STRES ODNOSI ŽIVOTE U SRBIJI
Dve trećine umrlih pokose izlečive bolesti

Sonja Todorović    | 25. 01. 2011. - 00:02h | Komentara: 32
BEOGRAD - U Srbiji dve trećine preminulih umre od bolesti koje je bilo moguće sprečiti. Stanja od kojih najčešće patimo vezana su za srce, krvne sudove, malignitete, dijabetes i plućne bolesti. Stručnjaci tvrde da je na zdravstveno stanje građana, pored značajnog starenja populacije, uticala i negativna socijalno-ekonomska kriza u poslednjoj deceniji prošlog veka. Zdravstveni potencijal nacije se istrošio, a uz sve teškoće koje sa sobom nosi tranzicija ne može se brzo očekivati zaustavljanje negativnih pokazatelja zdravlja.

U Srbiji godišnje svaki drugi stanovnik umre od bolesti srca i krvnih sudova, a svaki peti od malignih tumora.

Vodeći uzroci umiranja u našoj zemlji gotovo su identični onima u Evropi. Od svih uzroka smrti u Srbiji godišnje umre približno 100.000 ljudi. Hronične nezarazne bolesti čini preko 85 odsto svih uzroka smrti, kako u Srbiji, tako i u zemljama Evropskog regiona. Više od polovine svih smrtnih slučajeva (56 odsto) jesu bolesti srca i krvnih sudova, a skoro svaka peta umrla osoba (19,9 odsto) bila je žrtva malignog tumora. Od ukupnog broja umrlih kod 3,8 odsto su razlog umiranja bile povrede i trovanja, kod 2,9 odsto komplikacije dijabetesa, kod 2,4 odsto hronična opstruktivna bolest pluća ili astma.

- Tokom poslednje decenije najveći porast u umiranju u Srbiji zabeležen je od malignih tumora i dijabetesa. Pet vodećih uzroka opterećenja bolestima i povredama za muškarce jesu ishemijska bolest srca, šlog, rak pluća, saobraćajni traumatizam i unipolarna depresija. Za žene je to šlog, unipolarna depresija, ishemijska bolest srca, rak dojke i dijabetes - kažu u Institutu za javno zdravlje “Batut”.

Duga izloženost stresu dovela je do porasta mentalnih oboljenja, depresije, ali i porasta srčanih bolesti.

- Stres i te kako utiče i može da doprinese povećanju obolevanja. On jeste sigurno jedan od faktora rizika, ali nažalost, onaj negativni, koji je kod nas i dugotrajan. Srećan čovek bez egzistencijalnih problema ili problema vraćanja svih mogućih kredita u uslovima kada se gubi posao sigurno je podložan mnogim bolestima, ali i težim formama oboljenja - objašnjava prof dr Petar Seferović, kardiolog u Kliničkom centru Srbije.

Ono što je posebno važno jesu, u stvari, faktori rizika koji utiču na zdravlje stanovnika Srbije i na pojavu određenih oboljenja, a to su pre svega stilovi života. To znači nedovoljna fizička aktivnost, generalno povećana gojaznost populacije, pušenje kao jedan od najvećih i najprepoznatljivijih rizika za zdravlje stanovnika, pre svega za karcionome, kardiovaskularne bolesti i niz drugih hroničnih nezaraznih oboljenja.

Najsmrtonosnije oboljenje današnjice, prema rečima medicinskih stručnjaka, jesu kardiovaskularne bolesti, za šta je jedini lek prevencija.

- Kardiovaskularne bolesti su najveće i najsmrtonosnije bolesti današnjice, a u Srbiji najveći uzročnici smrtnosti u poslednjih 20 godina. Ranije su se ove bolesti javljale kod osoba starijih od 60, a sada se i oko 30. godine javljaju prvi simptomi. Danas obolevaju i žene, što ranije nije bio slučaj. U Sjedinjenim Američkim Državama u poslednjih 30 godina smanjena je stopa smrtnosti od ovih bolesti za 30 odsto upravo zahvaljujući prevenciji koja je tamo na visokom nivou - objašnjava dr Seferović.

Dr Nevenka Dimitrijević, specijalista u Domu zdravlja Voždovac, kaže da za pojedina oboljenja terapije nisu komplikovane ni skupe, a kada se otkriju na vreme, dovode do potpunog izlečenja.

- Naši ljudi su nemarni i nenaviknuti da kontrolišu svoje zdravlje. U Srbiji pet odsto stanovništva obolelo je od dijabetesa, 17 odsto od štitne žlezde, a 50 odsto njih ima poremećaj u ishrani - objašnjava dr Dimitrijević.



Od čega se najviše umire
bolesti sistema krvotoka
maligni tumori
povrede i trovanja
komplikacije šećerne bolesti
opstruktivne bolesti pluća
Izvor: Blic