Nije čudno što ideja o formiranju Saveta poverenja dolazi od političkog lidera Srba u Hrvatskoj, Milorada Pupovca jer srpska manjina u toj zemlji, poučena bolnim iskustvima, ima svaki interes da odnosi između matice i države u kojoj žive, budu što bolji. Ali, iako se može polemisati da li bi takva inicijativa mogla i u realnosti da zaživi, ona je značajna jer predstavlja pokušaj da se nametne ideja kojom bi se izvršio pritisak na političare da ne dozvole da odnosi prvih suseda još dugo ostanu u senci prošlih ratova.

Dok odnosi Srbije i Hrvatske, gledani kroz izjave zvaničnika dve zemlje, sve više podsećaju na devedesete, inicijativa za uspostavljanje srpsko-hrvatskog saveta poverenja pojavila se kao glas razuma u kakofoniji međusobnog optuživanja za krvave sukobe koji su obeležili raspad bivše Jugoslavije.

Pupovac je definisao savet kao telo koje bi rukovođeno činjenicama i politički neusmeravano, pristupilo problemu devedesetih. Ono bi okupilo ljude od ugleda, predstavnike parlamenata i dve dominantne crkve.

Javnost pristrasna zbog propagande

I u Beogradu i u Zagrebu većina uglednih intelektualaca podržava ideju, ali se svi slažu da će bez dobre volje političkih elita ratno nasleđe u odnosima dve zemlje ostati dominantna tema. Sagovornici "Blica" podsećaju da je javnost i u Hrvatskoj i u Srbiji prilično pristrasna, zahvaljujući konstantnoj propagandi kojom se zločini jedne strane umanjuju, a druge preuveličavaju, i obrnuto, a za to je odgovorna politika koja i 13 godina po završetku rata, nalazi interes da se s vremena na vreme, vrati na pitanje krivice.

- Ja sam za svaku takvu ideju. Ona svedoči da ima i drugih, osim političkih lidera, koji o takvim pitanjima treba da odlučuju - kaže za "Blic" Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji i član Igmanske inicijative.

Prema njegovim rečima, situacija u kojoj se države međusobno tuže pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu ne vodi ničemu jer, kako veruje, sud neće dati odgovor na pitanje "ko je kriv".

- To ćemo morati da uradimo sami, a ne da se u sudu vraćamo nazad, na priču ko je više i manje kriv. Na kraju, to se sve prebija preko leđa Srba u Hrvatskoj i zato je Pupovčeva inicijativa dobra - zaključuje Kovačević.

Granić: vlade su najodgovornije

Bivši ministar spoljnih poslova Hrvatske Mate Granić "načelno misli" da je inicijativa pozitivna i da može da doprinese razvoju boljih odnosa.

- Ali uvek najveća odgovornost leži na vladama i predsednicima dve države - ocenjuje Granić za "Blic".

Zagrebački profesor Jovan Mirić smatra da je svaka inicijativa koja teži miru i pomirenju dobrodošla, tim pre što "dvadeset godina na ovim prostorima nije bilo razgovora o miru".

- Ne treba od Pupovčeve inicijative očekivati čudo, ali bi bilo dobro da se oslabe sadašnje negativne tenzije i učine barem mali pomaci prema boljim odnosima i miru - kaže Mirić.

Svetozar Stojanović već je imao iskustava u sličnim telima kao član Jugoslovenskog komiteta za istinu i pomirenje, čiji rad nije dao nikakve rezultate. On, međutim, tvrdi da bi Pupovčeva inicijativa mogla imati uspeha, ukoliko bi se bavila istinom.

- Ako bi se uspostavio savet za utvrđivanje istine, bio bih za to, ali članovi ne mogu biti partijski ili državni funkcioneri. To moraju biti nezavisni intelektualci - kaže Stojanović.

