Па Извињење Иринеја овог пута би било исто као да је узео чекић и ишао да руши своје цркве.

Portret: Patrijarh srpski Irinej
Čuvar
E. B. | 06. 03. 2010. - 00:02h | Komentara: 0

Neki o hrišćanstvu govore, a neki hrišćanski žive. Dileme nema gde bi se mogao svrstati čovek koji za šest meseci puni 80 godina, a dosadašnji život mu je takav da ni najdublje kopanje po njegovoj biografiji za rezultat nema nijednu mrlju. To je, u najkraćem, Njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski Irinej (Gavrilović). Poglavar SPC 45. po redu, rodom je iz sela Vidova u Kraljevini Jugoslaviji.

Kada je vladika niški Irinej izabran za patrijarha, 22. januara 2010, mnogi su odmah rekli da je reč o starom čoveku, ocenili da neće imati hrabrosti da se suočava sa problemima koji su se poslednjih godina, u vreme bolesti patrijarha Pavla, umnožili u SPC. Dogodilo se suprotno. Već prvih dana na tronu patrijarh je pokazao vitalnost i da je čovek koji ima viziju, na čemu bi mu mogle pozavideti mnogo mlađe generacije. Prvo, potvrdio je da je čovek dijaloga. Vladika niški, poznat kao crkveni tradicionalista i patriota, ali protivnik zatvaranja u ideološke ljušture, ukazao je na potrebu razgovora sa rimokatolicima, rekao da nema ništa protiv da papa dođe u Srbiju jer je to prilika da se „razgovara o mnogim temama”. Na prve kritike „prepodobnih” nije se povukao već pokazao da može da odstoji svoj stav i da mu je od površne dopadljivosti bitnije šta će svojim delima doprineti Srpskoj crkvi i narodu. Onima koji su ga pažljivije slušali bila je jasna poruka, da je nameran Crkvu očuvati na svetosavskom putu, ali je voditi u skladu sa 21. vekom, a ne mimo sveta.


Kada je izabran za patrijarha, nastavio je da se javlja na telefon, svoj broj nije promenio. Nije se uzdigao već skromno rekao: „Toliko ljudi zna taj moj broj, želim da ostanem u kontaktu sa svima”. Stao je i pred tridesetak kamera i novinare svih domaćih i mnogih stranih medijskih kuća i rekao: „Pitajte šta želite”.
Patrijarh srpski, osim otvorenosti za savremena zbivanja, svojim nastupima i ne samo u medijima, pokazao je transparentnost koja se nije očekivala od čoveka u osamdesetim godinama života.
Prva konferencija za štampu ovakvog tipa u istoriji Crkve i ne samo srpske, predstavila je čoveka koji uvodi novi stil u SPC - odgovornost i otvorenost u javnom komuniciranju. Otuda je našao za potrebno da se koriguje kada je rekao da „muslimani, kada su u manjem broju, umeju da se ponašaju i da budu korektni, ali da kada postanu nadmoćni i superiorni, čine pritisak”. A onda se i izvinio i istakao da mu nije „želja da pokaže naknadnu pamet, niti da traži izgovor”…



Time je pokazao hrišćansku odgovornost, i već tada nije bilo sumnje da novi srpski patrijarh smatra da je hrišćanski problem rešiti, a ne sakriti.
Kao čovek duboke crkvene svesti, odlučno je krenuo u rešavanje godinama zapuštene teške situacije u Eparhiji raško-prizrenskoj i time poručio da on na kormilu SPC neće dozvoliti ugrožavanje jedinstva Crkve. Ima nekih koji govore da je otvaranjem problema u Eparhiji raško-prizrenskoj, SPC osramoćena. Međutim, Crkva je jača kada se suočava sa problemima nego kada ih prikriva. Konačno, otvorena istraga pokazala je sramotne rezultate - nepoštovanje jedinstva SPC i krađu od najugroženijih. Kažu da je na ovom slučaju poglavar SPC iznad svega pokazao odgovornost, mudrost, visoke moralne kvalitete i pre svega hrabrost da se suoči sa problemima i da ih reši. Sve što je tokom 34 godine staža na mestu vladike Niške eparhije pokazao i zbog čega su ga zvali čovekom mira i pomiriteljem, nastavio je i na mestu poglavara SPC.


Kršteno ime mu je Miroslav. Potekao je iz porodice u kojoj se skromno živelo. Takav je i danas. Pre primanja monaškog čina, oktobra meseca 1959, bio je profesor Prizrenske bogoslovije. Postdiplomske studije završava u Atini. Godine 1974. izabran je za vikarnog episkopa Njegove svetosti patrijarha srpskog sa titulom episkopa moravičkog, a godinu kasnije, 1975, izabran je za episkopa niškog. Za sve ove godine nije se zamerio nijednom vladiki. Zbog svojih sposobnosti, bio je izaslanik patrijarha Pavla u prevazilaženju raskola u SPC u Americi. On slovi za duhovnika duboke unutrašnje crkvenosti i ljubavi, a narod ga doživljava drugačijim od većine ostalih episkopa. Pokazao se takvim i tokom bombardovanja ‘99. Dok su drugi izvodili narod na mostove, bavili se politikom, tada je vladika Irinej odgovarao molitvom sa Nišlijama, a dok su avioni nadletali on je osveštao temelje crkve. Do njegovog dolaska u Niš, 120 godina nije podignut nijedan hram. Ovom graditelju, ipak, najteži dan u životu je bio kada je goreo Saborni hram u Nišu. Narod kaže, „tada je osedeo”, ali je ipak uspeo i da ga obnovi.


O tome kako mu je na mestu patrijarha, još nije govorio. Ali, iskustvo kaže da ni to ako bude upitan neće sakriti. Za dva meseca ostavio je utisak da je garant sabornosti SPC, domaćin kome Crkva nije Zabranjeni grad. S dubokim poštovanjem se odnosi prema prošlosti i tradiciji, ali nije čovek mračnjaštva. Već sada se većina slaže da je mudar i da nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Može se naslutiti da je reč o patrijarhu čiji će potezi preporoda Crkve nailaziti na nerazumevanje, ali i da će vreme svedočiti o njegovim delima, pokazati šta je i koliko dobrog uradio za SPC.

