Top 10 varvarskih običaja u 21. veku :: Sveze zanimljivosti iz zemlje i sveta

Kanibalizam, sakaćenje i čedomorstvo, običaji koji bi trebalo da pripadaju prošlosti, zadržli su se do danas čak i u razvijenim svetskim zemljama.

Kada pomislimo na varvarske običaje obično ih vezujemo za neka davno prošla, drevna vremena. Međutim, ako ste pomislili da smo toliko evoluirali i paganske običaje ostavili u dalekoj prošlosti, možda se iznenadite činjenicom da neka plemena i dalje jedu ljudsko meso, dok u mnogim velikim islamskim zemljama ženama i dalje sakate genitalije na najsuroviji način.

To, naravno, nije sve. Nakon što pročitate ovaj tekst, shvatićete da čovek i nije otišao mnogo daleko od svojih primitivnih predaka.

Pogledajte deset običaja koji su se zadržali do danas:

10. Lov na veštice

U Papui Novoj Gvineji žene skinu, tela im prekriju gasom i spaljuju ih žive na humkama koje su pravljene od guma, naočigled stotina gledalaca, a sve jer su navodno bile veštice. Da nismo pomenuli gas i automobilske gume, verovatno biste pomislili da se sve ovo dešava u 16. i 17. veku, a ne u 2013. godini.

Papua Nova Gvineja nije jedino mesto na kome se i dalje plaše veštica. Većina društava u Africi još uvek praktukuje lov na njih i to ne rade samo izolovane grupe ljudi. Na primer, predsednik Gambije Jahua Džemi pokrenuo je kampanju lova na veštice 2009. godine, koja je predstavljala svojevrsni teror i mnoge naterala da napuste zemlju. U Indiji se, takođe, zbog ovog lova ubije 200 žena godišnje, dok je u Saudijskoj Arabiji veštičarenje kažnjivo zakonom, a kazna je smrt.

9. Ropstvo

U modernim zemljama danas, ropstvo se posmatra sa negodovanjem i tvrdi se da je to davna prošlost. Međutim, to nije slučaj. Međunarodna organizacija radnika ističe da u svetu, trenutno, postoji između 10 i 30 miliona robova, što je mnogo veći broj od bilo kog zabeleženog u ljudskoj istoriji. Nikad nije bilo više robova nego što ih je sada. Čak i tokom 18. veka, kada je ropstvo u Americi bilo u zenitu, bilo je “samo” šest miliona potlačenih.

Širom sveta muškarci, deca i žene oteti su ili prevareni i naterani na sve vrste ropstva. Samo u SAD 100.000 dece zarobljeno je u lancu trgovine ljudima i seksualno je iskorišćavano. Trgovina ljudima donosi priliv od 32 milijarde američkih dolara i očekuje se da će uskoro nadmašiti zaradu trgovine drogom.

U nekim zemljama ropstvo se odnosi na prinudni rad, kao što je to slučaj u Aziji, gdje je oko 12,3 miliona ljudi prisiljeno da radi. Žrtve uglavnom ostaju nezapažene kao robovi, jer rade u restoranima, hotelima i sličnim industrijama. Za to vreme njihove gazde zarađuju, ne plaćajući im rad i držeći ih zarobljene pod pretnjom smrću ili drogirane.

8. Trgovina decom

Trgovina decom, jedna od najsurovijih vrsta ropstva, veliki je problem modernog društva. I dalje je neshvatljivo zašto toliko roditelja širom sveta prodaje svoju djecu i prepušta ih surovom svetu patnje.

Ono što je zaista zapanjujuće jeste količina internet sajtova na kojima loši roditelji nude svoju decu u zamenu za novac.

Trgovci pokušavaju da prevare roditelje, tvrdeći da će obezbediti bolji život njihovoj deci, postavljajući slike nasmejane dece koja izgledaju kao da su srećna i na raspustu.

7. Kanibalizam

Isključujući psihopate i poneke ljude koji su zbog siromaštva primorani da jedu jedni druge kako bi preživeli, i dalje postoje kanibali koji jedu ljudsko meso kao deo svoje kulture.

Neki to poriču, drugi priznaju, a plemena poput Korovaia priznaju da jedu pripadnike svoje grupe. Oni žive u Novoj Gvineji u Indoneziji, i imaju dugu tradiciju konzumiranja drugog čoveka. S obzirom da pleme živi potpuno izolovano od sveta, ne čudi što se ovaj običaj zadržao i danas. Najveća poslastica im je kakua (vrač) kojeg navodno muče, ubijaju i jedu, a počinju od mozga.

Pored plemena Korovai postoje glasine da kanibali postoje još u nekim mestima Južnog Pacifika.

6. Žrtvovanje ljudi

Neke grupe Indusa i dalje praktikuju ilegalnu tradiciju zvanu “sati”. U pitanju je običaj sahranjivanja u kome se udovica baca voljno ili silom na lomaču sa svojim mrtvim mužem i biva živa spaljena. Žene ovo rade da bi iskazale posvećenost muževima zbog koje su spremne da se ubiju ili budu ubijene.