"Komisijom na komisiju"

Predsednik hrvatskog Odbora za građanska prava Zoran Pusić ističe da je svaka takva inicijativa dobra i podseća da je na nedavnom zagrebačkom sastanku Igmanske inicijative, koja godinama radi na prevazilaženju posledica ratova i pomirenju, dogovoreno da se u proleće iduće godine održi sastanak šefova država iz celog regiona o toj temi.

Međutim, beogradska istoričarka Dubravka Stojanović Pupovčevu inicijativu ne vidi kao rešenje.

- Mislim da je to ono što se zove "komisijom na komisiju". To je stvaranje nove komisije kojom se ne rešava problem. Problem je u političkoj volji za istinom i pomirenjem. Kada bi ih bilo ne bi bilo potrebe za komisijama - kaže Stojanović, dodajući da je njen zaključak kao istoričara da su za uspeh ili neuspeh takvih procesa uvek odgovorne političke elite.

Mesić: Sud će rešiti sva pitanja koja se tiču genocida

Hrvatski predsednik Stjepan Mesić izjavio je juče da je podizanje tužbe pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu protiv Srbije "dovoljno da se pred tom sudskom instancom reše sva pitanja koja se tiču genocida i ratnih zločina na tim prostorima".

Mesić je to rekao gostujući u redovnoj mesečnoj emisiji Hrvatskog radija "S predsjednikom uz kavu", u kojoj je prokomentarisao najavljenu protivtužbu Srbije pred istim sudom zbog zločina nad Srbima u vojnoj akciji "Oluja". Komentarišući potom i, prema rečima voditelja emisije, srpsko relativiziranje izvinjenja žrtvama hrvatskih zločina koje je dao 2003. godine, Mesić je rekao da je to učinio, ali da zbog toga ne smatra da izvinjenje mora ponavljati svaki put kada Srbija dobije novu vladu. "Ja sam tada rekao da se izvinjavam svima onima kojima su pripadnici mog naroda učinili zločin upotrebljavajući hrvatsko ime", objasnio je Mesić.

Beta

Ima li mesta za crkve?

Najviše spora u polemici o Pupovčevoj ideji ima o ulozi Katoličke i Srpske pravoslavne crkve u savetu. Bivši predsednik Hrvatskog helsinškog odbora Žarko Puhovski se ne slaže sa tom idejom "jer bi to bilo vraćanje u srednji vek". Prema toj ideji skeptičan je i Milenko Popović, paroh SPC u Zagrebu koji je rekao da Crkva sa svojim evanđeoskim načelima ne može učestvovati u radu političkog tela. Međutim, Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar podržava predlog i misli da je to dobar put za budućnost, uz ogradu da ne može "suditi u celini o predlogu". U Hrvatskoj najveću podršku Pupovčevoj ideji dao je profesor Adalbert Rebić, direktor "Hrišćanske sadašnjosti".

-Mostove treba da gradimo, ne samo da ih rušimo, i ne treba da se međusobno ponižavamo. Taj savet može imati uticaja u izglađivanju nesporazuma - rekao je Rebić.

Dosadašnje komisije bez uspeha

Na prostoru bivše SFRJ do sada je osnovano nekoliko komisija za istinu i pomirenje, ali njihov rad do sada nije dao velike rezultate. Jugoslovenska komisija za istinu i pomirenje, osnovana posle 5. oktobra, na čijem čelu se nalazio Vojislav Koštunica, dugo gotovo da nije ni radila, a tadašnjoj saveznoj vladi trebalo je punih 18 meseci samo da donese odluku o njenom finansiranju. Pošto su se članovi podelili u dve struje, nestala je praktično bez traga. U BiH je godinama trajala rasprava o osnivanju komisije, a ona ni do danas nije donela rezultate koji bi ostavili trag na prostorima bivše SFRJ. Međutim, u BiH su sa određenim uspehom radile slične komisije osnivane na opštinskom nivou, poput onih u Bijeljini i Tuzli. Sve su osnivane na primeru južnoafričke komisije koja je sa priznatim uspehom istraživala zločine počinjene za vreme aparthejda.



