Izgorelo pola Hilandara :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

VATRA PROGUTALA
ČETVRTINU HILANDARA
Mirjana RADETIĆ 3/4/2004, 6:57:48 PM

DUHOVNO srce srpskog naroda, manastir Hilandar na Svetoj Gori, zahvatila je u noći između srede i četvrtka snažna vatrena stihija, koja je progutala ili znatno oštetila delove vredne građevine iz 12. veka. U požaru, koji je sa manastirskim bratstvom digao na noge monahe čitavog Atosa, ljudskih žrtava nije bilo, ali je, prema prvim procenama, materijalna šteta neprocenjiva.
Prema prvim informacijama koje su u svet upućene iz manastira i našeg konzulata u Solunu, požar je izbio juče nešto posle ponoći (najverovatnije između jedan i dva noću), i šireći se preko krovova, potpuno je uništio deo manastirskog kompleksa, od igumanove kelije do pirga Svetog Save. Stradao je severozapadni konak iz 1821. godine, koji je nedavno potpuno obnovljen (u njemu se nalazi najveći deo monaških kelija), kao i gostoprimnica, administrativna uprava manastira i sobe za smeštaj gostiju.
-Šta može biti uzrok požara, zasad ne znamo, ali znamo da je zahvatio dva sprata, uništivši najvećim delom i Beli konak iz 1598. godine - rekao je za Novosti Jugoslav Vukadinović, konzul SCG u Solunu. - Taj konak se nalazio u fazi generalne obnove. Uništena je takođe pripratna crkva iz 17. veka sa ikonostasom, mnoge ikone i freske i administrativni deo sa knjižarom. Biblioteka i riznica, na sreću, nisu oštećene.
Po prvom alarmu iz Hilandara, prema našem manastiru uputile su se grčke vatrogasne i policijske službe iz Kareje i grada Poligirosa (centra poluostrva Halkidiki), građani iz lokalnih mesta, kao i naši ljudi koji žive i rade u severnoj Grčkoj. U manastir je stiglo pedeset vatrogasaca sa pet cisterni, ali je vatru, kaže Vukadinović, bilo teško obuzdati. Grčke vlasti su insistirale da se u pomoć pošalju kanaderi (avioni za gašenje požara iz vazduha), ali se od toga odustalo iz straha da pod teretom izbačene vode ne popuste trošna manastirska zdanja.
- Monasi su vrlo potreseni, odjednom nemaju gde da spavaju, svaki naš razgovor završava se kroz suze -kaže Vukadinović. - Zbunjeni su. Vest o požaru se, inače, tako brzo raširila, da naši ljudi zovu sa svih strana sveta, čak iz Australije i nude pomoć. Već su se organizovali i skupljaju priloge za obnovu.
Prema informacijama iz Srpske patrijaršije, šteta verovatno ne bi bila ovako velika da Hilandar nije napravljen kao mali grad - zgrade su u nizu, i vatra se lako širila s jedne na drugu. Grčke vlasti saopštile su da je do juče popodne požar lokalizovan, i da se ”drži pod kontrolom”, ali to ne znači da je opasnost prošla. Na Svetoj gori ima vetra i žar može ponovo da bukne. Telefonske veze sa Hilandarom, inače, nisu funkcionisale, jer je verovatno stradala centrala.
Milivoj Ranđić, direktor Hilandarske zadužbine, smatra da ovo što se dogodilo ”za srpski narod predstavlja nacionalnu katastrofu”, ako se ima u vidu šta Hilandar znači za razvoj srpske duhovnosti, kulture i istorije uopšte. Ističući da su prve vesti o požaru do njega stigle ubrzo po izbijanju, on s dozom pesimizma govori o pričinjenoj šteti:
- Prema našim informacijama, od delova manastira koje je zahvatila vatra, malo šta će da ostane - od toga možda više i nema ništa - kaže Ranđić. - Kaluđeri su iz paraklisa izvukli šta su mogli, ali nemamo predstavu u kakvom su stanju zidovi, da li su se srušili ili još stoje... Srećom da je riznica sačuvana, i da je sa svojim dragocenostima sačuvana Saborna crkva. Kaluđeri su iznosili stvari koliko su mogli (stare rukopise, knjige, ikone, jer je to prvo što se u ovakvim prilikama spasava), a u kakvom su stanju one - isto ne znamo.
S obzirom da je građevina vrlo stara, dodaje Ranđić, i da je njena konstrukcija drvena, možemo samo da strahujemo za ishod. Nije ovo, međutim, prvi požar u istoriji ovog zdanja - doživeo je kroz istoriju razne požare i zemljotrese, ali je uspevao da opstane.
Na pitanje da li je država nešto ulagala u obnovu Hilandara, Ranđić podseća da je prošla Vlada Srbije odvojila nedavno preko Ministarstva vera 2o miliona dinara, i još 2o miliona preko Ministarstva kulture. Ovo je, međutim, samo kap u moru kad su u pitanju - potrebe.

PRIORITETI
U manastiru trenutno obitava 32 kaluđera, što je, u odnosu na neka vremena ranije, prilično zadovoljavajući broj. Kad je u pitanju obnova, prioritet bi prema ranijim dogovorima trebalo da bude otvaranje riznice i prepokrivanje konaka - novi konak morao bi da se potpuno rekonstruiše, a taj deo posla,kako je obećano, finansirala bi Vlada Grčke . Posebno je važno da se za freske i ikone, od kojih su neke stare i po 1400 godina, obezbede klima uređaji koji bi garantovali jednake mikrouslove svih 24 sata .

KRIVAC - GREJALICA?
U POŽARU u Hilandaru izgorela je najmanje četvrtina manastirskog kompleksa, izjavio je ambasador Srbije i Crne Gore u Grčkoj Dušan Bataković.
Izgorela je obnovljena gostoprimnica, Beli konak, oko 50 monaških ćelija i igumanova kancelarija, ”a izgleda da je bilo štete i na drugim mestima, o čemu tek treba da se obavestimo”, rekao je ambasador.
Bataković je ukazao da još nije ustanovljen uzrok požara i dodao da je možda posredi ”loša instalacija koja se zapalila ili neka nebriga da neko nije ugasio grejalicu ili neko drugo grejno telo i da je tako iznenada nastao požar”.
On je naglasio da su grčke vlasti reagovale vrlo odgovorno i odmah na lice mesta poslale vatrogasce koji su požar lokalizovali.
Bataković je naglasio da Hilandar nije samo srpsko nasleđe već deo vizantijskog, a time i grčkog nasleđa, u kojem ima i grčkih rukopisa, i da je taj manastir ”jedna od najsnažnijih veza naša dva naroda... skoro 1000 godina”.