Izvor: Blic

Dar Grčke crkve
Tron za patrijarha stigao u Peć
Željka Jevtić | 06. 04. 2010. - 00:02h | Komentara: 7

Tron u kojem će biti ustoličen patrijarh srpski Irinej stigao je iz Grčke u Pećku patrijaršiju. Tron je dar SPC od najuglednije grčke igumanije Nikodime i monahinja manastira Ormilija. Na Vaskrs, pre dva dana, dvojica vladika Atanasije i Teodosije sa narodom postavili su tron na mermerno postolje u pećkom hramu Svetih apostola.
 
Tron u duborezu dar je najuglednije grčke igumanije Nikodime iz manastira Ormilija

Autentični tron nije sačuvan, a mogao je biti ili mermerni ili drveni. Tako je u novijoj istoriji korišćena stolica koja je ukrašena. U Pećkoj patrijaršiji, gde je duhovno sedište SPC, postoji mermerno postolje za tron u hramu Svetih apostola, koji je središnja crkva. Na tom mestu su kroz vekove ustoličavani patrijarsi srpski.


Kako za “Blic” kažu u SPC, novi arhijerejski tron rađen je ručno u duborezu, u posebnoj duboreznoj radionici kod severnog grčkog grada Drame. Tron nije prvi dar igumanije Nikodime jer su ona i njeno sestrinstvo godinama pomagale srpski narod u BiH i na Kosovu. Nesumnjivo najuglednija igumanija Grčke crkve mati Nikodima, igumanija je sestrinstvu koje broji više od sto monahinja. Kako za “Blic” kažu u Crkvi, “poželele su da podare tron za srpskog patrijarha. Na tronu je ikona Svetog Save, prvog arhiepiskopa srpskog”.

 

Pripreme za ustoličenje Njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja u septembru u Pećkoj patrijaršiji su u toku. Očekuje se dolazak značajnog broja gostiju i ne samo najviših predstavnika drugih crkava. U Patrijaršiji na KiM kažu da za tako značajan događaj kao što je ustoličenje patrijarha mora sve biti urađeno besprekorno. Na Vaskrs dvojica episkopa Atanasije i Teodosije obilazili su gotovo celo Kosovo i potom u Pećkoj patrijaršiji s narodom otpakovali tron. Postavili su ga na mesto gde će se ustoličavati patrijarsi SPC.

Izvor: Blic

VIŠE OD 400 VISOKIH GOSTIJU U PATRIJARŠIJI
Na ustoličenje u Peć ide 10.000 građana

Ž. Jevtić    | 28. 09. 2010. - 00:02h | Foto: N. Marković    | Komentara: 10
Za put u Peć na ustoličenje patrijarha Irineja 3. oktobra, prema nezvaničnim procenama, već se prijavilo više od 10.000 građana, saznaje “Blic”. Očekuje se i dolazak oko 400 visokih zvanica, među kojima su najviši predstavnici pravoslavnih crkava, kao i ostalih verskih zajednica.


Za bezbednost svih zvanica i građana biće zaduženi Kfor, Euleks i Kosovska policija
Pred Kforom, koji će obezbeđivati skup, ozbiljan je zadatak, budući da manastirska porta, prema procenama stručnjaka, može da primi maksimalno dve hiljade ljudi. Stoga će SPC nastojati da nabavi ekrane s kojih će svi koji ostanu napolju moći da prate svečani čin.

Iako ulice ovog grada deluju mirno, a lokalni Albanci smireno posmatraju kamione materijala koji odlaze ka Pećkoj patrijaršiji, skup povodom ustoličenja patrijarha srpskog procenjuje se kao rizičan.

“Većina u Peći misli kao i ja, a to je da nemamo ništa protiv da u nedelju ovde prođu autobusi Srba koji idu u Pećku patrijaršiju. Neka idu, nadam se da ni oni neće iz autobusa provocirati, pa krenuli su u crkvu. Ali mnogo više od toga, ovih dana smo se čudili našim političarima i šta im bi da se sami pozovu da idu u Patrijaršiju!? Pa, oni ni u džamiju ne idu, a kamoli u crkvu! A ako me pitaš šta o svemu mislim... da ti pravo kažem, da imam da zaradim, da jedem, a političarima ne verujem, ni našim ni stranim”, samo je jedan od čestih komentara Albanaca u Peći.

Srpska crkva saopštila je da će na ustoličenje moći da se putuje samo organizovano preko SPC. Organizovani su autobusi u kojima je sveštenik.

Na ustoličenju pripadnici svih crkava
Dileme više nema koja će od prisutnih snaga na Kosovu i Metohiji biti za šta odgovorna. Prema saznanjima “Blica”, najveći deo zadataka vezanih za bezbednost pripašće međunarodnim snagama - Kforu. Na ulazu u Pećku patrijaršiju stajaće pripadnici Kfora i predstavnici Srpske pravoslavne crkve. Kfor obezbeđuje manastirsku zonu, uključujući i sam skup, tako da ranije spekulacije da će KPS-u pripasti ovaj deo odgovornosti pokazale su se netačnim. Kako za “Blic” kažu dobro upućeni izvori, odgovornost za prostor od administrativne linije do prilaza zoni manastira Kosovska policija deliće sa Kforom i Euleksom.

Međutim, svaka od ovih snaga ima svoj deo za koji će biti zadužena duž teritorije. Kontrolu ulaska na administrativnoj liniji radi Kosovska policija, koji je i inače na takozvanim graničnim punktovima, i Euleks. Puteve će kontrolisati Kfor i KPS, a okolni prostor izvan zone manastira - saobraćajnice, podeljen je između KPS, Kfora i Euleksa.

