Izbacite im TV iz sobe
Autor: CDC/BT | 03.05.2007 - 10:41

Televizija predstavlja veoma važan deo odrastanja u životu svakog deteta. Ukoliko ih pravilno usmeravate, mališani uz pomoć TV mogu da nauče mnogo korisnih stvari, steknu veoma važna saznanja iz kulture, socijalnog života, geografije... Međutim, dr Arik Sigman, psiholog sa univerziteta u Virdžiniji, upozorava da TV takođe može da izazove gojaznost, kratkovidost i izazove prevremeni pubertet.

Previše mali gledaoci
Dr Arik Sigman veruje da deca mlađa od tri godine ne bi trebalo uopšte da gledaju televiziju i da bi roditelji trebalo da izbace sve televizore iz sobe. On kaže da postoji čak 15 načina na koji TV može da ugorozi ovako malu decu.
Ovde su uključeni gojaznost, bolest srca, visok holesterol i hormonalne promene koje izazivaju nesanicu, pa čak i slabe imunitet. Pored toga, kao moguću opasnost Dr Sigman navodi još i nedostatak pažnje, depresiju i probleme sa kasnijim učenjem. On savetuje roditelje da ukoliko misle da deci ipak treba da dozvole da gledaju TV, odrede koliko vremena mališani mogu da provedu ispred televizora. Po njegovom mišljenju, deca od tri do sedam godina bi trebalo da gledaju televiziju od pola sata do sat vremena tokom dana, dok, 12-godišnjaci mogu slobodno da gledaju TV sat vremena dnevno. Vreme provedeno ispred malog ekrana možete slobodno da povećate za decu od 12 do 15 godina na sat i po, a deci iznad 16 godina možete da dozvolite da gledaju televiziju u kontinuitetu dva sata.
„Ne želim da ovim činjenicama izazovem osećaj krivice kod roditelja koji veoma maloj deci dozvoljavaju da dugo gledaju televiziju“, rekao je Sigman. „Ali, zdravlje dece je mnogo bitnije i svi roditelji treba da to imaju na umu. Opasno je i to što se deca navikavaju da gledaju televiziju, a ne stiču naviku da čitaju knjige. To je veliki gubitak za mališane.“

Ograničite vreme
Veliki broj mališana ima i televizore u svojoj sobi. To je veoma opasno jer kada dođu u adolescenski period, broj provedenih sati ispred televizora iznosi sedam i po sati.
U svojoj knizi u kojoj upozorava o opasnosti gledanja TV-a, dr Sigman kaže:
„Ovakva vrsta medija sada mora da se razmatra kao veliki problem u zdravstvu, a smanjenje broja sati provedenih ispred TV mora da se shvati kao novi prioritet kada je reč o zdravlju dece.“
Po mišljenju dr Sigmana, deca najviše štete pretrpe kada gledaju TV sat i po vremena dnevno, bez obzira na kvalitet programa. Najgore od svega je što prosečno dete provede od tri do pet puta ovog vremena ispred TV-a. Programi koje dete gleda su često neprikladni njegovom uzrastu i razvoju. Kao posledica ovoga, moždane ćelije se ne razvijaju i gubi se mogućnost analitičkog razmišljanja, kao i veoma loše obrazovanje. Kod mališana se takođe povećava rizik od nedostatka pažnje i veliki rizik od nastanka hiperaktivnosti. U međuvremenu dolazi do prevremenog puberteta od previše gledanja televizije.
Štetni efekti:
Gojaznost koja je rezultat nedostataka fizičke aktivnosti.
Poremećaj u radu hormona. Svetlost iz
TV-a smanjuje proizvodnju melatonina.
Slab imuni sistem.
Nedovoljna proizvodnja melatonina u telu može da izazove mutacije u DNK, što kao posledicu najčešće ima rak.
Prerani pubertet.
Nesanica. Usled velikog uzbuđenja koja deca mogu da dožive kada gledaju TV emisije javlja se nesanica.
Autizam. Javlja se kao posedica nedovoljne socijalizacije.
Povećanje telesne težine. Povećan nivo hormona leptina i grelina podstiču apetit i izazivaju gojaznost.

Izvor: Blic