U velikim stvarima ljudi se pokazuju onakvima kakvi bi hteli da budu, a u malim onakvim kakvi jesu.

Da li biste to svoje iskustvo podelili sa nama?

Što si ti neki radoznali idejni vođa. Kreni ti. 

Ja verujem da se u rečima ljudi pokazuju onakvi kakvi bi želeli da budu, a u delima koja koštaju truda ili neprijatnosti onakvi kakvi jesu. Mislim da je i iskustvo sa foruma dokaz za to. Pogledaj samo ono busanje u junačke grudi, poplave erotskih fantazija, sportske eksperte.

sad se pogubih u trenutku ne znam sta da kazem na ovu temu 
mozda cu sutra smisliti nesto pametno

Hajde ja da pokušam... 
Shodno naslovu teme... Zaista je prava retkost dobro delo bez predumišljaja... Čak i kada su u ulozi dobročinilaca, ljudi obično imaju skrivene, ali i nesvesne motive... Recimo, pomoći nekome, a znati da nećemo ništa dobiti zauzvrat, često se smatra pravim nesebičnim, dobrim delom... Međutim, kad nekome pomognemo, ipak osećamo zadovoljstvo sobom, jer smo postupili kako treba... Ipak, i to zadovoljstvo sobom je svojevrsna nagrada... I da li je tu onda uopšte došlo do dobrog dela bez ikakve kompenzacije?

(baj d vej, nisam ja otkrila toplu vodu...  ovim pitanjem bavio se još Kant, pa i mnogi pre i posle njega)

Volim da stavim do znanja ljudima do kojih mi je stalo, da su mi zaista bitni...
To su uglavnom neke interne stvari, sitnice koje bi malo ko sa strane razumeo, ali koje oni savrseno kapiraju...

bash tako,ja sam skloniji da uchinim neshto dobro,nazovimo to "dobrim delom" bez svedoka, niko sem mene ne mora da zna da sam ispravno postupio.Ali poshto ja znam da ce me to chini zadovoljnijim samim sobom nisam siguran da bih smeo to da okarakterishem kao "bez predumishljaja"

Postoje dela za koja mi treba da cujem pohvalu ili prosto "hvala" ili neki vid, bilo kakav vid odobravanja i razumevanja. Isto tako postoje dela koja radim bez ikakvog razmisljanja, prostim nagonom da pomognem ili nekome nesto ucinim, bez da i jednog sekunda razmisljam o vremenu nakon ispunjenja. Predumisljaj ne postoji kada nesto radite iz duse. Postoji samo razocarenje kada vam se na nesto vase dobro ili milo uzvrati ciglom u glavu. I to se desava, ali i to se prevazilazi.Neko ce reci, pa ne moze biti razocarenja ako nismo ocekivali pozitivnu reakciju. Poenta je da za vecinu stvari koje radis iz proste zelje onako iz srca  uglavnom i ne razmisljas. Zato ti svaki hladan tus dodje jos 100 puta hladniji.

Cini mi se da smo vec jednom vodili diskusiju o ovome na temi interesi ili nesto slicno