Duž teritorije Kosova i Metohije obezbeđena je pratnja. Za veoma značajne ličnosti biće zaduženi Euleks, Kfor i Kps, praktično sve snage na KiM. Obezbeđivanje autobusa sa poklonicima obavljaće KPS, koja i inače to čini poslednjih godina.

Oko 400 visokih zvanica - predstavnika crkava, tradicionalnih verskih zajednica i VIP ličnosti biće na ustoličenju. Običaj u svim pravoslavnim crkvama je da se prilikom ustoličenja pozivaju predstavnici drugih crkava i verskih zajednica. Međutim, nije praksa da činu ustoličenja prisustvuju drugi poglavari - patrijarh koji se uvodi u tron mora da bude najstariji po činu, tako da dolaze neki drugi predstavnici. Prema saznanjima “Blica”, poglavaru SPC Irineju na njegovu proslavu dolazi sam crkveni vrh. Očekuje se oko pedeset najviših crkvenih predstavnika mahom u činu mitropolita - Carigradske, Aleksandrijske, Jerusalimske, Moskovske patrijaršije, Gruzijske, Rumunske, Crkve Kipra, Grčke, Arhiepiskopije albanske, poljske, čeških zemalja i predstavnik Pravoslavne crkve Amerike. Umesto patrijarha Vartolomeja, na ustoličenju srpskog patrijarha biće njegov izaslanik mitropolit u Parizu Emanuil, iz Aleksandrijske patrijaršije dolazi mitropolit Kalinik. Predstavnik Moskovske patrijaršije biće stalni član Sinoda mitropolit Ilarion. Mitropolit je šef Odeljenja za spoljne poslove Moskovske patrijaršije, koji je na toj funkciji zamenio sadašnjeg patrijarha Kirila. Prisustvo predstavnika pravoslavnih crkava na ovako visokom nivou u činu mitropolita pokazuje veliko poverenje i poštovanje koje uživaju SPC i patrijarh Irinej.
Rimokatolici poglavara SPC vide kao čoveka dijaloga. U delegaciji Rimokatoličke crkve iz Vatikana koji nije priznao nezavisnost Kosova i Metohije u Pećku patrijaršiju dolazi predstavnik Papskog saveta za unapređenje jedinstva hrišćana nadbiskup Kurt Koh, a iz centralne Srbije beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar. Ustoličenju će prisustvovati i visoki predstavnici orijentalnih crkava - Jermenske, Sirijske... Kako “Blic” saznaje, poziv je upućen kosovskom biskupu i muftiji.

Politiku u drugi plan
Prema poslednjim izjavama političara u Prištini, skinuta je zabrana ulaska srpskih političara na KiM koja je uvedena pre nekoliko nedelja To znači, da predstavnici vlasti iz Beograda mogu da putuju u Pećku patrijaršiju po redovnoj proceduri, to jest ukoliko je ispoštuju. Ta procedura ima nekoliko koraka: Beograd obaveštava kancelariju EU u Beogradu o putovanju a ne traži dozvolu, kako se to obično tumači. Odatle se potom obaveštava evropska kancelarija u Prištini, koja se obraća vlastima u Prištini da daju saglasnost ili da odbiju. Kosovski političari u poslednjih nekoliko dana odustali su od ultimatuma da ustoličenju mogu da prisustvuju srpski funckioneri samo ako mogu i oni da prisustvuju. Kako za “Blic” kažu u Prištini, jednostavno su zaključili da je veći gubitak zabranjivati.

Kako više zabrana nema, pretpostavlja se da će u Peć putovati celokupna srpska vlada i predsednik Boris Tadić na čin koji ne treba da zaseni nikakva politika. I do sada funkcioneri koji su odlazili na ustoličenje bili su prisutni kao predstavnici naroda koji su u Pećkoj patrijaršiji isključivo zbog poštovanja prema patrijarhu koji je uvođen u tron.
 
Nadbiskupija: Sa radošću idemo u Patrijaršiju
U Beogradskoj nadbiskupiji, kako kažu za “Blic”, s radošću su primili poziv da prisustvuju ustoličenju patrijarha Irineja. Biće to 3. oktobra i prva zvanična poseta Nadbiskupije Pećkoj patrijaršiji. Delegacija je na najvišem nivou - nadbiskup Stanislav Hočevar, čin koji je u rangu mitropolita, generalni vikar fra Leopold Rohmes i kancelar Nadbiskupije dr. Milutin Novaković.
- Ni nadbiskupu ni meni nije prvi put da idemo na Kosovo. Međutim, nismo imali priliku da prisustvujemo ustoličenju jednog patrijarha tako da po prvi put idemo u zvaničnu posetu Pećkoj patrijaršiji - kaže za “Blic” kancelar Nadbiskupije Milutin Novaković.
On dodaje da se nijednog trenutka nije dovodilo u pitanje učešće na skupu u Pećkoj Patrijaršiji Beogradske Nadbiskupije.
- Naš nadbiskup veoma poštuje Srpsku pravoslavnu crkvu i njenog poglavara i apsolutno ne bi ni na koji način doveo u pitanje naš odlazak. Svaki susret je prilika da se dve sestrinske crkve, Pravoslavna i Katolička jedna drugoj približavaju nastavljajući tendenciju obeju crkava da se prevazilaze poteškoće iz prošlosti koje na izvestan način opterećuju kako Srpsku pravoslavnu crkvu, tako i Katoličku. I ovakav događaj na najvišem nivou jeste mesto i trenutak da se oseća blizina dve sestrinske crkve i vodi ka zbližavanju da bi se ispunilo što je Isus rekao - da svi budemo jedno stado. Da ne bude više razmirica. Vreme je, pogotovo u situaciji u kojoj se nalazi i Evropa, da se sve više zbližavamo.I jedna i druga crkva nose odgovornost za hriščanstvo i život hrišćana u Evropi - ističe Novaković.

