Kojim ?

U Rusiji uhapšena dvojica rukovodilaca mešovite energetske kompanije
Privredna špijunaža ili obračun Medvedeva i Putina
Autor: E.B. | 23.03.2008 - 00:00


Ruska obaveštajna služba saopštila je da je uhapsila i podigla optužnice protiv dvojice rukovodilaca jedne od najvećih energetskih kompanija u zemlji, koji se terete za industrijsku špijunažu.

Oni su optuženi da su u Rusiji prikupljali poverljive komercijalne podatke i prosleđivali ih stranim naftnim i gasnim kompanijama, kako bi ove stekle prednost u odnosu na ruske energetske firme.
Odmah su se, međutim, pojavile tvrdnje da su hapšenje i podizanje optužnica deo strategije zvanične Moskve da energetska bogatstva vrati pod kontrolu ruske države.
Ruska televizija prikazala je snimak hapšenja Ilje Zaslavskog i njegovog brata Aleksandra, koje je obaveštajna služba privela 12. marta.
Obojica su rukovodioci treće po veličini ruske energetske kompanije po imenu TNK-BP, koja je nastala zajedničkim ulaganjem britanskog energetskog giganta BP (Britiš petroleum) i grupe ruskih investitora.
Njen portparol Marina Tracova ističe da je TNK-BP „ruska firma koja poštuje ruske zakone“:
„Verujemo da smo dobra ruska kompanija, koja nikada nije i neće odobriti ili podržati bilo koji potez koji izlazi izvan okvira ruskih zakona ili uobičajene poslovne prakse. U potpunosti sarađujemo sa vlastima i nadamo se da će ovo pitanje brzo biti rešeno“, rekla je ona za BBC.
Ruska obaveštajna služba FSB, međutim, u saopštenju tvrdi da su braća Zaslavski uhapšena dok su od ruskog državljanina koji je radio u sektoru energetike pokušavali da dobiju poverljive informacije.
U saopštenju se navodi i da su tokom pretresa prostorija firme u kojoj su radili pronađeni poverljivi dokumenti i vizitkarte zaposlenih u stranim vojskama, kao i u američkoj obaveštajnoj službi CIA.
Ti materijalni dokazi, kako ističe ruska obaveštajna služba, potvrđuju da su se braća Zaslavski bavila industrijskom špijunažom.
Međutim, ruski stručnjak za energetiku Mihail Hrutihin nije nimalo impresioniran dokazima koji su prikazani u ruskim medijima - kaže da vizitkarte i dokumenta koja su dostupna javnosti ne dokazuju da je reč o industrijskoj špijunaži.
On smatra da je pravi cilj hapšenja pritisak na rusko-britansku firmu da deo svojih kapaciteta proda „Gaspromu“, ruskom energetskom gigantu koji je u vlasništvu države.
„Neki od kapaciteta te firme u ruskoj naftnoj i gasnoj industriji su vrlo profitabilni. Firma TNK-BP je, na primer, vlasnik prava na eksploataciju gasa iz velikog nalazišta Kovikta u Sibiru, ali je sa Gaspromom već postigla dogovor da mu ustupi to pravo. Mislim da su i drugi kapaciteti TNK-BP vrlo privlačni za Gasprom.“
Pokušaj povratka kontrole
Hrutihin veruje da je reč o još jednom slučaju u kojem ruska država nastoji da povrati kontrolu nad nalazištima energije koja su u godinama nakon kolapsa komunizma ustupljena stranim ili mešovitim energetskim kompanijama.
Predsednik Vladimir Putin, s druge strane, ne krije da smatra da su strane firme pravo na eksploataciju ruskih energetskih nalazišta stekle po bagatelnim cenama, i da danas ostvaruju ogromne zarade jer su nafta i gas višestruko poskupeli.
„Gasprom“ je poslednjih godina od stranih firmi preuzeo niz takvih nalazišta, čime su ona vraćena pod kontrolu ruske države.
Mihail Hrutihin zato kaže da ga hapšenje nije iznenadilo:
„Ovo je jedan od vrlo uobičajenih metoda koje ruska vlada koristi kada želi da preuzme neki projekat od neke strane energetske firme. Nekada vrši pritisak tako što šalje poreske inspektore, nekada tako što optužuje te firme da prilikom eksploatacije energenata ne poštuju ekološke standarde. Ovo je još jedan takav slučaj.“
Neki posmatrači, međutim, u hapšenju braće Zaslavski vide znak borbe za prevlast između Vladimira Putina i Dmitrija Medvedeva, koji će Putina za koju nedelju naslediti na položaju predsednika.
Prema toj teoriji, Putin je hapšenjem želeo da pokaže da se ne slaže sa Medvedevim, koji je nedavno izjavio da Rusija treba da izgradi bolje odnose sa zapadnim investitorima kako bi se do kraja integrisala u svetsku ekonomiju.
Ova dva hapšenja su, između ostalog, i najnoviji u seriji incidenata koji su izazvali ozbiljne tenzije između Rusije i Velike Britanije.
Prošle godine rad Britanskog saveta u Rusiji bio je ugrožen, a pojedine podružnice zatvorene kada je izbio diplomatski rat između zvaničnika dveju zemalja u vezi sa nerazjašnjenom smrću bivšeg agenta KGB-a Aleksandra Litvinjenka u Londonu.

