Koliko ste vi licno pomogli izbeglicama?

Kod nas u stanu je godinu dana bio dalji rodjak iz Sarajeva, nismo mu nista naplacivali jer je bio totalno bez para. Posle je uspeo da se vrati u Republiku Srpsku.
Imamo mali stan koji izdajemo pod kiriju. Posle pada Krajine smo primili sedmoclanu porodicu, niko nije hteo da im izda stan, pa smo ih mi primili. Uspeli su da sazidaju kucu, a sa njima smo i danas prijatelji.

Primili smo tročlanu porodicu iz Zenice (naše rođake) tokom 90-ih. Bili su sa nama godinu i po, a onda su, zato što su mešoviti brak, dobili iseljeničku vizu za Kanadu. Sada su tamo.

Izbeglicama trebaju samo dve stvari:

a) sansa da dobiju posao u skladu sa svojim kvalifikacijam.. to ne znaci da treba da budu povlasceni kada konkurisu sa domacim gradjanima, vec da imaju sansu da konkurisu... neka istrazivanja kazu da se upravo zbog izbeglica u nekim krajevima Srbije obrazovna struktura cak i popravila...
b) pravna pomoc da ostvare svoja prava u zemlji iz koje su dosle ili pomoc da kako bi se vratili u svoje domove...

Ostala pomoc je izuzetno humana i plemenita, ali time se resava samo deo problema... Neki su iz Krajine otisli sa sleperima oruzja, a neki sa 2 kese... znam.. moja porodica i prijatelji su prosli kao druga grupa, dok su se neki na vreme pokupili i otisli...