Izvršena hiljadita egzekucija u Americi

Čekao smrt 11 godina

Sjedinjene Države su izvršile 1.000. pogubljenje otkako je 1979. uvedena smrtna kazna. Kenetu Bojdu, koji je 1988. ubio svoju ženu i njenog oca, ubrizgana je smrtonosna injekcija u Severnoj Karolini. Injekcija je sadržala tri preparata: jedan ga je uspavao, drugi ga je paralisao, dok mu je treći zaustavio rad srca.

Pedesetsedmogodišnji Bojd je izjavio da smrtna kazna „nije ništa drugo do osveta“ društva. Rodbina njegovih žrtava smatra da je zaslužio da umre. Proglašen je mrtvim u četvrtak u sedam sati i petnaest minuta po srednjoevropskom vremenu. Svaka nada u pomilovanje raspršila se kada je Vrhovni sud odbacio poslednju Bojdovu žalbu, a guverner Severne Karoline Majk Izli izjavio da „ne vidi nikakav poseban razlog za milost“.

Bojd je 11 godina proveo čekajući izvršenje kazne nakon što je optužen i osuđen za proganjanje i ubistvo bivše supruge Džuli i njenog oca Tomasa. Džuli i Tomas imaju dva sina; jedan od njih se u trenutku ubistva našao priklješten ispod majčinog tela, dok je drugi zgrabio oružje. Obojica su posetila oca u četvrtak.

Bojd nije poricao da je kriv, iako je tvrdio da je iskustvo iz Vijetnama uticalo na njegovo psihičko stanje na dan zločina. U intervjuu koji je u zatvoru dao izveštaču agencije AP Bojd je izjavio da ne želi da se njegovo ime vezuje za 1.000. pogubljenje. „Ne bih voleo da me po tome pamte. Ne sviđa mi se ideja da se o meni misli kao o broju.“

Smrtna kazna je u Sjedinjenim Državama bila zabranjena punih deset godina pre nego što je, 1976, Vrhovni sud ukinuo zabranu.

CDC/JS

Ako postoji mogucnost, pa makar ona bila i samo teoretska, da neko ko nije kriv bude greskom osudjen na smrt, onda smrtna kazna jednostavno ne sme da se sprovodi.

To vazi za svako mesto na svetu, pa i za SAD.

Takodje, drzava zabranjuje ubistvo, i kaznjava ljude koji ubijaju druge ljude. Medjutim onog trenutka kad neka drzava i sama vrsi ubistvo, ona njegovu nedopustivost de facto problematizuje, jer ga cini dopustivim u odredjenim situacijama koje ona (drzava) odredi kao specificne. Medjutim sam cin da drzava sebi daje za pravo da vrsi ubistvo cini ubistvo kao cin prihvatljivijim za one koji bi inace mozda razmislili da li da ga izvrse. (Drugiom recima: nasilje radja novo nasilje.)

Srecom u Evropi (ukljucujuci i ogroman deo Azije koji drze Rusija i manjim delom Turska) drzava nema prava da vrsi ubistva u ime zakona.

Na dva kraja sveta, u SAD i Singapuru, juče izvršena dva pogubljenja

Hiljadita smrt




U Severnoj Karolini, smrtonosnom injekcijom pogubljen je Kenet Bojd (57), osuđen zbog ubistva supruge i tasta, a u Singapuru je obešen Australijanac vijetnamskog porekla zbog šverca droge

VAŠINGTON, SINGAPUR - Tačno u 7 sati i 15 minuta po Griniču, juče je u SAD pogubljen hiljaditi osuđenik od kako je 1976. ponovo uvedena smrtna kazna.U centralnom zatvoru u mestu Roli, u Severnoj Karolini, smrtonosnom injekcijom pogubljen je Kenet Bojd (57), osuđen zbog ubistva supruge Džuli i tasta Tomasa 1988. Osuđenik Bojd usmrćen je trima različitim sastojcima - jedan ga je uspavao, drugi paralizovao, a treći zaustavio rad njegovog srca. - Hteo bih samo da zamolim Keti, moju snaju, da se brine o mom sinu i mojim unucima. Neka Bog blagoslovi sve one koji su ovde - bile su poslednje reči koje je prošaputao osuđenik na smrt koji je do poslednjeg trenutka tvrdio da njegovo pogubljenje nije "ništa drugo no osveta".
   