Izvor: Blic

Medvedev objasnio odnos sa dosadašnjim šefom Kremlja
Nisam mekši od Putina
Autor: T. Vasiljević | 26.03.2008 - 06:35

Moskva je zabrinuta zbog američkih raketnih planova u istočnoj Evropi i mogućnosti da Ukrajina i Gruzija pristupe NATO, i smatra da to može da potkopa bezbednost u Evropi, ocenio je Dmitrij Medvedev, vicepremijer Rusije, koji će u maju preuzeti položaj predsednika najveće zemlje u svetu.
Dmitrij Medvedev

On je u opsežnom intervjuu londonskom „Fajnenšel tajmsu“ izneo svoje planove za rad u „efikasnom tandemu“ sa dosadašnjim predsednikom Vladimirom Putinom, a sebe okarakterisao kao „pravnika do srži“ i „privrženog demokratskim vrednostima“, koji voli Čehova, Bunjina i Dostojevskog, a jutro obično započinje čitanjem vodećih domaćih i stranih medija na internetu.
„Nismo zadovoljni zbog situacije sa Gruzijom i Ukrajinom. Smatramo da je to veoma problematično za postojeću strukturu evropske bezbednosti“, upozorio je Medvedev povodom aspiracija Tbilisija i Kijeva da stupe u NATO, i dodao da „nijedna država ne bi bila oduševljena kada bi se predstavnici nekog vojnog bloka približavali njenim granicama“.
„Nismo zadovoljni ni zbog aktivnih nastojanja da se stacionira američki poligon za lansiranje raketa, jer smatramo da će takve odluke narušiti krhku ravnotežu snaga u Evropi, i ne samo u Evropi“, naveo je Medvedev, komentarišući planove SAD da instaliraju raketna postrojenja u Poljskoj, Češkoj i, kako je nedavno obelodanjeno, u Turskoj.
On je prokomentarisao i Putinovu izjavu da Zapad ne treba da očekuje da će s njim lakše izaći na kraj. „Naravno da je u pravu“, kazao je Medvedev i izneo svoje viđenje uspešnog lidera kao „apsolutno objektivnog i uravnoteženog i sposobnog da, koliko je to moguće, vodi efikasnu ekonomsku politiku zasnovanu na prioritetima tržišnih vrednosti i imovinskih prava“.
„Na spoljnopolitičkom koloseku, nezavisno od toga da li ste liberal, konzervativac, demokrata, svoju politiku morate temeljiti isključivo na interesima zemlje, i tu je Putin bio u pravu. Rusiji je potrebna maksimalna konsolidacija vlasti, elite i društva“, smatra lider koji će sa nepune 43 godine stati na čelo Rusije.
Medvedev, koji je 2. marta odneo ubedljivu pobedu na predsedničkim izborima, kao svoje prioritete u budućem radu naveo je održanje ekonomske stabilnosti, razvoj ekonomskih sloboda, unapređenje socijalnih programa i očuvanje položaja Rusije u svetu i najavio da će Rusija nastaviti „uravnoteženu spoljnu politiku“ s ciljem da odbrani svoje interese bez konfrontiranja i time ojača bezbednost u svetu.
