Izbor Obame, kriza i pirati najznačajniji događaji

Izbor Obame, kriza i pirati najznačajniji događaji
Autor: | 31.12.2008. - 05:00

Godinu koja je za nama obeležilo je nekoliko događaja koji će se sasvim sigurno smatrati istorijskim, ali jedan je potresao planetu bez premca - svetska ekonomska kriza, za koju stručnjaci tvrde da može da se poredi sa Velikom depresijom iz tridesetih godina prošlog veka. Kako stvari stoje, globalni oporavak od nje ne treba očekivati pre 2010. godine.
Drugi događaj koji je sasvim sigurno istorijska prekretnica jeste izbor prvog crnog američkog predsednika Baraka Obame. Titulu najčudnijeg događaja u 2008. godini odneo je porođaj Tomasa Bitija, osobe koja je rođena kao žensko, a kasnije promenila pol, zadržavši ženske reproduktivne organe.

Na regionalnom nivou izdvojilo se ubistvo Iva Pukanića, izdavača hrvatskog nedeljnika „Nacional”, koji je pisao o kriminalu na prostoru bivše Jugoslavije. Ogroman publicitet dobili su i višednevni neredi u Grčkoj, izazvani smrću tinejdžera koji je stradao od policijskog metka.

Najvažniji svetski događaji
1. Svetska ekonomska kriza
Bankrot američke investicione banke „Leman braders” sredinom septembra i spasavanje u poslednji čas osiguravajućeg giganta AIG bili su tek uvod u krizu koja se sa Volstrita ubrzo pronela svetskim finansijskim tržištima. Administracija Džordža Buša, odlazećeg američkog predsednika, obezbedila je 700 milijardi dolara pomoći posrnuloj privredi, a i druge vodeće ekonomije sveta odvojile su milijarde dolara, evra i jena pomoći, pre svega za bankarski sektor i auto-industriju.

2. Barak Obama predsednik SAD
Prvi predsednik u istoriji Amerike koji nije bele puti izabran je 4. novembra za 44. po redu šefa Bele kuće. Pobeda nad republikancem Džonom Mekejnom bila je ubedljivija od očekivanja iznetih tokom predizborne kampanje u kojoj je Obama postao prava pop ikona. Priča o uspehu meleza rođenog na Havajima u braku afričkog studenta iz Nigerije i belkinje poreklom iz Kanzasa, koji je detinjstvo i ranu mladost proveo tragajući za sopstvenim identitetom, postala je temelj novog američkog sna.

3. Teror u Mumbaju i Islamabadu
Kraj novembra obeležio je trodnevni haos koji je u Mumbaju, finansijskoj prestonici Indije, uzrokovalo deset vojnički pripremljenih islamskih fundamentalista, koji su u elitnim hotelima „Tadž Mahal” i „Oberoj Trident”, kao i na još nekoliko lokacija u gradu, ubili najmanje 170 ljudi. Indija je zbog napada prozvala Pakistan, čija je prestonica Islamabad i sama bila na meti terorista bliskih Al Kaidi, koji su 20. septembra u hotelu „Meriot” eksplozivom ubili više od 50 ljudi.

4. Pirati na rogu Afrike
Napadi pirata u Adenskom zalivu između Somalije i Jemena, na važnoj trgovačkoj ruti koja vodi iz Azije ka Sredozemnom moru, postali su toliko brojni tokom 2008. da je Savet bezbednosti UN dozvolio svim zemljama koje su pogođene problemom da pošalju ratne brodove u tu oblast kako bi lovili pirate. Oni su ove godine od otkupa 70 brodova zaradili više od 30 miliona dolara, a sredinom novembra oteli su 150 miliona dolara vredan saudijski tanker „Sirijus star” sa dva miliona barela sirove nafte.

5. Rat za Južnu Osetiju
Dan pre početka Olimpijskih igara u Pekingu - 7. avgusta, počeo je rat na Kavkazu u kojem je sa jedne strane učestvovala Gruzija, a sa druge snage secesionističke republike Južna Osetija i Abhazija, potpomognute ruskim trupama koje su u protivudaru okupirale gruzijske gradove Poti i Gori. Posredovanjem Nikole Sarkozija, predsednika Francuske, sukob je prekinut desetak dana kasnije, ali je Moskva već 26. avgusta priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije od Gruzije.

6. Olimpijada u Pekingu
Najskuplje Olimpijske igre u istoriji, 29. po redu od obnavljanja tradicije olimpizma, donele su značajne sportske rezultate, uključujući i kontroverzni rekord plivača Majkla Felpsa, koji je postao najuspešniji takmičar po broju osvojenih zlatnih medalja. Kina je zadivila svet građevinama poput stadiona „Ptičje gnezdo”, ali je težnja cenzora da sve savršeno funkcioniše, uključujući i uklanjanje iz javnosti zagovornika ljudskih prava, ipak bacila senku na takmičenje.