      

Telo na konopcu 30 minuta

Prema pravilu iz 1913, koje je u Singapuru utvrdila još britanska kolonijalna vlast, dželat u dva ujutru na dan egezekucije precizno meri težinu i visinu osuđenika, određuje dužinu konopca i obim omče, a potom uz pomoć vreće peska kontroliše ispravnost smrtonosnog mehanizma. Nekoliko minuta pre šest sati, osuđenik pod belom kapuljačom i ruku vezanih na leđima, bude odveden do vešala. Telo ostaje na konopcu 30 minuta, a potom medicinski stručnjaci utvrđuju smrt.
      
      
      
   

Svaka nada za promenu kazne izgubljena je kada je Vrhovni sud odbacio njegovu poslednju molbu za pomilovanje i kada je Majk Izli, guverner savezne države Severna Karolina, koji je jedini mogao da spreči pogubljenje, zaključio da nema razloga za preinačenje presude. Naravno, rodbina Bojdovih žrtava smatra da je zaslužio da umre. Bojd nikada nije poricao da je kriv, ali je tvrdio da su stresovi koje je doživeo u vijetnamskom ratu uticali na stanje u kojem je bio njegov um na dan ubistva.

Od ponovnog uvođenja smrtne kazne u SAD su 832 osuđenika usmrćena injekcijom, 152 na električnoj stolici, 11 u gasnoj komori, trojica vešanjem i dvojica streljanjem. Smrtna kazna postoji u 38, od ukupno 50 američkih saveznih država, a rekorde sa 355 pogubljenja "tuče" Teksas ispred drugoplasirane Virdžinije (94) i trećeplasirane Oklahome (79).



Kenet Bojd našao se iznenada u centru pažnje medija zbog dostignutog praga od 1.000 egzekucija. Hiljaditi čovek, nad kojim je u sredu trebalo da se izvrši smrtna kazna, bio je osuđenik iz Virdžinije, ali je guverner te države prethodnog dana odlučio da njegovu kaznu preinači u doživotni zatvor. Inače, prvi pogubljeni osuđenik, otkako je smrtna kazna u SAD ponovo uvedena, bio je Geri Gilmor koji je 1977. streljan u Juti.

Na drugom kraju sveta, u zatvoru Čangi u Singapuru, juče je izvršena još jedna smrtna kazna koja je podigla prašinu u javnosti. Obešen je Australijanac vijetnamskog porekla Ngujen Tvong Van (25) zbog krijumčarenja 400 grama heroina iz Kambodže u Melburn. Ngijen je pre tri godine uhapšen u Singapuru, a na smrt je osuđen marta ove godine. Singapurske vlasti odbile su sve žalbe i brojne apele za njegovo pomilovanje, pre svega iz Australije. Jedino su odstupile od strogih pravila prekjuče, kad su dozvolile da se osuđenik i njegova majka i brat dodirnu rukama kroz rešetke. Inače, Vanov zaplenjeni heroin predstavlja čak 26.000 narkomanskih doza. Smrtne presude u Singapuru izriču se za unošenje više od 15 grama heroina, a Ngijen je nosio skoro pola kilograma.

Vanova porodica je preuzela telo posle opela u katoličkoj crkvi u Singapuru, a sahrana je planirana sledeće sedmice u Melburnu. Prema zvaničnim podacima u Singapuru je u periodu 1998-2003. obešeno 138 ljudi, među kojima je 110 upravo zbog zloupotrebe droga, dok su ostali bili ubice ili izvršioci izrazito teških silovanja.



Izvor: Glas Javnosti \ Pripremila V. Popović

 Drzava propisuje ubistvo chak i kad je zabranjena smrtna kazna
i kad nije u ratu . Na primer stazar (vojnik ili policajac) je duzan
da otvori vatru posle 3.poziva stoj na odredjenim strazarskim
mestima ( a mnoga od njih se nalaze po gradovima ) ili ce
biti krivichno odgovoran . Bivalo je sluchajeva da strazari rane
ili chak ubiju neke pijanice ili sitne lopove koji su doshli da kradu
dizel po kasarnama.
Prema tome poshto drzava zadrzava pravo da naredi ubijanje
onda bi zaista bilo dobro da se za odredjena krivichna dela
ponovo uvede smrtna kazna