Upitan kako će funkcionisati njegovo partnerstvo sa Putinom i ko će tu imati konačnu reč, on je podsetio da je Rusija predsednička republika sa jakom izvršnom vlašću, gde predsednik utvrđuje glavne pravce unutrašnje i spoljne politike, vrši dužnost glavnokomandujućeg i donosi ključne odluke.
Medvedev se složio da je Rusija prvi put u istoriji u situaciji da jedan lider u jeku popularnosti odlazi sa vlasti. Dosadašnji predsednik - dodao je - želeo je da ostane veran ustavu zemlje, ali kao uspešan lider, spreman je da nastavi rad za dalji razvoj zemlje. „Zato je formiran ovaj tandem, ovaj dvočlani tim od predsedničkog kandidata i ruskog predsednika kao mogućeg budućeg premijera. Siguran sam da će se naš tandem pokazati kao efikasan“, kazao je budući predsednik, uz napomenu da „neće biti dvovlašća“.
Putina, kaže, poznaje preko 17 godina i od njega je mnogo naučio, a najviše ga impresionira što je to čovek koji veoma temeljno razmatra informacije i trudi se da pronikne u svaki problem.
„Mnogo je važnije što nas povezuju drugarski odnosi i poverenje“, dodao je.
Medvedev je izneo i svoje viđenje demokratije kao „vlasti naroda“. U tumačenju demokratije, dodao je, postoje dva opasna ekstrema: posmatrati njen razvoj van istorijskog ili teritorijalnog konteksta jedne zemlje i tvrditi, kako kažu neki stranci i Rusi, da Rusija nije sposobna za demokratiju i da u njoj ne može biti univerzalnih ljudskih vrednosti.
Rusija je mlada demokratija, ali i evropska zemlja, koja ima sve šanse da izgradi razvijeno demokratsko društvo, uveren je Medvedev. On, pri tom, nije želeo da precizira da li je „slavenofil ili zapadnjak“, tvrdeći da se „svet promenio“.

O misiji predsednika
„Shvatio sam da ću postati predsednik u noći između 2. i 3. marta kada su objavljeni rezultati. Što se tiče mojih osećanja, njih je mnogo, neću da krijem. Apsolutno je jasno da predsednik nosi najveću odgovornost za stanje u zemlji. To je ona vrsta funkcije, ili ako hoćete, misije, koju ne možete tek tako isključiti kao prekidač, otići na spavanje i prestati da budete predsednik“, kaže Medvedev.


Putin o Medvedevu
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je juče da će Dmitrij Medvedev imati sopstveni stil rukovođenja zemljom. „Bez obzira na spoljašnje sličnosti“, Medvedev će „sigurno imati sopstveni stil“, odgovorio je Putin egipatskom predsedniku Hosniju Mubaraku koji je primetio da postoji velika sličnost između sadašnjeg i budućeg šefa Rusije, kako po stilu vladanja, tako i po fizičkom izgledu.

Izvor: Blic

Medvedev postao novi ruski lider
Autor: T. V., Tanjug | 07.05.2008 - 10:38




Dosadašnji vicepremijer Rusije Dmitrij Medvedev (42) preuzeo je danas u Velikom kremaljskom dvorcu dužnost predsednika Ruske Federacije.

