Izložba pušačkog pribora starijeg više od pola veka u Etnografskom muzeju

Izložba pušačkog pribora starijeg više od pola veka u prostorijama Etnografskog muzeja

Sve za pušenje!

Srbi "neguju" pušačku tradiciju još od dolaska Turaka. Danas smo treći u svetu po broju pušača, kao i po broju obolelih od raka pluća

Izbledela fotografija iz Srbije. Godina 1948. Doktor u belom mantilu meri pritisak čoveku sa šajkačom, a ovaj cigaretu iz usta ne ispušta. Puši li puši. Puši, za njim i ostatak nacije - Ciganin sa tabakerom iz 1919. godine, pa, na fotografiji do njega, bosanske frajle i beogradske dame...

Tek da podsete na vreme pre "evropskih zakona" i da se vidi da nismo džaba, posle Grka i Turaka, treći u svetu po broju pušača.
Pored fotografije lekarskog pregleda - beračice duvana iz Hercegovine, pa rezač za duvan iz Svrljiga, starinske igle za nizanje duvana, fotografija sa izložbe srpskog duvana u Londonu 1907, burmutice i crno-bele reklame za "drinu" i "vardar"... Tik uz njih, limena ulična reklama za prodaju duvana, čibuci s početka pretprošlog veka, razni tipovi cigarluka, tabakere, pepeljare, burmutice, afrička lula od slonovače, tabakera iz Japana...


Zabrana i nije novost

Zabrana pušenja na javnom mestu, međutim, nije novina u Srbiji jer je "pušiti na sokaku ili sa čibukom hodati" bilo zabranjeno i ukazom iz 1824. godine. Iako su Srbi u prvo vreme duvanu pripisivali isceliteljska svojstva, pušenje je i tada bilo štetno i to ne samo po zdravlje, nego i kao potencijalni izazivač požara.





Vračaro, pomagaj!

U Kragujevačkoj Jasenici, pisao je svojevremeno Jeremija M. Pavlović, duvan se cenio više nego hleb, a pušili su svi.
Žene, doduše, ređe i to tek posle udaje. Muškarci su pušili u kući, na poslu, ali ipak najčešće u mehanama - kafanama, gde se raspravljalo o važnim političko-ekonomskim pitanjima, čija su se rešenja lakše nazirala u oblacima duvanskog dima. Pravilo je bilo da vlasnici kafana goste sačekuju sa čibukom u ruci. A, kako je duvan bio skup porok, na koji je često trošeno i po pola siromašnog kućnog budžeta, žene su često išle kod vračara u nadi da će im one pomoći da muževe odviknu od duvana. Uobičajen, ali ne i efikasan lek bio je da se "duvan poprska ježevom mokraćom".




Pa, rukom ukrašene nargile, čibuci, muštikle, kresiva... Sve to je uredno poslagano u vitrine Etnografskog muzeja i do 23. aprila dato na uvid na izložbi "Put duvana u Srbiji". Ispod plakata sa najavom izložbe, velikim slovima ispisano - "Pušenje je štetno po zdravlje", tek da podsete i na onaj nimalo slavan rekord - na trećem mestu smo i prema broju obolelih od raka pluća, srca, glasnih žica, jednjaka...

- Ovih 120 izloženih predmeta nastali su od sredine 19. veka do 60-ih godina prošlog veka - stare fotografije, pribor za preradu duvana, poput avana za sečenje, ali i pribora za korišćenje duvana. Na ideju smo došli posle knjige Boška Mijatovića o duvanskom monopolu u Srbiji, jer tih eksponata vezanih za duvan u muzeju imamo dosta, ali dosad ih nikad nismo objedinili u jednoj postavci. Nadam se da izložbu niko neće shvatiti kao propagiranje pušenja, jer je cilj bio samo da se ovi predmeti, koji se ne koriste već više od 50 godina, a koji su kulturno nasleđe i imaju muzejsku vrednost - prosto prikažu.

