Iznenađenje – stiže beba! :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Iznenađenje – stiže beba!
Da ovakva rečenica u određenom životnom trenutku ne bi prouzrokovala gutanje knedle, bledilo i iznenadnu potrebu za šećerom i vodom, većina parova širom sveta nastoji da planira kada i koliko će dece imati

Od oko 210 miliona trudnoća, koliko ih se dogodi godišnje u svetu, skoro dve petine je neplanirano. Naravno, to prisiljava par da se odluči šta će učiniti sa svojom vezom i na taj način je prisiljen da se uklopi u norme socijalnog ponašanja. Ovakvo balansiranje posebno je krizno u slučajevima kad par želi malu porodicu, zaključci su ispitivanja Alan Gutmečerovog instituta.

Tokom prošlog veka, zahvaljujući urbanizaciji i modernizaciji, nivo obrazovanja žena je porastao tako da veliki broj dama aktivnije učestvuje u odlučivanju koliko će dece rađati. Zbog toga male porodice postaju norma širom sveta. Prosečna Evropljanka, kao i Amerikanka, rađa dvoje dece. To je slučaj i u većem delu Azije, dok je u Latinskoj Americi prosek između dvoje i troje dece. Samo u podsaharskim zemljama Afrike žene i dalje rađaju veći broj dece – petoro ili šestoro, ali i tu je broj dece smanjen u odnosu na sedamdesete godine, kada je prosečna porodica imala sedmoro ili osmoro dece.

Osim broja dece, većina parova danas želi da kontroliše i kada će imati dete, kao i kolika će razlika u uzrastu između dece biti. Najčešće se žene odlučuju da naprave pauzu između dva deteta najmanje dve godine.

Ipak, u mnogim zemljama žene i dalje rađaju više dece nego što žele, pokazuju ispitivanja Alan Gutmečerovog instituta. Veoma su rasprostranjene izjave žena koje su tokom poslednjih nekoliko godina imale neplanirane porođaje – ili su ostale ranije u drugom stanju nego što su to želele, ili im se to dogodilo u trenutku kad uopšte više nisu želele da rađaju. Procenat žena koje su nedavni porođaj opisale kao neplaniran prisutan je najviše u Keniji, na Filipinima, u Latinskoj Americi i u Japanu.

Kontraceptivna sredstva pomoću kojih parovi mogu da kontrolišu začeće nisu idealna. Par koji želi da ima od dvoje do četvoro dece trebalo bi da kontroliše začeće između 16 i 20 godina. Takođe, većini žena je teško da uzimaju pilulu svakodnevno, iz godine u godinu, ili da redovno koriste kondom ili dijafragmu. Osim toga, žene u mnogim zemljama u razvoju i dalje nisu u mogućnosti da kontrolišu trudnoću, jer su kontraceptivna sredstva za njih preskupa, snabdevanje je neredovno, a kvalitet brige o tome slab.
Abortus, kojem se najčešće pribegava kad se ne želi dete, metoda je koja u javnosti stvara najviše podela „za” i „protiv”. Ovo ne treba da iznenađuje, jer je odnos prema ovom činu obojen religijski, moralno, zdravstveno, statusom žene u određenom društvu, ali i ljudskim i ženskim pravima. A upravo je ta borba za jednaka prava dovela do toga da sve veći broj žena postaje svestan da imaju pravo na kontrolu rađanja. Kao direktna posledica toga je sve veći broj parova koji imaju dvoje dece. U razvijenim zemljama i zemljama u razvoju ovakav tip porodice postao je uobičajen poslednjih decenija.

Dušica Stojanović-Čvorić

Izvor: Politika