Izvor: Blic

TADIĆ JEDINI NA USTOLIČENJU PATRIJARHA
Priština ucenila Beograd, ministri ne idu u Peć

Ž. J. - I. R.    | 30. 09. 2010. - 00:02h | Foto: Reuters - FoNet - Beta    | Komentara: 26
Od svečanog crkvenog čina, kakvo je ustoličenje patrijarha srpskog u Patrijaršiji u Peći, napravljeno je političko pitanje koje je juče dostiglo svoje usijanje. Vladi Srbije međunarodni posrednici u pregovorima Beograda sa Prištinom definitivno su saopštili da nijedan ministar ne može da prisustvuje ustoličenju.

Naknadne najave pojedinih političara iz Beograda da će ići kao privatna lica, prema nezvaničnim saznanjima “Blica”, bile su bukvalno prst u oko kosovskoj vladi, što je dovelo u pitanje prethodni dogovor da predsednik Boris Tadić predstavlja Srbiju na ustoličenju. Kako saznajemo, Vlada u Prištini ranije je dogovor uslovila time da će ukoliko se pojavi ijedan ministar iz Beograda, doći i oni.
 
U Vladi Srbije juče nije bilo zvaničnih komentara ministara. Međutim, reagovala je SPC. Sinod je juče izdao saopštenje, pozivajući “članove Vlade Republike Srbije, lidere političkih stranaka i druge istaknute političke ličnosti da u potpunosti i bez ostatka poštuju dostojanstvo i duhovni karakter” čina ustoličenja.

Kako “Blic” saznaje, jučerašnjoj političkoj kulminaciji prethodila je višenedeljna veoma suptilna diplomatija. Beograd je preko međunarodnog posrednika - diplomate jedne od zemalja koje nisu priznale Kosovo - pokušao da izdejstvuje da celokupna Vlada i predsednik Srbije dobiju zvaničnu pratnju snaga na KiM.

Tačijev ultimatum
Nedeljama kosovske vlasti nisu pristajale da bilo kome iz Beograda to dozvole. Odgovor je neprestano bivao - ne. Na kraju, pre nekoliko dana odlučeno je da predsednik Srbije Boris Tadić predstavlja celu vlast Srbije. I takav je dogovor napravljen.

- Premijer Kosova Hašim Tači, međutim, kada je postignut dogovor, poručio je da je to kompromis koji, ukoliko ne bude ispoštovan, na ustoličenju će se, osim zvaničnika centralne Srbije, pojaviti i predstavnici vlasti Kosova - kaže za “Blic” jedan diplomata iz Prištine.

Kako je ranije bilo najavljeno, na današnjoj sednici Vlada je trebalo da donese konačnu odluku. Međutim, kako nezvanično za “Blic” potvrđuje jedan od ministara, znalo se za dogovor da ide samo Tadić. Međutim, juče ujutro je izdato saopštenje Ujedinjenih regiona Srbije u kome navode da na ustoličenje patrijarha srpskog idu Verica Kalanović, Tomica Milosavljević, Nebojša Bradić. U URS je rečeno za naš list da ne idu u svojstvu ministara - preko Vlade Srbije, već kao privatna lica. Međutim, odlazak bilo kog drugog predstavnika vlasti značio bi da Beograd ne poštuje dogovore, a kako niko nije posumnjao u Tačijevu ucenu, odlazak ministara, pa makar i kao privatnih lica, dodatno bi iskomplikovao situaciju.

U Uniji regiona Srbije za naš list je potvrđeno da je planirano da u privatnom svojstvu na ustoličenje idu članovi njihovog predsedništva. Međutim, naš sagovornik iz URS je rekao da ukoliko bude zahteva od Crkve, predsednika ili Vlade da se ne ide, “URS će to sigurno ispoštovati”.

Vruć krompir za SPC
Konfuziju ko ide a ko ne ide na ustoličenje juče je presekla SPC, ali i saopštenjem se uzdigla iznad dnevne politike, uzela u ruke vruć krompir. Sinod je juče podsetio, “pre svih pravoslavne vernike, ali i celokupnu javnost na to da je ustoličenje isključivo crkveni i duhovni čin, od istorijskog značaja za našu Crkvu i celokupan srpski narod, kao i na to da je nepoželjna i apsolutno neprihvatljiva bilo kakva politizacija ovog događaja”. Sinod je pozvao i da se poštuju dogovori i tako doprinese “da ovaj najsvečaniji molitveni čin u vekovnom sedištu Srpske pravoslavne crkve protekne u najboljem redu, a time se spreče mogućnost bilo kakvih i bilo čijih provokacija”.

- Republika Srbija i njeni organi na svečanosti ustoličenja patrijarha srpskog biće u potpunosti reprezentovani u ličnosti njenog najvišeg predstavnika, predsednika Republike Borisa Tadića - navela je u saopštenju SPC.

Sinod je naveo i da će za “sve istaknute političke i javne ličnosti iz Srbije i Republike Srpske (skupštinske prvake, ministre, vođe političkih stranaka, poslenike nauke i kulture) svečani prijem povodom ustoličenja Njegove Svetosti patrijarha Irineja biti priređen 4. oktobra u 17 časova u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu”.

“Blicu” je juče u Predsedništvu potvrđeno da će predsednik Srbije Boris Tadić prisustvovati ustoličenju.

Svečanost koja prati ustoličenje najjednostavnije je opisana kao svečanost u čast patrijarha. Ustoličenju prethodi Liturgija, patrijarh načalstvuje, a saslužuju episkopi, sveštenstvo, đakoni. Patrijarh se uvodi u tron, a hramom se ori tri puta „Dostojan”. Potom hor, ali i svi prisutni, zapevaju: „Na mnogaja ljeta…”

Posle čina u Beogradu, dan po izboru za patrijarha, poglavar SPC Irinej je rekao: „Tragično je što posle ovog svečanog čina treba da pođemo u Peć jer je tamo glavno ustoličenje u tron srpskih patrijaraha. Da li ćemo moći? Hoćemo li otići u tuđu zemlju? Da li ćemo moći da posetimo Dečane, Gračanicu, Bogorodicu Ljevišku i ostale svetinje?”
 
