Peremptorna norma

Peremptorna norma (poznata i kao ius cogens, latinski izraz za obavezujuće pravo) je fundamentalni princip (ili norma)međunarodnog prava za koji se smatra da je sveprihvaćen u međunarodnoj zajednici. Za razliku od običajnog prava koje je tradicionalno zahtevalo pristanak i dozvoljavalo izmene kroz konvencije, peremptorne norme ne mogu biti prekršeni od bilo koje države. Po Bečkoj konvenciji o ugovornom pravu, svaka konvencija koja krši jus kogens normu je ništava. Bečka konvencija dozvoljava nastanak novih normi, ali sama ne predviđa nijednu (videti član. 53 konvencije).

Broj normi se smatra ograničenim ali nigde nije napravljen precizan spisak. Ove norme proističu iz slučajeva iz prakse i promene društvenih i političkih prilika. Generalno se ovakvim normama smatraju zabrana agresorskog rata, zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina, piraterije, genocida,ropstva i mučenja.

Postoje i mišljenja koja se ne slažu sa podelom međunarodnih pravnih normi u hijerarhijski sistem. Postoji i spor oko načina ustanovljavanja i priznavanja ovih normi. Relativno nov koncept jus kogensa je u suprotnosti sa starom doktrinom državnog suvereniteta koji opet nikad nije bio priznat u apsolutnom obliku od strane teorije.

Neke od peremptornih normi definišu krivična dela za koja su odgovorni i pojedinci, a ne samo države. Ovo je posebno postalo prisutno od vremena nirnberških suđenja i danas više nije kontroverzno, iako na samim suđenjima nije bilo govora o peremptornim normama već pre o sveopštoj neprihvatljivosti nacističkih zločina.

Česti su sporovi oko toga da li konkretan događaj krši neku jus kogens normu. Kao i u drugim pravnim oblastima, države u principu za sebe rezervišu pravo procene.

Izvor: Wikipedia