Na inicijativu austrougarskog Jevreja Teodora Hercla 1897. osnovan je cionistički pokret, koji je za mesto osnivanja države izabrao Palestinu, biblijski Izrael...
Jevrejska država, juče je obeležila 60 godina postojanja. Uprkos holokaustu, nastao tri godine posle II svetskog rata, Izrael je postao regionalna sila sa zavidnim standardom građana. Danas 71 odsto Izraelaca ima stan ili kuću u vlasništvu, dok na hranu odlazi samo 16 odsto kućnih troškova, u poređenju s 40 procenata u vreme kada je država stvorena.



ROĐENDAN - Kao i drugi nacionalni pokreti s kraja XIX veka, i Jevreji su odlučili da stvore vlastitu državu. Na inicijativu austrougarskog Jevreja Teodora Hercla 1897. osnovan je cionistički pokret, koji je za mesto osnivanja države izabrao Palestinu, biblijski Izrael.
Period sukoba zvanično je trebalo da bude razrešen 1947. kada su UN odlučile da podele Palestinu na dve države - jevrejsku i arapsku. Palestinski Jevreji su prihvatili plan, dok su ga Arapi odbacili. Rezultat: sukobi koji traju do danas, uz bitnu razliku da su Jevreji državu izgradili bukvalno na pesku i kamenu, dok Palestinci ni 60 godina kasnije nemaju državu.
U Izraelu živi 7,3 miliona stanovnika, devet puta više nego 1948, kada je tamo živelo 806.000 ljudi.
Veliki prilivi stanovništva nekoliko puta su drastično povećali broj stanovnika. Prvi veliki talas dogodio se posle holokausta, po završetku Drugog svetskog rata, a poslednji talas posle raspada SSSR-a, 1991, kada se broj stanovnika za osam godina povećao za milion.
Izrael beleži stalni ekonomski rast, naročito u industriji visokih tehnologija, čiji proizvodi čine 36 odsto izvoza. Broj nezaposlenih je sedam odsto, manje nego u Nemačkoj ili Francuskoj.

Ratovi i nesigurnost od prvog dana
Jevreji plaćaju visoku cenu za svoju državu kroz česte sukobe s arapskim susedima. Najkrvaviji od ukupno sedam ratova izbio je dan posle 14. maja 1948, koji Arapi zovu „nakba” – katastrofa – a Jevreji slave kao Dan nezavisnosti. Stalna napetost zbog čestih terorističkih bombaških napada i opasnost od rata čine da Izrael ulaže u vojsku najviše novca po glavi stanovnika. Vojni rok je obavezan i za muškarce i za žene, s tim što muškarci služe tri godine, a žene dve. Najveći deo u armiju odlazi sa 18 godina, a muškarci su do 40. obavezni da po nekoliko nedelja godišnje provode na vojnim vežbama. Na jug Izraela palestinski ekstremisti iz Pojasa Gaze svakodnevno ispaljuju rakete, dok na severu i dalje traje pojačana pripravnost zbog rata protiv libanskog Hezbolaha, vođenog u leto 2006.



Izvor: 24sata

---

Opstaju samo zahvaljujuci tome sto su slozni i odlicno lobisticki organizovani. Svaka im cast.

dupla