Ministri iz DS nisu planirali da idu na ustoličenje
U Ministarstvu finansija nam je potvrđeno da ministarka Dragutinović nije planirala da prisustvuje ustoličenju patrijarha. “Ministarka početkom oktobra treba da putuje za Ameriku na godišnju skupštinu MMF. Čak i ako ne otputuje to će biti zato što u tom periodu počinju i zasedanje Skupštine na čijem će dnevnom redu biti zakoni koje ona treba da obrazlaže”, rekli su nam u Ministarstvu. Na ustoličenje prema nezvaničnoj potvrdi neće ići ni ministarka pravde Snežana Malović. Naime, u nedelju počinje Regionalna konferencija o borbi protiv organizovanog kriminala koju zajednički organizuju Ministarstvo pravde i MUP i ministarska Malović će biti na tom događaju. Ni resorni ministar za KiM, Goran Bogdanović, nije mogao za “Blic” da potvrdi svoje prisustvo u Pećkoj patrijaršji. Kako nam je poručio konsultacije o prisustvu članova vladajuće još nisu završene, pa se ne zna ko će i da li će iko iz Vlade ići u Peć.
 
Patrijarh o Zukorliću
Povodom kritika koje je na račun SPC nedavno uputio glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić, optuživši je da stoji iza svega što se u toj zajednici događa, posebno po pitanju veronauke, patrijarh je rekao da je reč o čoveku koji je “iskočio” iz verske organizacije i koji želi da postane politički lider. “To što Zukorlić radi nema nikakve veze sa verom, reč je o čistoj politici nekog ko ne želi ništa dobro državi u kojoj živi”, kazao je patrijarh Irinej u intervjuu Tanjugu.
 
Završnica priprema u Pećkoj patrijaršiji
U Pećkoj patrijaršiji na Kosovu i Metohiji stotinak radnika angažovano je na završnim radovima na tom manastirskom objektu u kome će u nedelju, 3. oktobra, u tron 45. srpskog patrijarha biti svečano uveden niški vladika Irinej.

-  Vladika Irinej za patrijarha srpskog izabran je 23. januara apostolskim žrebom i sutradan je ustoličen u beogradskoj Sabornoj crkvi. Patrijarh Irinej (Miroslav Gavrilović) rođen je 1930. godine u selu Vidova kod Čačka, gde je završio osnovnu školu, a potom i Gimnaziju u Čačku, Bogosloviju u Prizrenu i Bogoslovski fakultet u Beogradu. Zamonašen je 1959. godine u manastiru Rakovica i od tadašnjeg patrijarha Germana dobio monaško ime Irinej. Postdiplomske studije završio je u Atini. Za vladiku niškog izabran je 22. januara 1975. godine. Patrijarh Irinej je na presto SPC došao posle patrijarha Pavla, koji je preminuo 15. novembra prošle godine.

- Završni radovi obavljaju se na prilaznim putevima, parkingu na širem području manastira, oplemenjuju se zelene površine i rasveta. Za novinare akreditovane za izveštavanje sa ceremonije predviđeno je posebno mesto.

- Radove nadgledaju vladika Teodosije i nekolicina monaha iz manastira Visoki Dečani.

- Patrijarski tron, dar grčkih monahinja, biće upotpunjen ikonom Isusa Hrista koju su izradile monahinje manastira Žiča. Autentični mermerni tron koji se nalazio u centralnom manastirskom hramu Svetih apostola nije sačuvan, ali je samo mesto ograđeno i na njemu je postavljen izrezbareni tron na kome će sedeti srpski patrijarh. Tron je dar SPC od najuglednije grčke igumanije Nikodime i monahinja manastira Ormilija. Novi tron izrađen je ručno u duborezu u posebnoj duboreznoj radionici kod severnog grčkog grada Drame. Na tronu je ikona Svetog Save, prvog arhiepiskopa srpskog.

- Sama ceremonija ustoličenja neće se bitno razlikovati od one koja je obavljena u beogradskom Sabornom hramu.

- O svemu što će se toga dana događati, da sve protekne u najboljem redu brine višečlani Organizacioni odbor, na čelu sa mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfi lohijem.

- Skup će obezbeđivati snage Kfora u saradnji sa Euleksom.

Izvor: Blic

Patrijarh srpski Irinej: lovac na žene i novac
 
Njegovo preosveštenstvo kontroverzni biznismen
 
Radi kompletiranja istine o ovdašnjim ribarima ljudskih duša, što je uslov za istinu o nama samima i svemu što nam se događa, Tabloid objavljuje pismo sveštenog lica iz Niša (poznatog redakciji), upućeno pre desetak godina tadašnjem protomajstoru hrama svetog Save Bogdanu Pešiću. U pismu se govori o liku i delu tada episkopa niškog a danas patrijarha srpskog Irineja. Pismo je lične prirode, ali ga kao dokument o tadašnjem i budućem vremenu, o crkvenim i necrkvenim stvarima, objavljujemo u celini   
 
...
 
