Jan Hus
 
Jan Hus (oko 1369.-6. jul 1415.) je češki propovednik, filozof, mislilac i ideolog češke reformacije. Bio je rektor Karlova Univerziteta u Pragu. Njegovi sledbenici su zvani husiti. Katolička crkva je njegovo učenje smatrala jeretičkim, pa je Hus 1411. ekskomuniciran. Na koncilu u Konstanci je osuđen, pa je u Konstanci spaljen na lomači 6. jula 1415.

Hus je bio prethodnik protestantskog pokreta. On je nacionalni heroj Češke, pa je 6. jul državni praznik Češke.

Papska šizma

Univerzitet u Pragu je oko 1408. bio rastrzan papskom šizmom, tokom koje su dvojica papa polagali pravo da budu pape. To su bili papa Grgur XII i Avinjoski papa Benedikt XIII. Kralj Venčeslav je smatrao da papa Grgur XII može sprečiti njegov eventualni izbor za Svetog Rimskog Cara i zato naređuje svim sveštenicima da budu neutralni prema obojici papa. Isto je vredilo i za univerzitet.

Univerzitetski glasovi

Karlov Univerzitet u Pragu je bio bitan faktor i na njemu su Česi imali samo jedan glas od ukupno 4. Kralj Venčeslav je izdao dekret po kome Česi trebaju imati tri glasa, a ostale tri nacije svaka po jedan glas. Zbog te odluke nemački profesori i studenti napuštaju Prag 1409. i odlaze u Lajpcig. Jan Hus je postao prvi rektor češkog univerziteta, a uživao je podršku dvora. U međuvremenu učenje Džona Viklifa su se raširila Bohemijom.
 
Da bi se okončala Zapadna šizma održan je koncil u Pizi 1408. s ciljem da se reši spor dvojice papa. Odabrali su novoga papu Aleksandra V. Time nije bila okončana šizma nego je sad postojao i treći papa. Hus , njegovi sledbenici i kralj Venčeslav su podržali papu Aleksandra V. Nadbiskup je pod pritiskiom kralja pristao da podrži trećeg papu.

Ekskomunikacija Jana Husa

Aleksandar V je izdao 20. decembra 1409. papsku bulu, po kojoj se zabranjuju sve knjige i učenje Džona Viklifa. Hus se bezuspešno žalio papi zahtevajući povlačenje te odluke. Sve Viklifove knjige i vredni rukopisi bili su spaljeni, a papa je ekskomunicirao Jana Husa i njegove sledbenike. U Bohemiji izbijaju nemiri.

Vlast je stala na Husovu stranu, a armija husovih sledbenika se povećavala iz dana u dan. Hus je nastavio sa svojim učenjem, a postajao je sve hrabriji u svojim optužbama protiv rimokatoličke crkve.

Osuda oprosta grehova i krstaški rat

Antipapa Jovan XXIII je postao naslednik Aleksandra V. Pozvao je u krstaški rat protiv kralja Ladislava Napuljskog, zaštitnika Grgura XII. Po crkvama se učilo da se opraštaju grehovi onima, koji učestvuju u krstaškom ratu. Razvila se i trgovina indulgencija ( oprosta grehova).

Jan Hus je po uzoru na Džona Viklifa govorio protiv indulgencija. Hus je tvrdio da papa ili biskup nemaju pravo da uzmu mač u ime crkve. Govorio je da se trebaju moliti i za svoje neprijatelje i da ljudi dobijaju pravi oprost grehova stvarnim pokajanjem, a ne otkupom grehova novcem. Teolozi su odgovarali Husu, ali bezuspešno. Husovi sledbenici su spalili papsku bulu i rekli su da trebaju slušati Husa, a ne crkvu, koju su smatrali pokvarenom institucijom ogrezlom u simoniji.
 
Odgovor

Odrubljene su glave trojici husita, koji su se suprostavljali učenju crkve i indulgencije zvali prevarom . Kasnije su ta trojica smatrani mučenicima. Teološki fakultet je tražio od Husa da predstavi svoje učenje i doktrinu dekanu na proveru, što Hus odbija. Teološki fakultet proglašava delove Husova učenja jeretičkim. Kralj je zabranio te delove, ali ni Hus ni Univerzitet ne slušaju.

Daljnji razvoj

Sveštenstvo Praga se žalilo papi a ovaj je dao jednom kardinalu da nemilosrdno udari protiv Jana Husa. Hus je stavljen pod crkvenu zabranu. Trebali su ga uhapsiti i dopremiti do nadbiskupa. Kralj Venčeslav je prisilio Husa da napusti Prag.

Kralj je pokušao da pomiri zavađene strane, Sazvao je 1412. plemiće u kraljevstvu, pa su onda sazvali sinod. Hus je zahtevao da Bohemija ima istu slobodu u crkvenim poslovima, kao i druge zemlje i da osude može da izdaje samo državna vlast. Doktori sa univerziteta su zahtevali od Husa da prihvati koncepciju crkve, po kojoj je papa na čelu, kardinali su telo crkve i sve crkvene odluke se trebaju slušati.

