Vreme provedeno na skijanju i boravak na snegu s prijateljima i porodicom na svakoga deluju veoma pozitivno i relaksirajuće. Zimski sportovi nam omogućavaju da se izolujemo od svakodnevnog posla i stresa koji on donosi, da napunimo baterije za nove radne pobede i da se bavimo fizičkim aktivnostima koje veoma pozitivno utiču na naš organizam. Da bismo istinski uživali na snegu i vreme provedno na zimskom odmoru što bolje iskoristili, potrebni su dobra priprema i poznavanje pravila ponašanja i zaštite na skijaškim stazama. Samo tako izbeći ćete povrede, koje su na skijanju veoma česte i posledice su nepripremljenosti i nepoznavanja nekih opštih pravila aktivnog odmora na snegu.

Ovaj oblik turizma, koji svake godine dobija na popularnosti, nosi sa sobom i opasnosti, zbog kojih većina skijaša, koji su, moramo to reći, najčešće neobavešteni i neupućeni u sve aspekte skijanja, doživljavaju neki vid nezgode. Prema nekim nezvaničnim podacima, na svakih hiljadu skijaša dnevno teško se povredi od jedan do deset njih. Na skijanju se najčešće povređuju nepripremljeni skijaši, skijaši početnici, te deca i žene - mnogo češće nego muškarci ili vrhunski sportisti.

Ovde treba posebno napomenuti određene rizične situacije koje su uzrok najčešćih povreda skijaša. Noćno skijanje je klasičan primer rizične situacije u koju se skijaši upuštaju kako bi svaki trenutak proveli na snegu. Skijanje treba izbegavati u vremenu između 21 i 23 časa, jer su tada na noćnim skijalištima najveće gužve. Zbog jeftinijih karata ski-lifta, lokalno stanovništvo, koje se najčešće pre skijanja relaksira uz alkohol, tada izlazi na ski-terene, što dovodi do najčešćih povreda skijaša turista. Takođe, čest uzrok povreda na skijanju je i alkohol, koji treba potpuno izbegavati kada ste na skijanju ili konsumirati u umerenim količinama i samo u večernjim časovima, kada više nećete izlaziti na sneg.

Skijanje je fizička aktivnost koja aktivira sve grupe mišića, pa i neke mišiće koji obično nisu aktivni; odvija se na velikim nadmorskim visinama; velike su temperaturne oscilacije; mišići se relativno brzo hlade za vreme mirovanja ili vožnje žičarom, a zatim se pregrevaju za vreme skijanja; velika je izloženost suncu i UV zracima. Sve to stavlja naš organizam na teške muke ako na skijanje krenemo nepripremljeni. Zbog toga pripreme za skijanje treba početi optimalno tri meseca ranije. One uključuju savete stručnjaka, testiranje i proveru stanja organizma, kao i proveru pojedinih grupa mišića i zglobova, zatim kontrolu hroničnih bolesti, te sprovođenje određenih vežbi radi pripreme i zaštite od mogućih povreda.

Prilikom priprema za skijanje najčešće se pažnja posvećuje opremi, skijama, vezovima, cipelama i odeći, dok se malo ili čak nimalo pažnje ne posvećuje fizičkoj pripremi. Ukoliko već ne posvećujete dovoljnu pažnju fizičkoj pripremi za skijanje, najkraći rok za početak priprema je sedam dana pre odlaska na skijalište.



Izvor: Krstarica

Bonton na ski-stazi



Popularnost belih sportova, kao i sve veći broj turista koji se odlučuju za zimovanje i bavljenje nekim od vidova rekreacije na snegu često dovode do nezgoda i neželjenih situacija na skijaškim stazama. Poštovanje pravila ponašanja na ski-stazama doprinosi da se razni nesporazumi, kako prilikom skijanja tako i na samoj stazi, svedu na najmanju moguću meru. Jurcanje skijama po stazi, kao i ometanje drugih skijaša mogu dovesti do raznih povreda i padova, koji mogu biti veoma teški i bolni i za nepažljivog skijaša i za ostale koji se nalaze na stazi.

Zbog svega toga, Međunarodna skijaška federacija (FIS) propisala je pravila saobraćaja i opšteg ponašanja na ski-stazama, kojih bi se trebalo pridržavati kako bi se izbegle eventualne nezgode i regulisao red na stazi.

Ova pravila sadržana su u deset tačaka i donose opšte preporuke za bezbedno skijanje i uživanje u zimskim sportovima.