Poštovani gospodine Pešiću,
Veoma nam je žao što ste u najboljoj nameri da nesebično pomognete Srpskoj pravoslavnoj crkvi i srpskom narodu praktično ruinirali svoje zdravlje. Kao što ste se i sami lično mogli uveriti, sem Njegove svetosti patrijarha Pavla i nekoliko čestitih episkopa koje na prste možemo izbrojati...
Primer niškog vladike Irineja to najbolje ilustruje, mada i drugi nisu "bolji" od njega. Zato se, nažalost, Srpska pravoslavna crkva polako ali sigurno raspada u svetu a u narodu odumire.
Vi, gospodine Pešiću, imali ste nesreću da na jednom plemenitom i uzvišenom poslu sarađujete sa osobom koja je sva ogrezla u nemoralu, prljavštini, nečasnim poslovima i koja u narodu, kako među vernicima tako i u redovima sveštenika Niške eparhije, a i šire, nema, ama baš nema, nikakvog autoriteta.
A evo zašto.
1. Godinama se već prenosi s kolena na koleno, iz usta u usta, iz grada u grad, iz dana u dan, notorna činjenica da vladika Irinej ima vanbračnu ženu po imenu Ivanka, rođena sestra kaluđerice Nedelje u manastiru Jovanje kod Čačka, da je Ivanka sa majkom vladike Irineja, dok je ova bila živa, redovno posećivala vladiku Irineja u niškom eparhijskom dvoru gde je i odsedala. Sada su te posete ređe, ali Ivanka odseda u hotelu. Imaju dvoje vanbračne dece, sina i kćer, o kojima se vladika Irinej kao vanbračni otac svesrdno brine. Izdržava ih bogato, uzimajući pare sa svojih knjižica ili iz crnog fonda eparhijskog. U tome ima dosta pomagača. Zato se u eparhijskoj kasi ne zna ni približno finansijsko stanje, a ono što se "vodi" fiktivno je.
Da bi sakrio od javnosti postojanje sina zamolio je monaha Savu u manastiru Sukovo da ovaj prizna Irinejevog sina za svoga, što je Sava morao da učini. Kada je Irinejev sin završio bogosloviju, vladika Irinej je bukvalno najurio monaha Savu iz Sukova. U školovanju sina svesrdno mu je pomagao rektor Prizrenske bogoslovije Timotijević, koji zato Irineja ima u rukama, i vršlja po Niškoj eparhiji kako hoće.
2. Po kazivanju protojereja i stavrofora pok. Petra Gagulića u čiju verodostojnost kazivanja niko ne sumnja, vladika Irinej je održavao intimne veze sa igumanijom Justinom u manastiru Sićevo, nastavljajući tako tradiciju još iz rodnog kraja. Desilo se slučajno da je Petar Gagulić u svojstvu arhijerejskog zamenika, pri jednoj iznenadnoj poseti sićevačkom manastiru zatekao vladiku Irineja i monahinju Justinu na "gomili" u krevetu. Iznenađen prizorom i krajnje uznemiren onim što je video, protojerej je od uzbuđenja pao na železničkoj stanici u Sićevu i pri penjanju u voz polomio nogu.
3. Po naređenju vladike Irineja monah Lukijan je lično vozio vladiku kolima, više puta, u Prolom Banju i sačekivao u kolima u Ul. pukovački put br. 183, kod Rose, dok je vladika izlivao svoj muški "blagoslov" nad kaluđericom koja je izdržavala banju.
Jedan monah izgleda da je nešto zucnuo pa ga je vladika Irinej više od godinu dana držao pod epitimijom, mada po crkvenom ustavu vladika može da izrekne kaznu epitimije najviše do 50 dana.
4. U maju mesecu 1991. godine, vraćajući se sa Arhijerejskog sabora u Peći, na ulasku u Prokuplje, vladika Irinej je "pokosio" grupu pešaka na putu, a u Niš dolazi sav izbezumljen.
Sutradan vladika odlazi u Prokuplje sa devizama i uspeva da "stvar" sredi. U SUP-u nisu pokretali postupak jer je vladika sve povređene devizama bogato obeštetio. Jedan od "pokošenih" koji je najteže povređen jer je kontuzovan, dugo se lečio u prokupačkoj bolnici. Vladika mu je, da se ne bi saznalo, pored izdašne pomoći u novcu, čak kupio nova kola. Javnost o tome ništa nije saznala sem nekih "zlih jezika" koji tvrde da je vladika tog dana vozio dve svoje prijateljice, Slovenku i njenu koleginicu, pa je do nesreće došlo tako što je vladika umesto menjača uhvatio "nešto" drugo.
5. Vladika Irinej je tobož monah, ali mu to ne smeta da ima više štednih knjižica, dinarskih i deviznih, u zemlji i inostranstvu. Odakle mu toliki novac, pitaćete.
Prema dobro obaveštenima iz Eparhije niške evo samo nekoliko konkretnih izvora:
1. izvor. Kada su mošti sv. Lazara bile u Nišu a narod odajući im dostojnu pažnju i poštu, 12 dana i toliko noći, darivao ih novcem, vladika Irinej je uvek odmah po sakupljanju novca preko "svojih" ljudi menjao dinare u devize, ali bez ikakve evidencije i polaganja računa bilo kome. Niko od zainteresovanih do danas nije smeo da postavi pitanje gde su te devize i koliko je para sakupljeno, a bilo je i previše u ono doba.
2. izvor. Kad je vladika Irinej boravio u Americi zamenjujući preminulog američkog episkopa, prema kazivanju očevidaca - tamošnjih sveštenika i naših iseljenika, vladika Irinej je očerupao dolare iz tamošnje eparhije i samog pokojnog episkopa. Čak je uzeo i mnogo zlatnih predmeta darivanih od strane Srba biznismena.
3. izvor. Naš čovek u SAD, dok je vladika Irinej tamo bio na zameni, iz verskih pobuda dao je vladici kao najsigurnijoj ličnosti 36.000 dolara da ovaj podeli manastirima Niške eparhije. Računao ovaj naš "srećnik" da ima 18 manastira i svakom od njih po 2.000 dolara, što će dovoljno biti za spas njegove duše i da mu se ime u svim manastirima ugravira na pločama darodavaca.
