Za osećanje ispunjenosti odgovorne su karakterne osobine

Iznenađujuće činjenice o sreći

Ni ono što možemo da kontrolišemo, ali ni udarci i darovi sudbine nemaju baš mnogo uticaja na to kako se intimno osećamo

Sreća je svojeglava - nju teško pronalazimo i teško zadržavamo. One okolnosti nad kojima mi imamo kontrolu (obrazovanje, radno mesto, novac...) zaslužne su za samo 10 do 15 odsto naše "subjektivne dobrobiti", odnosno vrednosti koju sami pripisujemo svom životu. To tvrde iskusni stručnjaci, i dodaju da su za čovekovo osećanje sreće uglavnom odgovorne njegove karakterne osobine i temperament. Drugim rečima, da ono što možemo da kontrolišemo, ali i udarci i darovi sudbine nemaju baš mnogo uticaja na to kako se intimno osećamo. "Na ovom planu, veliki prasak ne dolazi iz realnog sveta", kaže čuveni kanadski istraživač Aleks Mihalos, sažeto iskazujući ne samo svoje već i mišljenje brojnih kolega iz drugih zemalja.

Naučnici su, na primer, otkrili da mladost, lepota i bogatstvo donose mnogo uživanja, ali ne mogu da nas učine srećnim. Oni objašnjavaju da dodatne količine novca nimalo ne podižu raspoloženje ako je neko već zaradio dovoljno za uobičajena zadovoljstva srednje klase. Prema njihovim rečima, ljudi koji pripadaju ovoj klasi obično imaju više slobodnog vremena od drugih, i bolje ga koriste. Oni intenzivnije vežbaju, učlanjeni su u veći broj klubova, češće odlaze na odmore i vode aktivniji društveni život, pa su zbog svih ovih navika srećniji od ostalih.

Naravno, postoje i drugačiji "okidači" za sreću. Recimo, slušanje muzike, zaljubljenost, fantastičan seks, boravak u sobi obasjanoj suncem, gledanje zabavnog filma, pijuckanje omiljenog pića... Ali sjajno raspoloženje koje proizilazi iz takvih iskustava ne traje baš dugo. Pa ipak, studije pokazuju da česta uživanja u sitnicama više doprinose našoj sreći nego retki trenuci potpunog blaženstva. Dakle, trebalo bi da prestanemo da verujemo u mit da će nas usrećiti samo ono što je izvanrednog kvaliteta, i da, kad god je to izvodljivo, sebi priređujemo male prijatnosti.

Vi niste baš ubeđeni da put do sreće vodi preko prozaičnih stvari? Možda ćete misliti drugačije kada pogledate listu koja sledi, zapravo podatke do kojih su došli razni istraživački timovi.

Šta (ne) donosi istinsku sreću

Lepota. Svet je nesumnjivo voli. Ona pomaže svojim vlasnicima da postanu popularni u društvu i da naprave bolju karijeru. NJima, u stvari, ovo podiže raspoloženje, a ne lepota sama po sebi.

Novac. Ako je neko siromašan, novac svakako može da mu promeni život nabolje. Ali, godišnja zarada veća od 31.000 evra neće prouzrokovati dalji rast nečije sreće. Doduše, poređenja sopstvenog i tuđeg novčanika utiču na stanje duha: nezavisno od toga da li zarađuje malo ili mnogo, ukoliko je materijalno "jači" od svog komšije, čovek će se osećati bolje.

Mladost. Mlade osobe zapravo burnije reaguju na loše događaje i svesnije su negativnih emocija. Čini se da starenje, uprkos slabijem zdravlju i finansijama, nosi sa sobom veću okrenutost ka onom što je pozitivno.

Inteligencija. Ona veoma malo pridonosi sreći. I može pokatkad da je umanji jer pametni muškarci i žene više očekuju od sebe i od života.

Obrazovanje. U pedesetim godinama prošlog veka, visoko, univerzitetsko obrazovanje je zbilja činilo ljude srećnim. Danas to nije slučaj. Ono otvara vrata uspešnijoj karijeri, ali i povećava očekivanja, koja mogu da budu izneverena.

Religija. Budući da jača odnose u zajednici i širi čovekov društveni krug, religija daje neočekivano mali doprinos individualnoj sreći.

Narcizam. Zrnce narcizma može da koristi svačijem raspoloženju. Zna se, naime, da oni koji su zaljubljeni u sebe ređe bivaju depresivni, usamljeni ili uznemireni.

Smisao za humor. Ako se gotovo ništa ne prihvata suviše ozbiljno, uvek ima mesta za nadu, a sa njom i za sreću.

Slobodno vreme. Najkrupniji korak ka sreći pravi se onda kada se u dokolici radi nešto što kombinuje druženje s fizičkom aktivnošću, i zahteva izvesnu veštinu. Kolektivni sportovi i ples su, očito, idealan izbor. Nikada ne treba zavideti nezaposlenim prijateljima. Mada imaju više slobodnog vremena, oni ga mahom ne troše na aktivan način, i upravo je to jedan od razloga što su, skoro po pravilu, veoma nesrećni.

Prijateljstva. Ona pružaju ogromnu radost. Zahvaljujući novini, vreme provedeno s prijateljima poboljšava raspoloženje u većoj meri od onog koje se provodi s porodicom. Kooperativnost i umeće ćaskanja sa suprotnim polom se takođe dovode u vezu sa srećom.

Dobrovoljni i humanitarni rad. Prema jednom istraživanju, ovakav rad izaziva više radosti od bilo čega drugog, izuzimajući plesanje.

Priredila S. Prokić


Izvor: Glas Javnosti

Znaci da bi bio srecan treba da budem : Ruzan, siromasan, star i naboran, glup, sa 4 razreda osnovne, narcis, nezaposlen, sa dosta drugova kao sto sam ja, pritom  i duhovit ( ali ne znam kako bez intelekta ) da bi mogao da  se sprdam sa svojim manama  ?

Ne hvala, ja cu ipak da nastavim sa svojom 'nesrecom' 

Нисам сигуран да је срећа потпуна без неких од ових ставки које (не) доносе истинску срећу.

Ljudski mozak je mutan potochic.

Dostizanj cilja ne donosi srecu ali je put do cilja ispunjen njome. Pomislite ili se setite kada ste zadnji put nesto kreativno napravili ili uradili. Nebitno je sta je to bilo. Imali ste neki cilj u glavi i pokrenuli ste svu svoju energiju da ga postignete. Put do cilja je uvek poplocan entuzijazmom, kreativnoscu, zeljom da se nesto stvori iz nicega. To je sreca - sva ta osecanja zajedno. To je ono sto nas cini ljudima i sto bi morali uvek da pamtimo. Cilj sam po sebi nije bitan i za njega se ne treba vezivati (mada to mnogo rade). Greske pri tome su emotivna vezanost za postignuto - to nas sprecava da odbacimo staro i krenemo u nesto novo i ponovo koristimo svoje kreativne potencijale. Znaci sta god da je upitanju - go there, by the Tshirt and go somewhere else.

Da, to je stvarno tacno. Nizeinteligentni ljudi ce lakse "zadovoljiti" svoje potrebe jer manje zahtevaju od zivota i bice srecniji od viseinteligentnih. Ali, kao sto rece Dzon Stjuart Mil: "Bolje je biti nezadovoljni Sokrat nego zadovoljna svinja." (a ako vas bas interesuje i zasto je on u pravu, procitajte "Utilitarizam")