7. Zemljotres u Sečuanu
Katastrofalni zemljotres jačine 7,9 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je 12. maja kinesku provinciju Sečuan i okolne oblasti i usmrtio više od 69.000 ljudi, uz oko 18.500 nestalih i 375.000 povređenih osoba. Potres koji je bio 19. najsmrtonosniji u svetskoj istoriji stigao je iz epicentra na dubini 19 kilometara ispod zemlje i na 80 kilometara severozapadno od Čengdua, prestonice Sečuana, kroz koju je samo par sati pre zemljotresa pronet olimpijski plamen koji je obilazio Kinu.

8. Otkrivena Voda na Marsu
Svemirska letilica „Feniks” je zaleđenu vodu pronašla ispod površine Marsa 19. juna, ali je NASA zvanično potvrdila otkriće tek 31. jula, posle urađenih analiza u laboratoriji letilice. Bela kuća je, prema navodima medija, 1. avgusta obaveštena da „NASA planira da obznani veliko otkriće koje se tiče ‘mogućnosti za razvoj života’ na Marsu”, ali je svemirska agencija nakon toga iznela preliminarne podatke po kojima je zemljište na Marsa mnogo drugačije od onog na Zemlji.

9. Priprema za Veliki prasak
Najmoćniji akcelerator čestica ikada napravljen, koji se duž kružnog tunela dugog 27 kilometara nalazi na 100 metara ispod švajcarsko-francuske granice, pušten je u pogon 10. septembra, uprkos strahovima da bi „drugi Veliki prasak”, koji bi bio izazvan u njemu, mogao da stvori crnu rupu koja bi progutala Zemlju. Kolajder vredan oko 6,5 milijardi evra, radio je svega devet dana, nakon čega je isključen zbog popravke koja će trajati do leta 2009. godine.

10. Napad izraela na pojas gaze
Kraj šestomesečnog primirja između Izraela i palestinske militantne grupe Hamas koja pod kontrolom drži pojas Gaze pokrenuo je na samom isteku 2008. novi talas nasilja, koji bi u novoj godini mogao da pokrene rat širih razmera na Bliskom istoku. Nakon Hamasovog raketiranja u kojem je poginulo dvoje ljudi, Izrael je pokrenuo vazdušne napada po Hamasovim ciljevima u kojima je do utorka život izgubilo 360 ljudi, među kojima 62 žrtve čine žene i deca.

Najvažniji regionalni događaji

1. Ubistvo Ive Pukanića
Izdavač hrvatskog nedeljnika „Nacional”, koji je pisao o kriminalu na prostoru bivše Jugoslavije, ubijen je zajedno sa Nikom Franjićem, direktorom marketinga ovog magazina, 23. oktobra bombom koja je bila postavljena pored Pukanićevog automobila „leksus” parkiranog ispred „Nacionalove” novinarske akademije u centru Zagreba. Pukanić je prethodno preživeo atentat početkom aprila. U akciji hrvatske policije „Balkan ekspres” uhapšeni su pomagači ubica, dok se u bekstvu i dalje nalaze Željko Milovanović, bivši pripadnik JSO i Bojan Gudurić iz Novog Sada, koji su podmetnuli eksploziv.

2. Slovenačko predsedavanje EU
U prvih šest meseci 2008. Evropskom unijom predsedavala je Slovenija, čime je prvi put neka od država iz centralne i istočne Evrope koje su u maju 2004. pristupile EU preuzela ulogu vođe Unije. Tokom predsedavanja Ljubljane, Kosovo je u februaru proglasilo nezavisnost, što je izazvalo oprečne stavove unutar evropskog bloka. Milan Kučan, bivši predsednik Slovenije, ocenio je da je „slovenačko vođenje EU bilo nedovoljno ambiciozno” i da je „pokazalo da Slovenija više ne poznaje Balkan”.

3. Neredi u grčkoj
Svakodnevni sukobi omladine sa policijom u većim grčkim gradovima, koji su obeležili poslednji mesec 2008, započeli su 6. decembra kada je tokom nereda u Atini policajac Epaminondas Korkoneas ubio 15-godišnjeg učenika Aleksandrosa Grigoropulosa. U nasilju nakon ubistva policijske stanice širom Grčke postale su meta levo orijentisane omladine i studenata koja je započela „socijalni ustanak”, kako su događaje nazvali ispitanici u anketi lista „Katimerini”. Poput nezadovoljstva mladih iz 1968, i ovaj bunt je dobio globalnu dimenziju, a na meti su se našli grčki konzulati i ambasade širom sveta.

