Svaki deseti učenik nema osnovno znanje
Oko 67 odsto učenika trećeg razreda osnovne škole u Srbiji ima prosečno znanje srpskog jezika i matematike, a čak 11 odsto nije prešlo prag znanja iz matematike

BEOGRAD - Oko 67 odsto učenika trećeg razreda osnovne škole u Srbiji ima prosečno znanje srpskog jezika i matematike, a čak 11 odsto đaka nema osnovno znanje iz matematike i 14 odsto iz srpskog jezika. Najviši nivo znanja ima samo sedam odsto trećaka. Ovo su rezultati Nacionalnog testiranja učenika trećeg razreda osnovnih škola iz srpskog jezika i matematike koje je obavljeno prošle godine.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja testirao je 5.275 učenika iz 122 škole u 25 okruga, a definisano je pet nivoa znanja učenika za matematiku i srpski jezik. Najbolje rezulate imali su učenici u Moravičkom, Beogradskom i Nišavskom okrugu, dok su najgori rezultati bili u Pčinjskom, Srednjebanatskom, Kolubarskom i Jablaničkom okrugu. Kompletan izveštaj o uspehu pojedinih zadataka biće objavljen u maju, a naredno testiranje trećaka biće sledeće godine.
   
      

Karakteristike nastave

Na osnovu dobijenih rezultata, izdvojene su karakteristike po kojima se razlikuju odeljenja u kojima su učenici najviše napredovali. To su nastavnici koji su u prethodnom periodu pohađali seminare za stručno usavršavanje, nastavnici koji veruju da će veliki broj njihovih učenika nastaviti školovanje posle osnovnog obrazovanja, nastavnici koji u manjoj meri računaju na trud i podršku roditelja kada je u pitanju rad učenika, nastavnici koji u svom radu češće koriste igranje, glumu, skečeve, prepričavanje priča, pisanje radova, nastavnici koji u okviru nastave grupišu učenike koji imaju različite sposobnosti da rade zajedno...
      
      
      
   

- Rezultat testa zavisio je od pripremljenosti učenika na početku školovanja, socijalno-kulturnog statusa porodice i kvaliteta razredne nastave. Naša ispitivanja pokazala su da deca iz Beogradskog okruga dolaze najspremnija u školu, dok nastavnici najkvalitetnije rade u Nišavskom okrugu - rekao je Aleksandar Baucal iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Znanje matematike dečaka i devojčica je na istom nivou, jedino u Raškom okrugu devojčice u proseku znaju više nego dečaci. kada je o srpskom jeziku reč, devojčice su postigle znatno bolje rezulate u 12 okruga, a najveća razlika postoji u Raškom, Braničevskom i Nišavskom okrugu. Učenici iz izbegličkih i raseljenih porodica imaju znanje iz matematike na nivou nacionalnog proseka, dok iz srpskog jezika raseljena deca imaju znanje značajno niže od nacionalnog proseka.

- Postoje velike razlike u postignućima dece u odnosu na njihovo socijalno poreklo. Najveće razlike su u Borskom i Pčinjskom okrugu gde deca lošeg socijalnog porekla za svojim vršnjacima zaostaju skoro čitavu školsku godinu. Najveća ujednačenost đaka je u Zlatiborskom i Nišavskom okrugu - objašnjava Baucal.

Mana ovog testiranja je što ne uzima u obzir specifičnosti i uslove u kojima rade učenici. U nekim školama velika je razlika između rezultata postignutih na testu i ocena koje učenici imaju iz srpskog jezika i matematike.
- Za isto pokazano znanje na testu učenici u školama imaju različite ocene - od dvojke do petice. Tačnije, neka deca koja su dobro uradila test u školi imaju lošije ocene, i obrnuto. To pokazuje da su najugroženiji učenici u dobrim školama koji puno znaju, ali u njihovom razredu ima onih koji više znaju. Problemi će biti na prijemnom ispitu jer se boduju ocene iz pojedinih predmeta, a oni imaju niže ocene od vršnjaka u lošijim školama - dodao je Baucal.

Zavod za vrednovanje kvaliteta i obrazovanja napravio je za svaku školu poseban izveštaj i analizu ocena učenika, a urađeni su kriterijumi za ocenjivanje. U planu je da se za svaki predmet naprave kriterijumi ocenjivanja.
   
      

Romska deca zaostaju dve godine

Učenici romske nacionalnosti postigli su mnogo niže rezulate pri testiranju u odnosu na nacionalni nivo. Više od 50 odsto Roma nisu ostvarili ni najniži nivo znanja na testovima, a za svojim vršnjacima zaostaju 2,5 školske godine. Ukoliko se ništa ne bi promenilo u kvalitetu rada s romskom decom, oni će i dalje, posle tri godine školovanja, zaostajati za svojim vršnjacima.
      
      
      
   
M. Jakovljević

tuga.

koliko je los nas sistem obrazovanja govori cinjenica da moja mama posle 40godina moze da se seti npr. svake matematicke teoreme, dok ja pokusavam da skupim knjige iz osnovne i srednje skole kako bih ponovo naucila matematiku posto sam skoro sve zaboravila