"Zaklinjem se da ću pri obavljanju dužnosti predsednika Ruske Federacije uvažavati i čuvati prava i slobode čoveka i građanina, poštovati i štititi ustav Rusije, štititi suverenitet i nezavisnost, bezbednost i celovitost držzave i verno služiti narodu", rekao je Medvedev, polažući zakletvu.
Predsednik Ustavnog suda Rusije Valerij Zorkin proglasio je da je Medvedev preuzeo dužnost, posle čega je intonirana državna himna Rusije i iznad rezidencije istaknut predsednički barjak.
Medvedev je položio zakletvu u prisustvu predstavnika izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, verskih zajednica i šefova diplomatskih misija stranih zemalja u Moskvi.
On je za šefa države izabran 2. marta ove godine na predsedničkim izborima, kada je za njega već u prvom krugu glasalo 70,28 odsto birača, ili više od 52,5 miliona Rusa.
Medvedev je na položaju predsednika zamenio drugog predsednika nezavisne Rusije Vladimira Putina, koji je na toj dužnosti proveo dva uzastopna mandata od po četiri godine. Ceremoniju inauguracije koja je počela tačno u podne po lokalnom vremenu direktno prenose državni televizijski kanali i radio stanice.
Koštunica čestitao Medvedevu
Premijer Srbije Vojislav Koštunica čestitao je Dmitriju Medvedevu izbor za predsednika Ruske Federacije, uz uverenje da su izbor Medvedeva za šefa ruske države, njen impresivan razvoj i politika poštovanja istinskih vrednosti ne samo zalog dobrobiti građana Rusije, već i očuvanja međunarodnog poretka i ravnopravnih odnosa u svetu.
"Veliko mi je zadovoljstvo što mogu da Vam najsrdačnije čestitam na izboru za predsednika Ruske Federacije i uputim najiskrenije i najbolje želje povodom početka Vašeg predsedničkog mandata", navedeno je u čestitki premijera Srbije.

Putin: Nisam prekršio obećanje
Drugi predsednik nezavisne Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da nije prekršio obećanje dato prilikom preuzimanja dužnosti pre osam godina da će služiti ruskom narodu verno, otvoreno i pošteno, dodajući da će ceo život slediti "najviši građanski dug" - čuvanje Rusije.
"Za mene je obaveza čuvanja Rusije bila i ostaje najviši građanski dug. Poštovao sam ga sve ove godine i poštovaću ga ceo svoj život", rekao je Putin pred predaju dužnosti novom šefu države Dmitriju Medvedevu.
Putin je zahvalio i građanima Rusije za poverenje, razumevanje i podršku koju je osećao tokom protieklih osam godina zajedničkog kretanja ka cilju, prevladavajući teškoće, zajedno preživljavajući tregedije, ali ne zaustavljajući se pred, naizgled, nepremostivim teškoćama. Pozivajući građane da podrže Medvedeva u radu i poželevši mu uspeh na novoj funkciji, Putin je rekao da je u celini završena obnova najviše državne vlasti na osnovu poštovanja zakona i principa demokratije, a sada je izuzetno važno nastaviti izabrani kurs, rukovodeći se interesima građana.

Kako se Putin oprostio od Kremlja
Vladimir Putin, koji je vodio Rusiju poslednjih osam godina, svoj poslednji dan u Kremlju iskoristio je da potpiše zakon o strateškim industrijskim granama. Zakon reguliše šta stranci mogu da kupuju u Rusiji a šta ne, ograničavajući im pristup u više od 50 odsto ruske ekonomije, što izražava jedan od glavnih ekonomskih ciljeva Putina da se strateški važne grane poput nafte i gasa stave pod državnu kontrolu. Putin je svog poslednjeg radnog dana kao predsednik našao vremena i da uruči povelje „Gradovi ratne slave“.

Istog dana potpisan je i rusko-američki sporazum o miroljubivom korišćenju atomske energije, čime je, kako kažu u Kremlju, ispunjena direktiva Putina, koji je dogovor o tome postigao sa Džordžom Bušom, američkim kolegom, na samitu u Sankt Peterburgu 2006. Na taj sporazum se čekalo 20 godina.