Izvor: Krstarica

Пуповац предлаже савет поверења Хрватске и Србије
Циљ тог тела састављеног од угледних особа из обе земље био би да ради на нормализацији односа Хрватске и Србије


Од нашег сталног дописника
Загреб, 24. новембра – Најновије захлађење односа између Хрватске и Србије изазвано инсистирањем Хрватске на тужби против Србије за наводни геноцид, иако слична тужба БиХ није имала успеха пред Међународним судом правде, што је „погурало” Србију да одговори противтужбом за ратне злочине почињене над српским становништвом у Хрватској током протеклог рата, највише је забринуло Србе из Хрватске, како оне који су остали у Хрватској или се вратили из ратног избеглиштва тако и оне и даље расејане по околним земљама и широм света. Очигледно је, наиме, да и поред вербалних уверавања у супротно ово најновије „правно натезање” уз посредство трећих највише ће се негативно одразити на ионако преспоро решавање тешких последица протеклог рата који се преломио преко леђа до 1991. равноправног српског народа у Хрватској.

Подстакнут оваквим размишљањима председник Српског народног већа и саборски заступник СДСС-а Милорад Пуповац протеклог викенда је предочио своју идеју оснивања савета помирења између Хрватске и Србије, чији би основни циљ био утицање на нормализацију односа између две земље.

„Односи двеју земаља завређују да се успостави такав ниво разговора. Савет би послужио као подлога рационализацији и руковођен чињеницама и неусмераван политичким ограничењима приступио би догађајима из деведесетих година”, каже Пуповац и објашњава да би у том савету били угледни појединци из обе земље, представници парламената и обе цркве, Римокатоличке и Српске православне цркве.

Идеја председника СНВ-а привукла је пажњу јавности у Хрватској, а стижу већ и прве реакције. Тако професор на загребачком Филозофском факултету и политички аналитичар Жарко Пуховски каже да је „све добро што унапређује међусобну сарадњу и помирење”, али он није за то „да се увлачи црква, јер то вуче на средњовековни ниво и непотребно је”.

„Свесни смо улоге двеју цркава на обе стране, али политичари, јавни радници, књижевници и други јесу ти који могу преузети улогу помирења по демократским критеријумима”, сматра Пуховски и напомиње: „Међутим, и то би била само симболична мера, јер постоје две владе и парламенти чија је улога и посао разрешавања таквих ситуација, а не знам збиља зашто те институције не би сарађивале једнако добро као што сарађују гангстери ас обе стране државне границе.”

Загребачки интернет-портал „Индекс.хр” преноси поводом ове теме скептичан став СПЦ у Загребу, чији загребачки парох Миленко Поповић „идеју не сматра лошом”, али напомиње да „Црква са својим еванђеоским начелима не може учествовати у раду политичког тела, јер се у том случају профанише”. Занимљиво је да у Римокатоличкој цркви у Хрватској о томе имају другачије мишљење, о чему сведочи став директора издавачке куће „Кршћанска садашњост” Адалберта Ребића. Овај истакнути католички интелектуалац сматра да је „добра свака идеја споразумевања, пријатељевања и надвладавања неспоразума”, па додаје: „Мостове треба да градимо, не само да рушимо. Не треба се међусобно понижавати. То веће може имати утицаја у изглађивању неспоразума, подржавам га.”

Потпредседник Хрватског сабора и високи функционер владајуће ХДЗ Владимир Шекс, међутим, каже да је то „занимљива, али тешко остварива идеја”, што овако објашњава: „Међусобни односи двеју држава су захлађени, што лежи искључиво на српској страни. Не верујем да би тако мешовит састав могао имати успеха у послу који лежи првенствено на двема владама.”

Радоје Арсенић



Izvor: Politika