Izborite se sa alergijom na grinje



Ukoliko stalno kijate, oči vam suze i to vam se stalno dešava tokom zime, treba da posumnjate na alergiju na grinje.

- Grinje jednostavno obožavaju zimu. Temperatura između 20 i 30 stepeni, kućni poslovi i malo provetravanja su idealni uslovi za ovog neprijatnog parazita - objašnjava doktorka Jasmina Kozarev, dermatolog i alergolog.

Šta su grinje
Grinje su nevidljivi paraziti, po obliku slični paucima, koji se hrane ljudskom peruti. Ima ih u svakoj sobi, najviše u kućnoj prašini, posebno u tepisima i krevetima. Prosečan krevet je dom za oko milion mikroskopskih grinja. Prema naučnim podacima, grinje, koje su vidljive jedino mikroskopom jer im je dužina manja od jednog milimetra, mogu nastaniti bilo koji deo našeg životnog prostora, a pretpostavlja se da ih u jednom krevetu u proseku može biti i više od 1,5 miliona. Neka novija istraživanja povezuju vlažne prostore prepune grinja s mnogo većom učestalošću pojave astme i drugih alergijskih bolesti.

Koje tegobe izazivaju
Alergija je prekomerna reakcija odbrambenog sastava organizma na inače neškodljive materije. U kontaktima sa njima odbrambeni sistem nepotrebno i prekomerno stvara antitela. Do alergijske reakcije dolazi kada se alergeni vežu za antitela, nakon čega se oslobađaju tzv. medijatori upale i izazivaju alergijske simptome. Ako je jedan roditelj alergičar, alergijski rizik za dete je 30 odsto, a ako su oba roditelja alergičari, alergijski rizik za dete je 80 odsto. Alergije disajnog puta označavamo trajnim ako je dokazana preosetljivost na grinje, plesni ili na životinjsku dlaku ili sezonskim ako su provocirane sezonskim alergenima tipa polena.
Alergijske manifestacije osim gornjeg disajnog puta (nos, sinusi), mogu zahvatiti i donje disajne puteve te provocirati nastanak hroničnog alergijskog bronhitisa i astme, te atopijski dermatitis i strofulozne promene na koži najmlađe populacije.
Ako se pojavi kijavica, svrab nosa ili očiju, suvi kašalj, promene na koži koje intenzivno svrbe, te da primarno nisu propraćene povišenom temperaturom, treba pomisliti na alergiju na grinje, pogotovo ako su simptomi prisutni samo u periodu jesen-zima kada je koncentracija grinja u kućnim uslovima povećana zbog povoljnih uslova za njihovo razmnožavanje - temperature od 20 do 30 stepena Celzijusa i relativne vlage od 65 do 80 procenata.

Kako se leči
Osnovno je da pacijent uradi testiranje na inhalacione alergene, međutim potrebno je utvrditi stepen imunološkog odgovora ili ukupnu količinu imunoglobulina E (IgE) odgovornog za atopijsku konstituciju, te ukupnu količinu specifičnih antitela na pojedine alergene, odnosno na grinje. Lečenje alergije mora biti usmereno na lečenje imunološke upale, što doprinosi smanjenju ili potpunom nestanku simptoma. Ako se radi o sezonskoj alergiji, leči se tokom određene sezone, a ako je alergija tokom cele godine, leči se kontinuirano. Lečenje se mora sprovoditi pod kontrolom lekara i bolesnik nikad ne bi trebalo sam da prekida ordiniranu terapiju. Specifičnost terapije za alergijske manifestacije odgovarajućeg ciljnog organa, sluzokoža disajnog puta ili koža, podrazumeva dobru terapijsku komunikaciju više specijalista, u prvom redu, pulmologa, dermatologa, imunologa i specijalista za bolesti uva, grla i nosa.
Terapija se usmerava na sprečavanje akutne simptomatologije i podizanje praga preosetljivosti na alergen ili više njih, na koje je dokazana preosetljivost. Alternativne metode mogu biti samo pomoć u lečenju.

Preventivne mere
Prva i osnovna mera kod osoba kod kojih je dokazana preosetljivost na grinje je maksimalno smanjenje eventualnog kontakta sa alergenom. Smanjenje koncentracije grinja se postiže redovnim pranjem posteljine, pokrivača i jastuka na temperaturi od 60 stepeni Celzijusa, potom usisavanjem dušeka usisivačima visokog pritiska sa komorom za vodu, redovnim provetravanjem prostorija, održavanjem odgovarajuće vlažnosti vazduha u prostorijama te primenom odgovarajućih dezinficijenasa koji imaju dokazano dejstvo na grinje, kao što je „Sanoderm“.
Velika istraživanja su radili francuski vojni lekari koji su uveli standardnu proceduru dezinfekcije spavaonica protiv grinja, primenom preparata na bazi neškodljivog koloidnog srebra i peroksida. Novija tehnologija je omogućila i pojavu preparata koji se koriste kao hvatači alergena na mestu gde je najveća turbulencija vazduha prilikom udisanja, a to je neposredno iznad gornje usne, a ispod nosnica. Ovaj preparat je moguće nabaviti pod nazivom „Alergonazal gel“. Zbog određenih fizičko-hemijskih osobina preparata obaranje alergogenih čestica se postiže do 89 odsto.

Izvor: Blic