A jeste imali vi neki odnos pre nego sto je od devojke postala snajka? Povrsno poznanstvo, u kom smislu?

Kako funkcionisete sa sinom, da li mozda ima svrhe sa njim pricati o tome?

Koliko godina oni uopste imaju i koliko dugo se znaju?

Izgleda da sam ja jedan od izroda koji nema distancu prema svekrvi i vice versa.  Elem, izgleda da je najveci problem kod tih odnosa zajednica, pa bi bilo lepo da im pomognete (vi i njeni) da se osamostale.

lepo je sve ovo sto navodite kako da se ponasam ali problem je u njoj sto ona ne pokazuje bar malo da hoce da se uklopi u nas nacin zivota.moj sin ima 25 god a ona 22 i zabavljali su se godinu ipo a za to vreme je ona dolazila samo povremeno tako da se nismo nesto druzile. za spavanje sam stvarno napisala da spava koliko hoce jer znam da se i meni spavalo kao njoj sada. ja znam da ja i ona nemozemo da budemo drugarice ali da imamo neki drugaciji odnos a ne kao svekrva i snajka. kad je dosla predstavljala me kao svekrvu njenim drugaricama ali mene ta rec asocira na neku babarogu a ja to necu da budem.koliko puta se preispitujem da li gresim negde i sve se nadam da joj treba vremena da se prilagodi. za dva meseca pravimo svadbu a posle toga idu da zive sami.

Mozete li nasamo popricati sa sinom o tome?

Objasniti da bi prosto zelieli da imate malo ljudskiji, prisniji odnos.. nista poseno, ali da sad nekako osecate tenziju koja nije dobra, a da nema razloga za tako nesto...

Verujem da bi njegova uloga tu mogla da bude kljucna, narocito ako imate zaista dobar odnos

Pregurajte ta dva meseca i spremite se za unucice... Ako nece da se druzi, nece...

Iskreno nisam za varijantu mešanja sina u bilo šta...
A kako da te predstavi, ako joj jesi svekrva?
"...bar malo da hoce da se uklopi u nas nacin zivota." Vaš način života... upravo što sam pominjala - naš, vaš, moj, tvoj način... I šta ti uopšte znači da se uklopi? Ignoriše vas, ne jede što i vi, svađa se... šta?
Što kaže Anea ako neće da se druži, neće... ne možeš je naterati, možeš biti ljubazna, možeš biti čovek, možeš učiniti šta je u tvojoj moći da lagano otklanjaš tu napetost i ako to radiš ne grešiš nigde, a vremena joj svakako treba posebno jer kako si pomenula nije tako često dolazila ranije kod vas

Vi sa vase strane budite korektni i budite, na prvom mestu covek, pa ako i dodje do nekog konflikta, vasa ce savest biti mirna.

Ne pokusavajte da joj idete niz dlaku; zivite svoj zivot i gledajte svoja posla, ali ne budite frustrirani njenin nedostatkom saradnje. To je njen izbor i njeno pravo, a koliko se vi sa tim slazete, mozda i nije presudno.

Kao sto rekoh, budite korektni, i sa vase strane problema nece biti.

Prva recenica ove teme sve govori "prije mjesec dana sam ozenila sina"... valjda se on sam ozenio... ili ga ipak mama ozenila... mislim da ovo sve govori

   Ja sam snaja, al` kakva...  pojma nemam, nadam se korektna.
Zivim ulaz do svekra i svekrve i iz mog iskustva treba vremena da prodje da bi se kockice slozile, ne moze se za mesec dana sud donositi.
Moja svekrva je ok zena, mozda se malo i mesala i trpala nos gde joj nije mesto, ali pitanje je gde njoj nije mesto?
Sad kad imam sina i cerkicu jasno mi je da i ona voli svoje dete i zeli sve najbolje, treba uzeti u obzir sve, sagledati situaciju iz vise uglova.
Sigurno je vise puta progutala knedlu od mene i vise puta precutala, i sad mogu da kazem da imam dobru i snaznu svekrvu, baku svojoj deci.
Malo vise tolerancije i fleksibilnosti i sve ce da bude ok