Izvor: Blic

Putin i dalje drži sve konce vlasti
Autor: Blic online, BBC | 21.05.2008 - 08:41

Igor Jurgens, jedan od najbližih saradnika predsednika Medvedeva, juče je postao prvi zvaničnik koji je javno priznao da Vladimir Putin i dalje u svojim rukama drži sve konce vlasti, piše "Dejli telegraf", a prenosi BBC na srpskom.

U obraćanju evropskim poslovnim liderima na konferenciji u Moskvi Jurgens je rekao da je Putin većinu svojih predsedničkih ovlašćenja poneo sa sobom kada je, ranije ovog meseca, postao premijer. Postoji problem kada je premijer vrlo jak, a novi predsednik to nije ni birokratski ni intelektualno, rekao je visoki savetnik Dmirija Medvedeva i dodao da je situacija i dalje veoma fluidna.

Ova njegova izjava neće nimalo iznenaditi Putinove kritičare koji su pretpostavljali da je njegova zamena funkcije bila samo način da zadrži vlast i da zaobiđe ustav koji mu nije dozvoljavao da služi i treći uzastopni predsednički mandat. No, kako primećuje novinar "Dejli telegrafa", to ukazuje i na napetost između predsednikove i premijerske kancelarije koja bi, kako neki strahuju, mogla da destabilizuje vrh vlasti u Moskvi.

Izvor: Blic

Mediji su analizirali prvih 100 dana ruskog predsednika
Medvedev sve manje liči na svog prethodnika Putina
Autor: CDC/JS | Foto: AFP | 17.08.2008. - 00:02



Sto dana od inauguracije Dmitrija Medvedeva, analitičari ocenjuju njegove rezultate na funkciji predsednika Rusije. Kada govore o razlikama između starog i novog predsednika, kao i o uspesima njih dvojice u tandemu, stručnjaci se slažu u jednom: prelomni trenutak je nastupio 8. avgusta, kada je počeo sukob u Južnoj Osetiji.

Po mišljenju stručnjaka, politički stil Medvedeva se nesumnjivo razlikuje od Putinovog, pre svega po tome što je manje emocionalan i impulsivan. „Njegov stil se odlikuje velikom predvidljivošću, racionalnošću i smirenošću“, ističe Dmitrij Orlov, generalni direktor Agencije za političke i ekonomske komunikacije.
Kako piše „Rosijska gazeta“, kad je prelazio u Kremlj, to je bio smiren, spokojan predsednik za smirenu i spokojnu zemlju. Odmah je zacrtao nekoliko pravaca svoje delatnosti. Kao što je i obećao u predizbornoj kampanji, latio se razrade plana borbe protiv korupcije, počeo je da radi na nezavisnosti sudova, razmotrio je sve mogućnosti reforme školstva i pretvaranja ruske nauke iz industrijske u akademsku. Nije zaboravio stambenu izgradnju, objavio je kadrovsku reformu i čak stvorio spoljnopolitičku koncepciju Rusije.
Medvedev je smenio nekoliko gubernatora i vojnih lica, konkretno načelnika generalštaba, savršeno glatko se uklopio u samit „velike osmorke“, bio je u poseti Kini, Nemačkoj, Kazahstanu, Azerbejdžanu i Turkmenistanu. Javnost nije uočila nijednu njegovu grešku.
Na međunarodnom planu je, smatraju analitičari, zabeležio uspehe, recimo smanjio je napetost u odnosima sa Zapadom primenivši novi, miroljubiviji način komunikacije.
Međutim, da nije bilo 8. avgusta, prvih 100 dana bi izgledali sasvim drugačije, smatra „Rosijska gazeta“. Prvu proveru izdržao je tandem Medvedev - Putin. Mnogi skeptici su predviđali da će u kriznoj situaciji njihovo savezništvo pući, ali su se bojazni pokazale neosnovanim. Aleksej Makarkin, stručnjak Centra političkih tehnologija, objašnjava da odlično funkcioniše fenomen dvocentrizma, koji podrazumeva tesnu političku saradnju predsednika i premijera. Međutim, kako ističe „Nezavisima gazeta“, predsednik sve manje liči na svog mentora. Poređenjem TV rejtinga predsednika i premijera, list zaključuje da su na početku sukoba ti rejtinzi bili isti. Ali posle šest dana rata u Južnoj Osetiji, rejting Medvedeva je naglo skočio i on je prvi put izbio u prvi plan, potisnuvši premijera Putina. Retko se dešava da za prvih 100 dana predsednik izlazi kao pobednik iz jedne teške vojne situacije. Upravo u odnosu prema Gruziji, Medvedev je prošao kroz prvu ozbiljnu proveru.
U toj teškoj situaciji, dokazao se ne samo kao predsednik, nego i kao vrhovni vojni komandant. Sazvao je Savez za bezbednost, dao je oštre izjave i signal za slanje vojske u Južnu Osetiju. Pri tom je podsetio da se zakleo da će štititi ruske sunarodnike i odmah je u Gruziji pokazao da namerava da ispuni zakletvu.
Međutim, neki eksperti smatraju da premijer Putin nije ni odlazio u drugi plan, već da je, naprotiv, samo učvrstio svoju poziciju neformalnog lidera.
Mihail Vinogradov, direktor Centra za političku konjunkturu Rusije, daje treće viđenje situacije. On smatra da su se uloge dvojice političara podelile na međunarodnu i unutarpolitičku. Pri tom Medvedevu pripada međunarodna scena, a Putinu unutarpolitička.
„Komsomolska pravda“ zaključuje da su prvih 100 dana omogućili Medvedevu da okusi suštinu predsednikovanja i da je sasvim očigledno da mu glavne odluke tek predstoje.

