Iz ugla zaposlenih ljudi sklonih racionalnom planiranju i dobroj organizaciji raspoloživog vremena, život ponekad zaista izgleda kao zbirka poglavlja od kojih svaki ima svoj poredak, smisao, neki određeni cilj. Suočeni s petom brzinom urbanog življenja, sami sebi natovaramo na leđa dodatni balast. Opsesija naše epohe je jednostavna za verbalnu formulaciju, a tako teška za praktično izvođenje - kako iskoristiti svaki mogući trenutak? Biti produktivan, ali sačuvati smisao za uživanje. Zadovoljiti profesionalne standarde, ali imati i vremena za druge.

Drugačije rečeno - kako ne otupeti? Ostati u dobroj kondiciji, ali ne zapostaviti ni duhovnu hranu. U svakom trenutku jasno nam je šta sve "moramo" i kako bi svaka stvar u životu "trebalo da izgleda". Kada na red dođe epizoda zvana "posvetite se sebi", najčešće je jednostavno odradimo. Bavimo se sopstvenim potrebama po unapred zacrtanom klišeu. U najvećem broju slučajeva vrlo je diskutabilno da li je baš to ono što zaista želimo. Dižemo olimpijsku šipku u teretani, a razmišljamo o sastanku koji sledi odmah posle treninga i brzog tuširanja. Gledamo film, ali ne zapostavljamo monitoring mobilnog telefona čekajući važnu poruku. Razgovaramo s prijateljima, ali kada konačno ugovorimo druženje, gledamo kroz njih, zauzeti sopstvenim mislima. Čitamo knjigu, nemajući pojma šta se dogodilo na prethodnoj strani. U pozorištu dremamo.

Tako otprilike izgleda "naše vreme za sebe". A spremali smo se ceo dan za taj trenutak opuštanja... Očigledno je da ne može uvek sve da nam ide onako kako smo zamislili. Zbog toga treba manje razmišljati o drugačijem životu, a više sprovoditi tu zamisao u delo kako bismo živeli u konceptu savršenog života koji nam odgovara po svakom aršinu.


Izvor: Krstarica