4. Nađen ustaški zločinac Ašner
Milivoj Ašner, jedan od deset najtraženijih zločinaca iz Drugog svetskog rata zbog zločina nad Jevrejima, Srbima i Romima u Hrvatskoj, primećen je sredinom juna u austrijskom Klagenfurtu kako gleda utakmicu reprezentacije Hrvatske na Evropskom šampionatu u fudbalu. Alen Budaj, direktor Margelovog instituta iz Zagreba i specijalni istražitelj Centra „Simon Vizental”, optužio je Hrvatsku i Austriju da imaju prećutni dogovor o odugovlačenju Ašnerovog izručenja Zagreba kako bi se sačekalo da on umre na slobodi. Srpsko tužilaštvo za ratne zločine najavilo je krajem septembra da će tražiti izručenje 95-godišnjeg ustaškog zločinca Beogradu.

5. Incident u Krškom
Iz slovenačke Nuklearne elektrane „Krško” poslato je 5. juna širom Evrope obaveštenje da je započeto gašenje reaktora zbog kvara u primarnom sistemu, što je nakratko izazvalo paniku od ponavljanja Černobiljske katastrofe iz 1987. godine. Tokom popravke kvara ozračeno je šest radnika, koji zbog brze intervencije nisu nosili zaštitna odela, a slovenačke vlasti su objavile da je stepen zračenja bio „minimalan”. Elektrana je nastavila sa radom tri dana nakon akcidenta.

6. Hrvatska i Albanija u NATO
Na samitu NATO, održanom početkom aprila u Bukureštu, Hrvatska i Albanija dobile su pozive za priključenje severnoatlantskoj vojnoj alijansi. Gordan Jandroković i Ljuljzim Baša, ministri spoljnih poslova ove dve balkanske države, prisustvovali su u decembru po prvi put sastanku NATO u Briselu na kojem je najavljeno da će proces ulaska u članstvo biti završen do aprila 2009, do kada bi i Makedonija trebalo da bude pozvana u NATO, ukoliko u međuvremenu reši spor sa Grčkom o svom imenu.

7. Makedonski novinar-ubica
Vlado Tanevski, dopisnik makedonskog „Jutarnjeg lista” iz Kučeva, uhapšen je krajem juna nakon što je policija prikupila dokaze da je povezan sa ubistvima četiri starije žene iz tog grada. Žene su uglavnom živele same, a radile su kao čistačice. Osumnjičeni je dva dana kasnije pronađen mrtav u svojoj zatvorskoj ćeliji u zatvoru u Tetovu, koju je delio sa trojicom zatvorenika. Policija tvrdi da je izvršio samoubistvo u zatvorskom toaletu tako što je zagnjurio glavu u kofu punu vode i udavio se.

8. EU kaznila Bugarsku
EU je krajem novembra odlučila da zbog raširene korupcije i organizovanog kriminala u Bugarskoj, toj državi ukine 220 miliona evra pomoći iz pretpristupnih fondova na čije korišćenje Bugarska ima pravo do 2013. godine, do kada bi trebalo da ukupno dobije 11 milijardi evra pomoći. Zemlja koja je postala punopravna članica EU 1. januara 2007, uprkos upozorenjima stručnjaka da još nije spremna za ulazak u Uniju, već je u julu bila pod sankcijama Brisela, koji joj je tada zamrzao 486 miliona evra pomoći.

9. Lažni intervju sa Sanaderom
Anonimni 23-godišnji Zagrepčanin otkrio je u februaru „Večernjem listu” da je on autor lažnog intervjua s Ivom Sanaderom, hrvatskim premijerom, objavljenom u „Jutarnjem listu”. U saopštenju iz Sanaderovog kabineta navedeno je da premijer Davoru Butkoviću, uredniku „Jutarnjeg lista”, nije dao intervju pod naslovom „Srpski radikali razlog više da uđemo u NATO”. Butković je umesto Sanadera, SMS-om greškom kontaktirao Zagrepčanina, nakon čega mu je ovaj poslao svoj „premijerski” intervju.

10. Crna Gora predala kandidaturu za EU
Milo Đukanović, crnogorski premijer, u Parizu je sredinom decembra francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju predao zahtev za kandidaturu Crne Gore za članstvo u EU. Brisel je tokom ove godine više puta upozoravao Podgoricu da je prerano za predaju kandidature. Oli Ren, komesar EU za proširenje, ipak je pozdravio ovaj čin .
pripremio: n. vlačo

Izvor: Blic