajana Elgera, proučavaoca epilepsije, i profesora Armina Falka, stručnjaka za ekonomiju. Cilj jeste da odgonetnu šta se zbiva u mozgu Homo oeconomicusa, a u tome se uveliko oslanjaju na najsavremenije postupke snimanja.

U toku opita ispitanici (ukupno 38) ležali su parovima jedan pokraj drugog, a naučnici su im uporedno snimali glave da bi uočili ma kakve razlike. I jedan i drugi su u isti mah obavljali naručeni zadatak, za to vreme su na ekranu svetlucale tačkice. Uvek im je na kraju kazano da li su tačno odgovorili, za šta su novčano nagrađivani u visini od 30 do 120 evra. Svaki je saznao kako mu je takmac prošao kroz igru i koliko je para stavio u džep.

Na snimcima su se jasno videle promene u strujanju krvi kroz različite moždane oblasti: veliki protok ukazivao je da su živci itekako bili živahni. Naročito se to događalo u području stručno zvanom ventralni strijatum, u kojem je smešten „centar za nagrađivanje”. I uvek se pobuđivalo kada je dobrovoljac doživeo da je zavredio to za čim je žudeo, naravno ako je tačno odgovrio.

Nasuprot tome, zabeleženo je stišavanje ukoliko je pogrešio.

Najviše su nervi čavrljali kada je jedan učesnik zaslužio najveći iznos, a suparnik – najmanji.

Istraživači su se pozabavili i slučajevima u kojima su obojica igrača stekli očekivani broj poena: ukoliko su u istom iznosu nagrađeni, u središtu za nagrađivanje sve se odvijalo umereno. Ali kada je jedan zaradio 120, a drugi dvostruko manje – kod prvog je opažen veliki živčani žamor u glavi. A kod suparnika je opao protok krvi u ventralnom strijatumu, čak i ako je tačno odgovorio i za to dobio naknadu.
Profesor Armin Falk objašnjava da su rezultati protivrečni uvreženim tumačenjima, u kojima je jedini činilac najviši iznos nagrade. Vaganje zarada drugih ljudi i te kako igra ulogu u ekonomskom podsticanju. Najviše se izvlači, u stvari, u samom nadmetanju pojedinaca koje potiče još iz praistorije. Očigledno je da je to duboko usađeno u živčanom spletu muškaraca koji su se borili da steknu više od suparnika.

Moždano središte za nagrađivanje je, nema sumnje, razvilo u toku evolucije da bi zajemčilo osećaj zadovoljstva u odnosu na prethodno iskustvo: uzbudi se kada jedemo ukusnu hranu, vodimo ljubav ili uživamo u postinutom ostvarenju, a i kod zavisnika od droge.

Sledeći korak biće da se istraži ponašanje žena, a posle toga će se pristupiti proučavanju ljudi u Aziji imaju u vidu drugačije kulturne obrasce.

Stefan Vukašin

Izvor: Politika

hehehe...tacno.