Svaki skijaš je dužan da postupa tako da svojom vožnjom ne ugrožava i ne povredi drugog.

Brzina i način skijanja moraju se prilagoditi znanju i veštini koje poseduje skijaš, kao i vremenskim uslovima i uslovima na ski-stazi.

Ukoliko se spuštate s vrha staze, morate birati pravac koji ne ugrožava one koji se spuštaju ispred vas.

Obilaženje drugog skijaša dozvoljeno je odozgo i odozdo, s leve i desne strane, ali uvek s dovoljne udaljenosti kako bi mu se ostavilo prostora za normalno kretanje.

Skijaš koji namerava da popreko pređe skijaški teren mora se pogledom uveriti da gore i dole nema skijaša koje može ugroziti svojim prelaskom. Isto važi i za svako zastajanje.

Svako zaostajanje i stajanje na uzanim i nepreglednim delovima staze nije dozvoljeno bez preke potrebe. Ako je skijaš pao, mora se što pre ukloniti s tog dela staze.

Uz ski-stazu može se penjati samo sa strane, ivicom. Ako je vidljivost loša, svi se moraju ukloniti sa staze. Ovo važi i za skijaše koji silaze peške.

Dužnost svakog skijaša je da poštuje saobraćajne znake na skijaškim stazama. Žuti znaci ukazuju na opasnost. Znaci koji označavaju samu stazu su plave, crvene ili crne boje, u zavisnosti od toga da li je staza laka, srednje teška ili teška.

Ukoliko se neki skijaš povredi na stazi, dužnost svih koji se zateknu u njegovoj blizini je da mu odmah pomognu i obaveste spasilačku službu.

Svako ko je svedok ili učesnik nesrećnog slučaja na stazi, bez obzira na to da li ga je on izazvao, dužan je da na zahtev nadležnog organa pokaže svoju ličnu kartu ili važeći identifikacioni dokument.

Poštovanjem ovih pravila i vođenjem računa o sebi i drugima na stazi učinićemo da se smanje nepotrebne gužve i izbegnu povrede, koje često mogu da budu veoma teške i da dovedu do ozbiljnih preloma, što sigurno niko od nas ne želi.


Izvor: Krstarica

Priprema i održavanje skija





Da biste u potpunosti uživali u odmoru na planini i skijanju, neophodno je adekvatno pripremiti skije. Većinu sitnica povezanih s pripremom ski-opreme svaki skijaš može obaviti sam. Sve ostalo, a tiče se popravki i svega onog za šta niste sigurni kako se radi, najbolje je poveriti adekvatnom servisu. Za ono što sami možete uraditi kako biste pripremili ski-opremu potrebno vam je malo dobre volje, nešto alata i malo materijala.

Pre samog izlaska na sneg treba uraditi sledeće: naoštriti rubove skija, namazati klizne površine i podesiti vezove (ovo je najbolje prepustiti ski-servisu). Od alata i materijala koji vam trebaju za sve to tu su metalni i plastični strugači, turpije (gruba i fina), brusni papir (najbolje br. 280), poliesterski štapići, pegla, aceton ili nitro razređivač, voskovi i nekoliko krpica.

Nove skije treba obraditi pre prve upotrebe, kako bi se njima lakše upravljalo. Skije treba po celoj dužini blago izbrusiti brusnim papirom, pod uglom od 45 stepeni, a zatim turpijom (što finija turpija ili brusni papir) treba istupiti čelični rub skija (kantne), oko 20 cm u gornjem delu skija i 10 cm u donjem delu. Klizni deo skija treba očistiti strugačem (najbolji je metalni), a podloga se nakon toga očisti krpom koju ste prethodno natopili sredstvom za čišćenje. Popravka klizne obloge najbolje se radi zalivanjem oštećenih delova topljenjem polietilenskih štapića, a višak polietilena je najbolje skinuti metalnim strugačem. Rubove na kliznoj oblozi treba obrusiti turpijom tako da se klizna obloga izravna s čeličnim rubovima. Kantne skija bruse se turpijom pod uglom od 90 stepeni u odnosu na kliznu oblogu. Vosak se na kliznu oblogu nanosi nakon što se ona očisti krpom namočenom u sredstvo za čišćenje. Prilikom nanošenja voska treba voditi računa o uputstvu za upotrebu. Vosak se može naneti i peglom, ali se mora paziti na temperaturu grejnog tela, kako se ne bi oštetila klizna obloga i uništio vosak. Višak nanetog voska odstranjuje se s klizne obloge plastičnim strugačem, a onda se podloga fino ispolira krpicom.

