Kada pivo ima ukus slobode
M. Popović/Blic online | 13. 05. 2010. - 12:02h | Foto: Reuters | Komentara: 1

Ponekad, najbolji ukus slobode je gorak, a to najbolje znaju muškarci i žene u Južnom Sudanu. Tokom 50 godina kolonijalne vladavine, kombinacije građanskog rata i šerijatskog zakona Sudanci su bili sprečeni da uživaju u lokalno proizvedenom pivu. Danas, kada je autonomni region na pragu nezavisnosti, oni imaju "White Bull", piše Gardijan.

Pivo je prošle godine proizveo gigant "SABMiller", koji je sagradio modernu fabriku vrednu 32 miliona funti u toploj južnoj prestonici Džubi. Tako velika investicija u nešto što je predstavljalo prvi proizvodni objekat bilo kakve vrste izgledala je kao veliki rizik.


Postavljala su se pitanja o stabilnosti Južnog Sudana neposredno posle građanskog rata. Takođe je postojala i jaka konkurencija kenjskih i ugandskih proizvođača pića. Međutim, kocka se izgleda isplatila.

Kada je mir konačno došao pre pet godina region je bio potpuno nerazvijen. Nije bilo asfaltiranih puteva, struje, pijaće vode, kao ni industrije. Sve od sapuna do flaširane vode moralo je da se uvozi. Čak i Univerzitet Džuba, koji je bio jedan od primera razvoja na jugu pre rata, bio je premešten u prestonicu Kartum.


Međutim, direktori kompanije za proizvodnju piva koji su prvi stigli u grad 2006. godine razmišljali su na duže staze. Odsustvo infrastrukture je za njih predstavljalo šok, međutim jaka žeđ za pivom - čak i u vreme doručka, za šta postoji dokaz u jednom lokalnom hotelu, pomogla je da budu sigurni u planove.
Ustvari, i ranije je bilo pokušaja da se prozvede pivo u komercijalne svrhe na jugu.

 

Nakon što se završio prvi građanski rat tokom 1970-tih, belgijska kompanija je sagradila pivaru "White Nile" u Vauu. Međutim, vlada Kartuma nikada nije dozvolila da proizvodnja počne i projekat je bio ukinut kada je uveden šerijatski zakon 1983. godine - iste godine kada je počeo drugi građanski rat.


Za proizvođače piva "White Bull", međutim, glavni izazov je bila logistika. Svi materijali za fabriku morali su da budu transportovani iz kenijske luke u Mombasi koja je bila udaljena 1.540 milja. Trebalo je sagraditi elektranu. Jedini dostupan sastojak za pivo u okolini bila je voda iz Nila, dok je više od 250 sudanskih radnika, od kojih većina nikada nije imala posao, moralo da bude obučeno.

 

Kako se fabrika razvijala, ostatak Džube se razvijao zajedno sa njom, a "White Bull" postaje najprepoznatljiviji proizvod. U Džubi i drugim gradovima otvorili su se pabovi gde se okupljaju ljubitelji fudbala da gledaju Premijer ligu. Braon flaše stižu čak i do Kartuma gde je alkohol zabranjen. Politički rizik je dosad sprečavao velike međunarodne kompanije da dođu u Džubu, međutim direktori postojeće kompanije za proizvodnju piva veruju da neće ponovo videti tenkove. 

Izvor: Blic