Kad se posle jedne godine naš darodavac iznenada povratio u zemlju i raspitao za novac, utvrdio je da dolari nisu raspoređeni prema zaveštanju. Tada nastaje veliko zlo. Vladika poriče da je dolare primio, darodavac nema nikakve potvrde, pa ni svedoke, a gola "tvrdnja pred SUP-om i sudom ne proizvodi pravno dejstvo", darodavcu ništa drugo nije ostalo nego da se obrati novinaru.
Po savesti svojoj novinar objektivno prikazuje stvar i objavljuje članak u novinama. Tek što su novine počele da se prodaju, vladika Irinej saznaje i preko svojih ljudi otkupljuje najveći deo tiraža novina. Mislio, jadan vladika, da će snalažljivošću nadmudriti javnost. Ali prevario se. Istina, mali broj primeraka je prodat ali dovoljan da kruži po rukama i gradu kao dokaz i čak svedok o prljavim, nečasnim, da ne kažemo hohštaplerskim rabotama jednog crkvenog velikodostojnika.
4. izvor. Dok je vladika Irinej poslednji put bio u pratnji patrijarha Pavla po Kanadi i SAD dobio je 23.000 dolara od tamošnjih bogatih Srba za pomoć srpskim manastirima. Nažalost i ove pare su završile na njegovim štednim knjižicama u inostranstvu.
5. izvor. Kaluđer u pirotskoj okolini, u skoro napuštenom manastiru sklonom padu, imao je dve krave i tavorio je svoje poslednje dane života. Umesto da pomogne ostarelom čoveku, uz to monahu, umesto da ga zbrine i pomogne mu, vladika Irinej mu oduzima obe krave-hraniteljice i prodaje ih. Razume se, za vladiku je najvažnije da "zbrine" krave, a novac stavi na svoje štedne knjižice. Po pričanju seljaka, monah je umro u najvećoj bedi.
6. izvor. Stalni je priliv deviza od bogatih ljudi iz šireg regiona Niša i raznih ustanova, darodavaca. Pošto se one obično predaju na ruke vladici bez svedoka i potvrda, prirodno je što završe na vladičinim štednim knjižicama.
7. izvor. Sredinom prošle godine umro je kaluđer Vasilije u manastiru Ajdukovac kod Kuršumlije. Posle sahrane vladika je pokupio zaostavštinu pokojnika: lovačke puške, pištolj, dve motorne testere, stavio ih u svoja kola i odvezao na sigurno mesto. Dok su sveštenici prenosili zaostavštinu u vladičina kola, po pričanju meštana sela, vladika Irinej je pretražio sve fijoke po ormanima i u jednoj našao i uzeo 40.000 maraka, što je izazvalo nezadovoljstvo kod tamošnjih ljudi, koji će zbog toga protestovati kod nadležnih građanskih i crkvenih vlasti. O takvoj beskrupuloznoj i gramzivoj pomahnitalosti vladike kolaju, nažalost, i druge priče.
Ovom "moralnom" i deviznom imidžu vladike Irineja dodajemo i sledeće nesporne činjenice.
6. U vremenu najvećeg egzodusa Srba iz Srpske Krajine u 1995. godini vladika Irinej "kupuje" nova kola za 48.000 maraka (iako ima dobra i ispravna kola) ne računajući iznos carine i prevoza. Čak mu i Eparhijski upravni odbor daje saglasnost za nabavku i to u vremenu kada se za izbeglice sakupljaju sve i svašta, a zamislite "velikodušnog" fariseja Irineja kako besplatno deli stare stvari unesrećenima a za sebe kupuje nova luksuzna kola marke "ventrom".
Hilandarski konak je stao sa izgradnjom jer nema para - kaže vladika Irinej. Isto tako nema para da se sagrade sala i druge administrativne prostorije za kojima vapi Saborna crkva u Nišu. Ali zato ima para da se vladika luksuzira novim kolima.
Na računu za nova kola stoji "Biskupu niškom G..." ali se ne zna ni ko ih je naručio ni ko ih je platio, ni ko ih je isporučio...
Pretpostavka je upućenih da je to mito koje je vladika Irinej primio za kupovinu onih famoznih radioaktivnih ploča za hram sv. Save na Vračaru, o čemu je pisao NIN. Dakle, po svoj prilici na vidiku je teško krivično delo koje bi trebalo prijaviti državnim i crkvenim organima radi gonjenja.
7. Sredinom 1993. godine u Nišku eparhiju stiže šleper sa paketima hrane na ime bratske pomoći Grčke crkve srpskom narodu. Podela je izvršena navodno sva. Međutim, godinu dana kasnije, 1994, po naređenju vladike Irineja izbačeno je u kontejnere oko 1.000 kg  hrane koja se ukvarila u grčkim paketima čuvanim u neadekvatnim podrumskim prostorijama eparhijskog dvora. Zašto ovi paketi sa hranom nisu odmah podeljeni, za koga su čuvani, kome su tajno deljeni, zbog čega je dopušteno da se ova nasušna hrana ukvari i baci, jedini odgovor zna samo vladika Irinej. Narod je udisao smrad iz kontejnera, proklinjao sveštenike i vladiku, što je velika naša bruka za koju Grci, na našu sreću, nisu saznali.
Još jednom se dogodilo u Eparhiji niškoj da se ukvare životne namirnice i bace na đubrište. Bilo je to pre sedam godina, kada su namirnice (krompir, luk, pasulj i dr.) dobrovoljno sakupljene za učenike Prizrenske bogoslovije. Vladika Irinej po svome običaju "ima vremena", nije dao blagoslov da se na vreme transportuju namirnice, a ove "ne znajući" da čekaju završiše takođe u kontejnerima.
8. Vladika Irinej je tobož monah a juri za bogatstvom, luksuzom i raskoši. Skoro u svakom većem manastiru on ima savremen, na najluksuzniji način opremljen apartman. Čak i predsednik Republike bi mu pozavideo na bogatoj i luksuznoj opremljenosti kabineta u eparhijskom niškom dvoru. Nije nikakvo opravdanje da to čine darodavci, jer da vladika Irinej ima malo više u sebi ljudskog, hrišćanskog i monaškog, on bi sredstva darodavaca, u dogovoru sa njima, usmerio tamo gde su preko potrebna: sala sa preko 500 sedišta tako potrebna Sabornoj crkvi, krstionica, biblioteka čak otvorena i za narod, svešteničke kancelarije i dr.