Po završetku skijaške sezone, opremu treba zaštititi i očistiti. Skije treba očistiti i naneti na kliznu površinu sloj voska, kako bi se sprečilo delovanje korozije. Ako nemate ništa drugo, možete skije oprati i osušiti krpom, nakon čega ih treba uvezati i ostaviti u uspravnom položaju. Rubove skija najbolje je zaštititi od korozije premazivanjem krpom natopljenom parafinom, vazelinom ili mašinskim uljem. Vezove takođe treba očistiti i zaštiti prskanjem spreja, najbolje WD-40.

Ovako pripremljene i zaštićene skije jedino garantuju brzu i bezbednu vožnju. Takođe, ovim merama produžavate životni vek skija, koje nisu jeftine i ne kupuju se svake skijaške sezone, već su napravljene da traju. Ako vam je sve ovo prethodno navedeno komplikovano ili niste sigurni kako biste vi to uradili, najbolje je skije i opremu odneti u neki ski-servis pre kretanja na planinu ili nakon dolaska na nju, kako bi za to obučeni serviseri izvršili sve potrebne opravke i podešavanja vaše opreme.


Izvor: Krstarica

Deca i skijanje - kada početi?




Verovatno ste se nekada zapitali kada je najbolje vreme da vaše dete stane na skije i uputi se u tajne ovog veoma zdravog sporta, koji veoma pozitivno utiče na fizički razvoj deteta. Dilema kada je najbolje vreme da se dete uputi u čari skijanja danas je verovatno izraženija nego ranije, kako ovaj sport dobija na popularnosti i kako sve više ljudi odlučuje da svoje slobodno vreme i odmor aktivno provodi na snegu, baveći se nekim od zimskih sportova.

Najbolje vreme da se vaše dete upozna sa skijanjem i da počne da se druži sa skijama je posle navršene druge godine. Tada bi dete trebalo da naučite da se kreće na skijama, kako bi razvilo okretnost i naučilo osnovne pokrete. Ove aktivnosti pokrenuće sve grupe mišića i uticaće na jačanje zglobova na nogama, a vaše dete će steći osećaj za ravnotežu. Najbolje je nabaviti male kratke skije, koje se lako pričvršćuju na cipele.

U trećoj godini detetu treba nabaviti skijaške cipele i skije koje mogu da se fiksiraju za njih. Ne bi bilo loše ni nabaviti kacigu, kako biste zaštitili detetovu glavu od mogućih povreda. U ovom uzrastu dete razvija upornost i istrajnost, a samo skijanje pozitivno utiče na sve grupe mišića i jačanje muskulature vašeg deteta. Dete treba adekvatno obući za aktivnosti na snegu - odeća mora biti topla kako bi dete zaštitila od hladnoće, ali mora biti i komotna, kako bi dete moglo da se kreće slobodno. Nije zgoreg nabaviti i skijaške naočare, kao i zaštititi kožu detetovog lica odgovarajućim kremama.

Od pete godine vaše dete može da počne i s klizanjem. Klizanje pozitivno utiče na gipkost, a vaše dete izoštrava reflekse, usavršava pokrete, kao i držanje tela. Klizanje kod deteta razvija i osećaj odgovornosti za druge, jer mora voditi računa o drugim klizačima koji su na ledu zajedno s njim. Obuća za klizanje mora biti dovoljno duboka, kako bi zaštitila zglobove deteta, ali ne sme da žulja. Prilikom klizanja dete obavezno mora nositi rukavice. Pre izlaska na led preporučljivo je zagrevanje; najbolje je 15-20 minuta pre izlaska na led pešačiti kako bi se aktivirale i zagrejale sve grupe mišića.

Nakon navršene šeste godine dete možete upoznati sa snowboard-ingom. Skijanje na dasci veoma je dobro za razvijanje koordinacije pokreta i ravnoteže kod deteta. Takođe, ovaj sport je veoma zahtevan i angažuje skoro sve grupe mišića, pa je i s te strane veoma koristan. Odeću za dete treba izabrati tako da bude komotna, naročito donji deo pantalona, zbog rada kolena. Ispod jakne detetu možete obući džemper, kako biste ga zaštitili od hladnoće. Zbog mogućnosti povrede šake i preloma ručnog zgloba obavezno nabavite detetu specijalne rukavice koje amortizuju udarce.