@bf 109
Pa ne znam sad koliko je ta analogija dobra.
Pre svega, karakter smrtne kazne nije toliko u preventivi (da bi se sprechilo da pochinilac krivichnog dela ponovo izvrshi k. delo, dovoljno je zatvoriti ga), vec je vise penalan, tj tamo gde je ima u zakonu, predvidja se samo za najteza krivichna dela, kao vid "ultimativne" odmazde.
A kod sluchaja koji si spomenuo (strazar), stvari su u biti drugachije. Pre svega, strazar daje jasno upozorenje (3 puta), cilj otvaranja vatre nije penalan u smislu da se njime izriche "odmazda" za nepostupanje po strazarevoj naredbi, vec je preventivan, i, najzad, za razliku od smrtne kazne, ishod nije unapred determinisan. Kada se teshki ubica nadje pred streljachkim vodom, ili na elektrichnoj stolici, ili kada mu se ubrizga smrtonosni koktel, nema sumnje da ce se time oduzeti zivot, i to sa jasnom namerom.
Kod sluchaja strazara, cilj otvaranja vatre nije oduzimanje zivota, vec prosta neutralizacija i onesposobljavanje, tj otklanjanje potencijalne pretnje; kao shto si i sam rekao, onaj u koga se puca nije nuzno ubijen, mada i to moze da se desi. A i ako se rani, svakako da mu strazar nece prici da ga "dokusuri", vec ce se "uljezom" pozabaviti nadlezni organi.

...

A shto se same smrtne kazne tiche, apsolutno sam protiv nje. Svakako da je neprikosnovenost ljudskog zivota jedan od razloga, ali to nije sve. Pre svega, izricanjem smrtne kazne, drzava najjasnije pokazuje svoju nemoc. Ide linijom manjeg otpora.. "eliminisati crnu ovcu".

ja sam totalno protiv smrtne kazne...

Amerika  zemlja demokratije.......

@bf   


U sustini,opet dodje skoro na isto ....
Mada se ne slazem sa tobom....

Cilj smrtne kazne bash i jeste u preventivi , tj da se sprechi neko ko
je nepopravljiv da predstavlja pretnju drushtvu i da se zaplashe
potencijalni buduci pochinioci (smrtne kazne su se nekad izvodile
javno). Shto se tiche slucaja strazara i slicno , poenta je bila
u tome da drzava svakako zadrzava pravo za sebe da nekom
oduzme zivot i bez smrtne kazne u pojedinim slucajevima.

Shto se preventivnog karaktera smrtne kazne tiche, ona mozda ima efekta kod ubistava sa umishljajem. Medjutim, kod vecine najmonstruoznijih sluchajeva, nije u pitanju prorachun mentalno zdrave osobe, vec osobe sa teshkim psihichkim poremecajima i izrazenim sociopatskim ponashanjem. Ne mozesh ti (ne mislim konkretno na tebe) da pretish smrtnom kaznom choveku koji nije svestan svoga postupka i njegovih eventualnih reprekusija. Njegova svest nije kao tvoja i moja, pa da pomisli: "Chekaj, ako sada izmasakriram ovo dete, zavrshicu pred streljachkim vodom". Njemu ne treba logika, oprez, prorachun, analitiza situacije i procena rizika. Chovek je u izmenjenom stanju svesti. Ono shto se u njegovoj glavi u trenutnku pre i tokom zlochina deshava je ogromna misterija, chak i za struchnjake. Ipak, to ne bi smelo da ga oslobodi adekvatne kazne...
Which brings me to another important thing... Kada bi sudovi sudili kako treba, tj kada bi za najteze zlochine izricali najoshtrije kazne (40 godina), to bi svakako sprechilo one "umishljajne" potencijalne pochinioce k.dela. Znachi, one koji mogu da razmisle u fazonu: "Chekaj, bre... ako ja sada ucmekam ovog lika, ja mogu da zaglavim 40 dina!"
I josh jedan malecki osvrt na strazara i drzavu. Ako posmatramo na taj nachin, onda je i oduzimanje zivota protivnika u ratnom sukobu neki vid dozvoljenog ubistva. Ratno pravo predvidja odredjene okolnosti, u kojima je oduzimanje zivota drugom choveku dozvoljeno, tj ne podleze krivichnoj sankciji, ali samo pod tachno odredjenim uslovima. Ipak ne treba meshati babe i zabe. Ratno stanje je vanredno stanje, tj stanje koje se smatra specifichnim u smislu da je ugrozena sigurnost i zivot velikog broja ljudi. "Ekstremna vremena zahtevaju ekstremne mere". Bilo bi nerealno ochekivati da sada sudsko vece trojice ide od rova do rova, sa sve porotom i zapisnicharem, i reshava svaki sluchaj ponaosob.