RAZLIČITA VIĐENJA POJEDINIH DRŽAVA O MOGUĆNOSTI DA SE NAŠA ZEMLJA PREKO REDA INTEGRIŠE U EVROPSKU UNIJU
Za ubrzani prijem Srbije 11 zemalja EU
Autor: Bojan Bednar | 03.10.2007 - 08:59


Tvrdokorni i više puta ponovljeni stav Brisela da Srbiji nema mesta u EU dok ne ispuni sve obaveze prema Haškom tribunalu, prema saznanjima „Blica“, čak 11 članica Unije pokušava da omekša. Delom iz svojih interesa, delom zahvaljujući ukupnim odnosima unutar EU, ali i diplomatskoj inicijativi Srbije, te su zemlje zagovornici ideje da se „progleda kroz prste“ i naša zemlja ipak kraćim putem integriše u Evropsku uniju.

Nema sumnje, osnovni uslovi za pristupanje našoj zemlji evropskoj porodici ostaju svi više puta izrečeni zahtevi iz Brisela, međutim, izvor „Blica“ u EU svedoči o nijansiranom pristupu mnogih zemalja osnovnom pitanju - mora li srpski put u EU biti tvrdo uslovljen ispunjenjem
Milica Delević-Ðilas
baš svih zahteva. Niko nije spreman da javno govori o tome da se Beogradu uoči teških odluka u vezi sa Kosovom mora ponuditi jasna perspektiva ulaska u Uniju, ali diplomate mnogih zemalja upravo na tome rade.
Izuzev 11 članica koje o tome u diplomatskim kuloarima, više-manje, već duže uporno govore, treba dodati i devet zemalja koje nisu za, ali ni izričito protiv ubrzanog ulaska Srbije u EU. Ako se napravi prost zbir ovih zemalja, izgleda da su šanse naše zemlje za skoro potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju znatno veće.
Iako priča o Srbiji u EU uvek zapne kod saradnje sa Haškim tribunalom, Jelica Minić, potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji, smatra da bi dobra regionalna saradnja i snažna diplomatska inicijativa mogle pomoći priključenju Srbije.
- Ubrzaniji put u EU bi pokrenuo i ubrzao čitav region na putu ka evropskim integracijama, i o tome treba strogo voditi računa kada su odnosi sa susedima u pitanju. Doskora su ocene Evropske komisije po tom pitanju uvek bile pozitivne, ali bi sliku mogli da pokvare nedavni incidenti sa Makedonijom i Crnom Gorom, u kojima je značajnu ulogu imala crkva- kaže Minićeva.
Diplomatsku ofanzivu, smatra ona, trebalo bi uporedo voditi na dva fronta.
- Trebalo bi ciljati zemlje koje imaju rezervisaniji stav prema proširenju Unije, kakav je slučaj sa Velikom Britanijom i Francuskom. Njima treba predočiti jake argumente zbog kojih je važno da se Srbija integriše u EU. Tamo gde argumenata nema, trebalo bi ih obezbediti. Uporedo s tim, vrlo je važno usmeriti diplomatske napore ka zemljama koje su nam tradicionalno sklone, ka zemljama centralne Evrope i baltičkim zemljama. Posebno su važne zemlje Višegradske grupe, Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka, kojima je i inače zapadni Balkan prioritet u spoljnopolitičkim odnosima - kaže Minićeva.
Pored tradicionalnih prijatelja Grčke i Rumunije, ubrzanu kandidaturu Srbije bi mogla da podrži i Španija, zbog separatizma u Baskiji, i Kipar, zbog nerešenih teritorijalnih problema. U grupi zemalja od kojih možemo da očekujemo podršku nalaze se još Mađarska, zbog nerazjašnjenih odnosa sa slovačkom manjinom i Slovačka, zbog sličnog problema sa češkom manjinom.
Nemačka, jedna od najuticajnijih zemalja Unije, još uvek nije opredeljena po ovom pitanju. S jedne strane, Nemačka ne odbacuje značaj saradnje sa Haškim tribunalom, dok s druge strane shvata važnost jedinstva Unije. Ipak, i pored sve podrške, Milica Delević-Đilas, pomoćnik ministra spoljnih poslova, smatra da sve zavisi od Srbije.
- Moramo da uložimo diplomatski napor da objasnimo Briselu zašto je evropska integracija bitna za Srbiju, ali mnogo toga mora da se uradi unutar same Srbije. Pre svega, tu je dovršavanje saradnje sa Tribunalom, ali i inteziviranje zakonodavne delatnosti, kako bismo se uskladili sa evropskim standardima - kaže Delević-Đilas.