Nadamo se da ste ovim tekstom barem malo raščistili neke od dilema u vezi s boravkom vašeg detata na snegu. U svakom slučaju, ako baš i niste neki ljubitelj skijanja, uvek možete sa svojim detetom sesti na sanke i spuštati se niz neku padinu - svaka aktivnost na snegu je više nego dobrodošla i veoma pozitivno utiče kako na vaše dete tako i na vas. U krajnjem slučaju, ništa ne može zameniti vreme koje ćete provesti sa svojim detetom, a još ako je ono prošlo u igri - ništa lepše.


Izvor: Krstarica

Skijanje - da ili ne?



Ovaj tekst namenjen je pre svega svima onima koji imaju dilemu da li je ovaj zimski sport za njih. Sveprisutna dilema, bolje reći strah od stajanja na skije, mnoge od nas možda zauvek onemogući da upoznaju sve lepote ovog zaista lepog i korisnog sporta. Evo nekih saveta koji će vas, možda, ohrabriti i uticati da shvatite da skije i nisu baš toliki bauk.

Da bi se neko bavio određenom aktivnošću, a ovde se pre svega misli na skijanje, mora postojati volja i želja da se to i radi. Volja i želja su najbolji pokretači i savlađuju svaki strah i otpor. Naravno, pre nego što postanete skijaški as, morate krenuti od onih malih dosadnih stvari koje nisu toliko zanimljive, ali život čine lakšim i bezbednijim. Za planinu se treba spremiti. Zato obavezno ponesite rukavice, šal i kapu. Skijaško odelo je takođe neizostavan deo opreme. Odeću oblačite slojevito, ali u njoj se morate osećati komotno, jer je sloboda pokreta veoma bitna. Birajte jakne koje propuštaju znoj, najbolja je vetrovka. Čarape birajte tako da vam budu udobne, ni predebele ni pretanke. Obuću za skijanje birate na uobičajen način, ali ovde morate povesti računa i o širini obuće. Nemojte uzimati obuću koja uska i kruta. Najbolja je ona u kojoj se osećate udobno i u kojoj vam noga leži najbolje; ovde morate voditi računa i o tome da se udobno osećate od kolena do tabana. Skije birate sami prema svojim željama i mogućnostima (na primer, šire skije vam daju bolju mogućnost okretanja). U svakom slučaju, uzmite skije koje su približno vaše visine, nikako duže. Vremenom ćete naučiti da postoje različiti modeli skija, u zavisnosti od toga kako i gde skijate.

Da biste se privikli na opremu, kada stignete na planinu, obavezno prvo prošetajte u skijaškim cipelama kako biste se navikli na veličinu i komotnost cipele, koja se razlikuje od vaše standardne obuće. Najbolje je da prvo stavite jednu skiju i da se malo kližete na njoj, a posle zamenite nogu i ponovo probajte. Ono što je najvažnije kada stanete na obe skije jeste ravnoteža. O njoj morate voditi računa u svakom trenutku kada ste na skijama, u protivnom ćete završiti na leđima u snegu ili pasti na nos. Položaj tela je taj kojim regulišete ravnotežu dok ste na skijama. Ne naginjite se previše napred, odnosno nikada ne sedajte na repove skija. Ruke uvek moraju biti ispred tela, tako da ih možete videti, lakše ćete upravljati skijama.

Najbitnije stvari kod skijanja su zaustavljanje i skretanje. Zaustavljanje se izvodi tako što primenjujete veći pritisak na gornji deo skija. Ako se spuštate tako što plužete, napravite još veći plug i zaustavićete se. Ponovno kretanje se postiže tako što zadnji deo skija primaknete više jedan drugom. Kod skretanja morate zapamtiti da nikada ne skrećete gornjim delom tela, već to činite nogama. Skretanje ulevo postiže se time što gležanj leve noge okrenete prema unutra, a desnu skiju opustite, to jest smanjite pritisak na desnu skiju. Isto je i kod skretanja udesno.

Kada savladate te osnovne stvari, koje obavezno morate probati na nižim i manje strmim stazama, možete polako ići i na više i strmije staze. Ipak, uvek imajte na umu da je od presudne važnosti da stalno vodite računa o ravnoteži. Tek tada možete u potpunosti uživati u svim čarima skijanja i verovatno ćete promeniti mišljenje koje ste imali na početku. Sve što vam treba je volja i skijanje više nikada neće biti bauk za vas.


Izvor: Krstarica

 
mada ja znam da skijam ja preporucujem svima da pocnu sa skijanjem