Hus se tome žestoko suprostavio, jer bi po tome samo papa i kardinali bili crkva. Husiti su pokušali da učine korak prema pomirenju.

Husovo učenje se proširilo u Poljsku, Mađarsku, Hrvatsku i Austriju.

Koncil u Konstanci

Sazvan je koncil u Konstanci 1.novembra 1414., da bi se okončala Zapadna šizma. Car Žigismund Luksemburški (brat od Venčeslava) bio je željan da očisti zemlju od sumnje u jeres, pa je pozvao Husa u Konstancu. Jan Hus je želio da okonča sporove i rado se odazvao pozivu.

Žigismund Luksemburški je Husu obećao slobodan prolaz, garantirajući mu sigurnost tokom puta. Žigismund mu nije mogao garantovati sigurnost na papskom dvoru, ali Hus je mislio da je dovoljno da je pod patronažom cara.
 
Spomenik Janu Husu u Pragu

Husovo hapšenje

Kad je stigao U Konstancu Hus je u početku živio na slobodi, ali protivnici ga uspevaju zatvoriti, tvrdeći da namerava pobeći. Najpre je pritvoren u lokalnoj rezidenciji, a 8. decembra 1414. smešten je u zatvor dominikanskog manastira. Žigismund Luksemburški je bio razljućen, jer je garantovao Husu sigurnost. Čak je pretio prelatima.

Papa je odredio komitet od 3 biskupa da započnu preliminarnu istragu. Svedoci optužbe su svedočili, a Husu je odbijeno da ima obranu. Bio je zatvoren 73 dana, loše hranjen, stalno u lancima i mučen bolešću.

Suđenje

Prvi put je suđen 5. juna 1415. i u tu svrhu prebačen je u franjevački manastir, gde je proveo ostatak života. Jan Hus je priznao da obožava Džona Viklifa. S druge strane negirao je da je branio zabranjeni deo Viklifovog učenja. On se samo suprostavljao opštoj osudi Viklifova učenja.

Hus je izjavio da pristaje da se povinuje, ako ga mogu uveriti u greške. Želio je samo pravednije suđenje i više vremena da objasni svoje viđenje. Smatralo se da se on zapravo predao i zatražili su od njega da prizna:
da je grešio u svojim tezama
da ih ubuduće neće ponavljati
da opozove svoje učenje, tj da ga smatra pogrešnim
da dade izjave suprotne svojim tezama.

Pristao je da povuče teze, koje je skup smatrao pogrešnim. Pristao je da ih ubuduće ne koristi, ali rekao je da ih ne može smatrati pogrešnim, jer bi to bilo protiv njegove savjesti. Posle suđenja 8. juna pokušali su da ga nagovore da opozove svoje učenje.

Žigismund Luksemburški je smatrao da bi Husovo oslobađanje bilo opasno za zemlju. Razmatrao je političke posledice.

Osuda i izvršenje

Osudili su ga 6. jula 1415. na svečanom koncilu u katedrali. Glasalo se da li da se osudi na smrt ili da živi. Ogromna većina je glasala za smrtnu kaznu. Posle liturgije Husa su uveli u crkvu, gde je biskup držao govor o dužnosti iskorenjivanja jeresi i čitao je izvode sa suđenja. Hus je protestvovao i upućuje žalbu Hristu. Biskup je osudio Husovo učenje, a Hus je opet protestvovao i tražio je boga da oprosti svim njegovim neprijateljima.

Obučen je bio u svešteničko odelo i traženo je da se odrekne svog učenja. Jan Hus je odbio. Počelo je ponižavanje skidanjem svih svešteničkih obilježja sa njega i proglašavaju da ga se crkva odriče i da ga predaju svetovnim vlastima. Stavljen je šešr na njegovu glavu sa natpisom "Jeres". Odatle je odveden do lomače.

Tu je kleknuo i glasno se molio. Neki ljudi su tražili da mu budu ispovednici, ali sveštenik je rekao da jeretici ne zaslužuju ispoved. Svukli su ga i zavezali za stup usred lomače. Ponovo je traženo da opozove svoje učenje. Hus je odbio rečima: "Bog mi je svedok da ja nikad nisam učio ono za što su me lažni svedoci optužili. Sa verom u boga s kojom sam pisao, učio i propovedao umirem danas s radošću."

Goreći na lomači još se molio bogu. Njegov prah je razbacan okolo po Rajni. Papa Jovan Pavle II izvinio 18. decembra 1999. za spaljivanje Jana Husa.