Ubrzani ulazak Srbije u EU
DA      
Austrija
Grčka
Kipar
Slovenija
Slovačka
Italija
Češka
Mađarska
Rumunija
Bugarska
Španija

UZDRŽANI

Nemačka
Portugalija
Litvanija
Letonija
Estonija
Švedska
Irska
Malta
Poljska   

NE
V. Britanija
Holandija
Belgija
Francuska
Danska
Finska
Luksemburg

Koštunica traži podršku
Premijer Srbije Vojislav Koštunica pozvao je juče, u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, evropske države da podrže stavove Beograda o rešenju statusa Kosova i Metohije. Generalni sekretar SE Teri Dejvis izjavio je da je stav Parlamentarne skupštine SE da se pitanje statusa Kosova mora rešavati u UN „jer se pitanje granica rešava u UN“.

Izvor: Blic

Ako analiziramo spisak susedne zemlje koje su svesne realnosti su za bombonu, Nemci i njihovi sateliti nisu odlučili, a sateliti SAD su protiv.

Prodi: Srbija da dobije status kandidata u EU
Sreda, 3. oktobar 2007. 18:30

Italijanski premijer Romano Prodi izjavio je da Evropska unija treba Srbiji zvanično da dodeli status kandidata za članstvo i ojača saradnju sa Beogradom.

"Poslao sam pismo predsedavajućem EU (Portugalu) u kojem sam zatražio da se konkretnim merama podstakne politika saradnje sa Srbijom", rekao je italijanski premijer na konferenciji za novinare u Rimu.

On je objasnio da bi te mere podrazumevale da Unija dodeli Srbiji status kandidata za članstvo.

"Jasno je da realnu pomoć koju Italija može da pruži u ovoj situaciji jeste da se Srbiji stavi do znanja da za nju postoji velika i snažna perspektiva u Evropskoj uniji", poručio je Prodi.

Prodi je istakao da Brisel treba da dodeli Srbiji status kandidata za članstvo u Uniji, što bi, prema agenciji Rojters, doprinelo prevazilaženju diplomatskog zastoja u rešavanju budućeg statusa Kosova i Metohije.

(Tanjug)

'Srbija motor približavanja regije EU'



LJUBLJANA - “Srbiju na putu prema EU čeka još puno posla, ali ta država raspolaže dostatnim kapacitetima za prilagodbu zakonodavstva sustavu EU. Na toj bi osnovi Srbija mogla postati motor približavanja cijele regije EU”, rekao je Jelko Kacin predstavljajući izvješće Europskog parlamenta o napretku Srbije u približavanju EU.

Kacin, koji pripada skupini liberalnih zastupnika, izvjestitelj je Europskog parlamenta za Srbiju. Bivši šef slovenske liberalne stranke smatra da bi se proces približavanja Srbije EU trebao pospješiti jer bi to imalo “blagotvoran utjecaj na sve susjedne države”. No istaknuo je kako u izvješću i dalje kao glavni uvjet stoji puna suradnja s Haaškim sudom. 

Dodao je također da se u Europskom parlamentu ne raspravlja o pismu Janeza Janše EK u kojem je predložio da Srbija dobije status kandidata u prvoj polovici iduće godine. “To pismo nije ni bilo poslano u Parlament,”, rekao je Kacin.  (STA, Ž. Trkanjec)

jutarnji.hr

Čak se i slovenska levica slaže sa sadržajem Janšinog pisma.
...dok Hrvatska sa svojim kapacitetima i diplomatijom proizvodi upravo suprotan efekat; Hrvatska deluje kao uređaj za razdvajanje cele balkanske regije.

Slovenija ima rezerve o pristupu Hrvatske EU
Sreda, 10. oktobar 2007. 11:33



Slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel izjavio je u sredu da Slovenija ima rezerve u pogledu otvaranja poglavlja o spoljnoj politici, u sklopu pregovora o pristupu Hvatske Evropskoj uniji, javila je slovenačka novinska agencija STA.

"Ta rezerva je tehničke prirode, nešto što zemlja kandidat može ukloniti u najkraćem vremenskom periodu", rekao je Rupel i dodao da se Hrvatska obavezala da za članice EU neće primenjivati odluku o Zaštićenom ekonomsko-ribolovnom pojasu (ZERP), a "sada mora da ispuni svoje obaveze".

Rupelova izjava došla je samo dan pre nego što se očekuje da Hrvatska otvori poglavlja o spoljnoj politici u okviru pregovora o pristupu EU.

Slovenački predsednik je negirao da su "to namerni napori Slovenije da uspori pristup Hrvatske EU".

"Možemo Hrvatskoj savetovati da se mora ispuniti ono na šta se obavezala. U tom smislu očekujemo da će do dogovora doći na vreme", rekao je Rupel.

Slovenački izvori preneli su iz Brisela da je portugalsko predsedništvo EU najavilo da će u petak na medjunarodnoj konferenciji sa Hrvatskom otvoriti dva nova pitanja u pregovorima.

Hrvatske diplomate uključene u te pregovore najavile su razgovore sa Slovenijom i Italijom u vezi sa ZERP, ali bez preciziranja datuma tih razgovora.

(Tanjug)