Što zbog svoje starosti, što zbog umeća i mašte kojom su ih te srpske zanatlije pravile i ručno ukrašavale - objašnjava Vesna Dušković, autor izložbe, i posebnu pažnju skreće na pribor za pušenje kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, koji je Muzej dobio na poklon 1934. godine. Mada, kaže, možda su i zanimljiviji oni sitni predmeti nepoznatih autora, poput kresiva napravljenih u obliku privezaka za lanče ili kutije za šibice, sa misterioznim natpisom "Mile prav kutije 1029". Ili delovi privatne kolekcije Martina Legata.

- Svim predmetima mesto je u muzeju duvana, kakve imaju mnoge svetske zemlje. Nadamo se da ćemo i mi uskoro otvoriti stalnu postavku svih ovih predmeta vezanih za duvan - priča Duškovićeva.

Martin Legat doneo je na izložbu svoju kućnu kolekciju, stvorenu "kopanjem" po dedinim stvarima, ali i skupljanu tokom 55 godina dugog pušačkog staža, koji je, zbog bolesti, morao da nedavno okonča.

- Ima tu cele dve vitrine lula i pribora koji sam, dok sam bio pevač, donosio sa turneja ili dobijao na poklon. Ova je lepa, iz Nemačke, od braon drveta, sa izrezbarenim tetrebom... Najžalije mi je što što sam dve dedine lule iz 19. veka zagubio negde po kući - ponosno Legat pokazuje kolekciju, dok Boško Mijatović objašnjava dugu vezu Srba i duvana, započetu od Amerike, preko Engleske i Turske do nas. Zato je, objašnjava, celokupna terminologija vezana za pušenje preuzeta iz turskog jezika, od naziva biljke, preko prodavaca do pribora za pušenje.

- Još u narodnoj pesmi Kraljević Marko je, navodno, pušio i Turke tukao što mu nisu dobro napunili lulu duvana. To je, naravno, laž, jer je duvan donet iz Amerike ceo vek posle njega - objašnjava Mijatović.

Mnoge istorijske ličnosti bili su strasni uživaoci duvana, a njihov pribor za pušenje deo je muzejskih kolekcija, poput lule kneza Miloša, tabakera kneza Mihajla ili muštikla Josipa Broza. Mada, s novim, strogim zakonima i svesti o štetnosti najrasprostranjenijeg svetskog poroka pitanje je hoće li ikome od modernih političara pasti na pamet da se sa cigarom među zubima šepure na fotografijama.
Onako kako su to svojevremeno radili Čerčil, Če Ge Vara, Josip Broz, Slobodan Milošević...


Kolumbo je kriv za sve

Duvan je jednogodišnja zeljasta biljka čiji se listovi koriste za pušenje. Postojbina duvana su Amerika i Australija, a kroz istoriju se koristio na razne načine. Prvobitno su ga severnoamerički Indijanci koristili u kultnim radnjama i narodnoj medicini, kasnije su ga ušmrkavali, žvakali, seckali za lule, uvijali u list kukuruzovine i na kraju u papir. U Evropu je duvan stigao posle Kolumbove ekspedicije na ostrvo San Salvador, kada je ovaj sa domorocima popušio prvu lulu mira. Duvan je od tada postao bitan za ekonomiju evropskih zemalja, a u Srbiju je stigao početkom 17. veka sa turskim osvajačima. Uprkos uverenjima da duvan ima lekovita dejstva, ubrzo su doneti prvi propisi o zabrani upotrebe duvana, a kazne su u nekim država bilo toliko rigorozne da su prekršioci sakaćeni ili ubijani. Istovremeno, kako je duvan bio finansijski unosan, brzo su u mnogim državama, pa i u Srbiji, uvedene carine i monopol na preradu i prodaju.

Izvor: Glas Javnosti \ A. Klarić-Žak