U 2011. godini reporteri Bi-Bi-Sija otkrili su da se u Ugandi deca žrtvuju i da je to vrlo unosan biznis u prestonici ove afričke države Kampali. Navodno bogati ljudi plaćaju vračeve da bi žrtvovali decu, jer veruju da će im njihove žrtve doneti dobro zdravlje i bogatstvo.

Praksa je bila toliko raširena da su postavljena upozorenja na ulicama da bi roditelje informisali u vezi sa otmicama nadrilekara kako bi se suzbio ovaj organizovani zločin.

5. Javna pogubljenja

Do 20. veka javne egzekucije bile su događaji koji su zabavljali čitavu porodicu, ali se danas ovaj običaj izgubio. Međutim, kao što ćemo vam pokazati, ne u potpunosti.

U nekim mestima javna pogubljenja nikad nisu ukinuta i određene zemlje i dalje koriste ovaj vid kazne kako bi odgovorile ljude od zločina.

Najviše ovakvih slučajeva zabeleženo je u Iranu. Nakon što su se susreli sa povišenom stopom kriminala, iranski zvaničnici odlučili su da vešanja ne obavljaju unutar zatvorskih zidina, već na centralnom trgu u Teheranu, da bi ih svi videli. Među osuđenicima su ubice, silovatelji, nasilnici i izgrednici povezani sa drogom.

4. Surove i neobične kazne

Ako postoji jedna stvar gora od javnog pogubljenja, onda je to pogubljenje mučenjem. U nekim delovima sveta nije dovoljno samo ubiti zločinca, već se smatra apsolutno neophodnim da se što više muči.

Jedno od brutalnijih mučenja je praksa kamenovanja koje podrazumeva da ljudi osuđenike gađaju kamenicama iznad pojasa dok ne umru. Kriminalca moraju gađati kamenom prave veličine, ni premalim, ni prevelikim, jer ne žele da ih ubiju jednim udarcem, a ukoliko to učine i oni mogu biti osuđeni.

Trenutno je kamenovanje legalno u Saudijskoj Arabiji, Pakistanu, Jemenu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Sudanu, Iranu i delovima Nigerije.

Kamenovanje je samo jedno od surovih kazni. Primera radi, u Saudijskoj Arabiji vađenje očiju i odsecanje glave i dalje su legalni vidovi kazne. U Nigeriji je amputacija zbog krađe savršeno opravdana. U Singapuru su šibanje i batinanje veoma česti.

3. Čedomorstvo

Ubistva beba su, nažalost, viševekovna praksa koja se dešava iz više razloga. Neki od njih su nemogućnost roditelja da se brine o detetu ili potreba za kontrolisanim rađanjem, nametnutim od strane države. Opravdanja − nećete verovati − uključuju čak i veru. Većina slučajeva dešava se u Kini, koja se zbog kontrole rađanja susreće sa ovim zverstvom na gotovo dnevnoj bazi. Ono što verovatno niste znali jeste da je čedomorstvo zastupljeno i u Holandiji.

Do pre 10 godina eutanazija je bila legalna u ovom zapadnoevropskom kraljevstvu, a sada je to prošireno i na roditelje koji žele da uspavaju svoje bolesno i nepokretno dete. Odobravanje eutanazije, po njima, humanije je nego ostaviti neželjeno dete da umre negde pored puta. Uspavljivanje beba da bi se sprečila njihova patnja je jedno, ali sada advokati žele da prošire ovlašćenja koja bi uključivala i neželjenu decu.

U Holandiji osam odsto beba koje umiru uspavaju ljekari.

2. Sakaćenje ženskih genitalija

Tema je veoma teška, ali spominjući moderne varvarizme ne možemo da je izostavimo. Procedura uključuje hirurško odstranjivanje svih spoljnih delova ženskih genitalija. Praksa je zastupljena u nekim delovima Afrike i Bliskog istoka u kojima se ovaj običaj zadržao od 484. godine p.n.e. U ovim zemljama navode da su razlozi religiozne prirode, a procedura služi da bi se obuzdao ženski libido.

Svetska zdravstvena organizacija i lideri širom sveta pokušali su da zaustave ovu tradiciju, uz argument da ne postoje zdravstvene prednosti ove intervencije, koja samo može prouzrokovati dugoročne komplikacije. Takođe, navode da ne postoje religijski zapisi koji preciziraju ovu praksu.

1. Krvavi praznici

Krvave proslave organizuju se u Španiji oko velikih praznika i uključuju stanovništvo čitavih gradova koje se okuplja kako bi brutalno mučilo i ubijalo stoku. Svi surovi delovi srednjevekovnih običaja zadržali su se, a seljaci misle da ništa nije tako dobro kao bacanje koze sa vrha zvonika ili prekrivanje bika vrelim voskom, i gađanje istog noževima i kopljima dok on trči ulicama i polako umire. Onaj ko ubije bika stiče “čast” da dobije njegove uši, rep i testise koje probada na koplje, nakon čega ima dozvolu da pojede testise.

U Španiji se organizuje deset do dvadeset krvavih praznika u toku godine, a slični se organizuju i u Portugalu, Meksiku i Brazilu.

Izvor