Izvor: Wikipedia

Jan Hus (1371-1415) Češki reformator i borac za prava češkog naroda. Porijeklom iz seljačke obitelji, rođen u mjestu Husinec u Češkoj. Svakog 6. VII slavi se nacionalni blagdan "Dan Jana Husa" (Den upálení mistra Jana Husa), kao spomen na hrabrog borca za reformaciju i protiv nauka Katoličke crkve.

U svojim javnim istupima Hus je zahtijevao siromaštvo Crkve, prevođenje Biblije na narodni jezik, te odbacio mnoge nauke Katoličke crkve. Kako se Češka Crkva nalazila u rukama njemačkih svećenika, Husovo je učenje u narodu, nezadovoljnom crkvenim učenjima i stanju moralnog rasula crkve, zadobilo velik broj pristaša.

Propovjedao je nepatvoreno evanđelje i odbacio crkvena vjerovanja koja nisu imala veze sa Svetim pismom. Tijekom suđenja čvrsto je branio istinu te u prisutnosti crkvenih i državnih velikodostojnika uputio protest protiv pokvarenosti svečenika. Hus je zadnji put izveden pred sabor, odbivši poziv da odbaci svoja učenja, izrečena mu je smrtna presuda i počela ceremonija degradacije. Biskupi su ga obukli u svečeničku halju, a on je uzevši je rekao: "Naš gospodin Isus Krist bio je ogrnut bijeli plaštem u znak poniženja kada Ga je Herod odveo pred Pilata". Kada su ga ponovno pozvali da se odrekne svoga učenja, odgovorio je obrativši se narodu: "Kako bih se usudio pogledati u nebo? Kako bih mogao pogledati to mnoštvo ljudi kojima sam propovjedao čisto evanđelje? Ne! Smatram da je njihovo spasenje vrednije od ovog mog jadnog tijela osuđenog na smrt." Tada je s njega skinuta odjeća, i to dio po dio, dok je svaki biskup obavljao svoj dio ceremonije, izgovarajući nad njime po jedno prokletstvo. Na kraju su mu na glavu stavili papirnatu kapu u obliku mitre s natpisom "Arhiheretik" i nacrtanim likovima đavola. "S najvećom radošću nosit ću ovu krunu sramote za Tebe, Isuse, koji si radi mene nosio trnov vijenac", uzviknuo je Hus. Nakon što su ga odjenuli crkveni velikodostojnici rekoše: "Sada predajemo tvoju dušu Đavlu", "A ja", uzviknuo je Hus "predajem svoju dušu u tvoje ruke Gospode Isuse, jer si me ti otkupio". Odveden na stratište i privezan za stup lomače, još je jednom pozvan da odbaci svoje "zablude". Hus je uzviknuo "Kakvih zabluda da se odreknem? Ne osjećam se uopće krivim. zazivam Boga za svjedoka da je sve što sam ja pisao i propovjedao bilo sa ciljem da spasim duše od grijeha i propasti, spreman sam stoga vlastitom krvlju zapečatiti istinu koju sam propovjedao". Kada je oko njega buknuo plamen, počeo je pjevati: "Isuse, sine Davidov, smiluj mi se", i tako je nastavio dok njegov glas nije potpuno utihnuo. Glas koji se toga dana čuo, izazvao je odjek koji će čuti svi budući naraštaji. Husa više nije bilo, ali istina za koju je umro nikada nije mogla propasti. Rim je još jednom dokazao svoju okrutnost i mržnju prema istini. Neprijatelji istine nesvjesno su doprinjeli napredovanju djela koje su uzalud nastojali uništiti.

Među ostalim pogubljen je zbog odbacivanja nauka o Čistilištu, oprostu grijeha, papi kao poglavaru crkve, raskoši i oholosti svećenika, te odbacivanja crkvene predaje, u korist evanđelja, vezano za crkvena učenja.

Njegova smrt pokrenula je lavinu prosvjeda i Husitske ratove neposredno nakon njegove smrti. Papa i Žigmund organizirali su do 1431. nekoliko neuspjelih križarskih vojni protiv husita. Tada se Žigmund uspio nagoditi s husitima, pa su sukobi prestali.

Povjesna je zanimljivot da isti papa koji ga je osudio na smrt Ivan XXIII bačen u isti zatvor u kojem je on utamničio Jana Husa i bio pogubljen zbog strašnih zločina kao što su ubojstvo, simonija (kupovanje papinske titule), preljub, te "druge grijehe koje je nezgodno spominjati", prije samog Jana Husa.

Izvor: Wikipedia

Ovde imate kratak video prikaz o Janu Husu gde cete mozda saznati i neke nove pojedinosti o njemu i husitskoj revoluciji:

http://enlite.org/

(Pri dnu te stranice ima nekoliko razlicitih formata tog videa)

Ima i ceski film o Janu Husu iz 1950ih. Evo linka za prvi deo na youtube-u, pa koga zanima nek tera dalje po sugestions http://www.youtube.com/watch?v=Bz0IIXJwDzM