Predrag Mugoša, fizijatar i akupresurolog: sačuvajte kičmu
Izborite se sa spondilozom

Spondiloza se najčešće pojavljuje kod sredovečnih muškaraca i žena. Vrlo često muči osobe koje osam sati dnevno, pa i više, kičmu izlažu velikim opterećenjima u neodgovarajućem položaju, što uključuje i sedenje. O nastanku i posledicama koje izaziva, kao i merama preventive govori dugogodišnji saradnik „Blica“ doktor Predrag Mugoša, fizijatar i akupresurolog.

Kičma se sastoji od 33 do 34 pršljena između kojih se nalaze diskusi. Ispred i iza tela svakog pršljena protežu se ligamenti duž cele kičme koji sprečavaju povrede i oštećenja kod naglih promena položaja tela. Što nam je više godina „na leđima“, to se ligamenti više oštećuju. Na ivicama pršljenova, gde su moguće promene na kičmenom stubu, zbog pokreta dolazi do nagomilavanja kalcijuma što za sobom povlači vidljive promene koje nazivamo spondilozom. U zavisnosti gde se prostiru spondilotični produžeci javljaju se i posledične tegobe od pritiska na lokalne ligamente i pritiska na bliske korenove nerava koji izlaze iz kičmene moždine. Naravno, najčešće posledice su bolna stanja. S tim da uvek treba da napravite dijagnostičku razliku između pritiska jednog ili drugog gore navedenog pritiska, što je direktno vezano za odabir lečenja.

Kada nastaje spondiloza

Godine nisu posebno definisane, tako da spondilotične promene mogu da se uoče već od 18 godine (uzroci su, pored genetike, i izuzetno težak rad u prinudnim položajima - radnici u brodogradnji, daktilografi, kao i oni za koje se smatra da se bave lepim i prijatnim zanimanjima: balet, profesionalni igrači folklora...)

Bolni deo priče

Uporedo sa navedenim promenama dolazi i do izobličenja na malim zglobovima. Tu najčešće počinje bolni deo priče. Naime, veliki kljunovi na rubovima pršljenova obično ne izazivaju bolove. Njih izazivaju znatno manji kljunovi na malim zglobovima koji su smešteni u vrlo uskim koštanim kanalima uz korenove živaca. To se dešava jer je kanal za pršljenove koštani oklop u kome se nalaze vrlo osetljive živčane strukture, bogata mreža krvnih sudova, veliki broj ligamenata i sličnih vezivnih tkiva. Uznapredovala promena okoštavanja vrši pritisak na sve fine strukture: splet nerava, krvne sudove i sl. Tako se javljaju upalne promene i bolovi. Spondilotične promene na kičmi izazivaju bol u leđima pri svakoj promeni položaja tela, hodanju, ustajanju, sedanju...

Umereni u svemu

Usporavanje nastanka i razvoja spondiloze leži u usvajanju zdravog načina života. Zdravlje kičme najbolje se čuva poštovanjem osnovnih bioloških zakona, a oni govore da samo umereni i srednje jaki napori dobro deluju na naše telo. Prejaki napori vode oštećenju tkiva, dok preslabi nemaju nikakav učinak na telesni razvoj. Zato se preporučuje svakodnevno vežbanje sa naglaskom na vežbama istezanja, plivanju, vožnji bicikla, šetnjama. Takve aktivnosti će, sigurno, usporiti nastanak i razvoj spondiloze ili bar neće direktno provocirati bolne odgovore kičmenog stuba. S druge strane, neodgovarajući treninzi, velika opterećenja, povrede, baš kao i izostanak svake fizičke aktivnosti kao i dugotrajno svakodnevno sedenje, ubrzaće degenerativne promene kičme.

Čuvari naših leđa

Zdrav način života je najbolja garancija pravilnog razvoja mišića i njihove snage, postizanja odgovarajuće gustine koštane mase i pravilne ishrane međupršljenskih diskusa, važnih čuvara snažne i zdrave kičme. Iako se o naslednoj sklonosti ka spondilozi ne zna dovoljno, sigurno je da pravilan način života može i osobe koje su „načinjene od slabijeg materijala“, učiniti otpornijima. Ali, nasledni faktor i pored mnogo pažnje zna da napravi velike promene, a samim tim i tegobe kičmenog stuba.

U očuvanju zdravlja kičme ne treba zaboraviti ni na važnost dizajna nameštaja, posebno stolica, stolova i kreveta. Kvalitetno dizajniran i osobi prilagođen nameštaj - školski, radni, kućni, čuva kičmu, pa spada u preventivne mere.



Izvor: Blic \ Biljana Tasić