Medvedev potpisao mirovni plan
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev potpisao je juče plan za rešavanje južnoosetijskog konflikta, izjavila je Natalija Timakova, njegova pres sekretarka. Prema njenim rečima, o tome je Medvedev obavestio članove Saveta za bezbednost Rusije na sednici u Sočiju, sazvanoj radi razmatranja rešavanja situacije u toj otcepljenoj gruzijskoj autonomnoj oblasti posle prošlonedeljnih žestokih sukoba.
Plan je prethodno potpisao i gruzijski predsednik Mihail Sakašvili u Tbilisiju, tokom posete američke državne sekretarke Kondolize Rajs, a pre njega i predsednici Južne Osetije i Abhazije, Eduard Kakojti i Sergej Bagapš, u Moskvi u prisustvu ruskog predsednika. Medvedev je rekao da sporazum treba da potpišu i OEBS i Evropska unija, sa čijim je predsedavajućim - francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem, utvrdio principe za rešavanje konflikta. Prema najavi ruskog Ministarstva inostranih poslova, očekuje se usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti UN o Južnoj Osetiji, na čemu sa partnerima u tom telu radi delegacija Francuske.

Lavrov traži da Gruzija ispuni obaveze iz dogovora
Šefovi diplomatija Rusije i SAD, Sergej Lavrov i Kondoliza Rajs, razgovarali su telefonom o rešavaju situacije u otcepljenoj gruzijskoj autonomnoj oblasti Južnoj Osetiji, saopštilo je juče rusko Ministarstvo inostranih poslova. „S ruske strane bila je naglašena važnost potpunog ispunjavanja obaveza Gruzije u okviru dogovora postignutih uz posredništvo francuskog predsedavanja Evropskom unijom“, navedeno je u šturom saopštenju.
U planu je sadržano šest principa, koji podrazumevaju odustajanje od korišćenja sile, prekid vojnih dejstava, slobodan pristup humanitarnoj pomoći i vraćanje gruzijskih formacija u mesto stalnog baziranja. Takođe, principi podrazumevaju povlačenje ruskih jedinica na liniju pre početka borbenih dejstava i početak međunarodnog razmatranja pitanja osiguranja čvrste bezbednosti u Južnoj Osetiji i drugoj otcepljenoj autonomnoj republici Gruzije, Abhaziji.

Izvor: Blic