9. Molbe, žalbe, peticije, prigovore građana, pismene ili usmene, neposredno ili putem štampe, vladika Irinej ne uvažava. Žale se ljudi, konkretno i pojedinačno na sveštenike, da svaki sveštenik ima svoju taksu i naplaćuje usluge kako mu se prohte. Neki sveštenici idu toliko daleko da imaju dve tarife: jednu za vernike a drugu za one koji nisu "na spisku". Ovi drugi plaćaju, razume se, dvostruko više. Vladika ne reaguje. Sveštenik u selu Č. da bi naplatio osveštenje vodice u jednoj siromašnoj porodici, juri po dvorištu i hvata najbolju kokoš, ili u selu M. najbolju ćurku, ili sveštenik gradske crkve u Nišu kao fantom juri po groblju da naplati opelo. Na sve te bruke i sramote vladika Irinej ne reaguje.
Građani Bele Palanke i pisanom dostavom a i preko štampe traže, navodeći opravdane razloge da vladika Irinej smeni sveštenika, ali vladika po svom običaju ništa ne preduzima.
Novinar NIN-a traži da vladika Irinej objasni pozadinu kupovine radioaktivnih ploča za hram sv. Save a ovaj to odbija, sigurno iz straha da će se otkriti kako je "kupio" svoja nova kola marke "ventrom".
Dakle, pred problemima vladika Irinej se ponaša kao noj koji zabije glavu u pesak i drži je sve dok bura ne prođe.
10. Otuda po crkvama Niške eparhije vlada samovolja sveštenika, a posebno se manifestuje i otvorena neposlušnost prema vladici jer ga mnogi pojedinci imaju u rukama. Na primer:
Premesti vladika sveštenika iz sela T. u Zaplanje zbog nemoralnog ponašanja sveštenikove žene, ali sveštenik kaže ne i pripreti da će vladici baciti bombu pred noge i vladika mora da odustane od svoje odluke (daleko bi nas odvelo da ove slučajeve navodimo).
U Sabornoj crkvi u Nišu glavnu reč ima najmlađi sveštenik Branko Cincarević, zet rektora Timotijevića. To je onaj sveštenik koji je kao bogoslov obeščastio rektorovu kćer pa je venčanje obavljeno u šestom mesecu trudnoće! (valja samo uporediti podatke iz venčanice Brankove i krštenice prvog Brankovog deteta). Kakva nekultura, bezobrazluk, nevaspitanje, sirovost, grubost, prostakluk mladog čoveka! Ali u senci svog velikog tasta Timotijevića on žari i pali u Eparhiji niškoj kao sekretar Upravnog odbora Eparhije. Vladika Irinej je nemoćan da obuzda njegovu samovolju, bezobrazluke, drskost, jer duguje zahvalnost njegovom tastu Timotijeviću što je pomogao u školovanju Irinejevog sina.
Da zlo bude veće porodica Cincarević je zaposela najveći deo funkcija u Sabornoj crkvi. Dragan Cincarević, stariji brat Brankov, takođe je tu sveštenik. Vladici ništa ne smeta što se ovaj i po treći put, iako sveštenik, oženio. Otac Brankov vodi stari hor, a Brankova žena mlađi hor, a u horu - 12 Cincarevića.
Da klan Cincarevića bude kompletan, po molbi Timotijevića, vladika Irinej bez ikakvih skrupula premešta iz Požarevca u Niš i drugog zeta Timotijevića i tako je kompletiran nepotizam. Za starije sveštenike Niš je nedostižan, a za mladog Timotijevićevog zeta, koji nema nikakve potrebe za ovim gradom, životno je opredeljenje zahvaljujući tastu koji ima vladiku u šakama...
Dakle, veće je zlo sada u Crkvi nego u jednopartijskom sistemu: totalitarizam, svađe, nepoštovanje vrednosti, koristoljublje, osvete, netrpeljivost, monopolizacija i komercijalizacija crkve, podmićivanje, korupcija, siledžijstvo, sladak život, bezgranično bogaćenje, beskrupulozno ponašanje, a sve to u ime Boga u koga oni ne veruju, a još manje ga se boje.
Uskoro će se dogoditi nešto nezapamćeno - sveštenici će štrajkovati! Spremaju se da idu i u Beograd jer vladika Irinej hoće da se oduži svome dobročinitelju Timotijeviću na taj način što, kada Timotijević ode u penziju, da mu vladika ponudi mesto arhijerejskog zamenika i ustupi jednu parohiju u centru Niša, a sveštenika koji tu parohiju drži poslaće na selo. Uostalom, to mu je već i predočio. Kakva beskrupuloznost!
11. U odsustvu kulturnog i dostojanstvenog ponašanja, neurotično držanje i reagovanje vladike Irineja vrlo često se manifestuje ne samo prema sveštenicima već i prema drugim građanima. Ne trpi školovanije, obrazovanije, kulturnije, časnije i poštenije ljude, zato je svoje druženje sveo samo na jednog klomfera. Sve ovo jasno pokazuje koliko je vladika Irinej nezreo, nedorastao i nepodoban za čin crkvenog velikodostojnika.
Koliko vladici Irineju nedostaju osnovne ljudske vrednosti - čast, ugled, ponos i dostojanstvo - vidi se i iz sledećih primera; ničim izazvan vladika izbacuje iz svojih kola sveštenika sa kojim je pošao na službeni put... Pred masom naroda na jednoj proslavi apsolutno bez ikakvih razloga udara đakona povećom kitom bosiljka što izaziva veliko negodovanje kod prisutnog naroda... Ili, pak, prilikom osvećenja crkve, beznačajnim povodom baca osvećenu vodu na svešteno lice... itd.
Pomenimo još i reči vladike Stefana koji je vladici Irineju na Saboru u Peći doslovno rekao: "Ja tebi, Irineju, ne bih ni drljaču dao da njome upravljaš a kamoli eparhiju". Ovo nije rečeno bez razloga. Ljudi iz Niške eparhije i građani Niša koji dobro poznaju vladiku Irineja odnosno imali su čast da ga upoznaju u pravoj boji, vrednosti i veličini, vele da vladici Irineju ne bi ni jednu gusku dali, jer bi je izgubio. Šteta što sve ovo Sveti sinod ne zna, pa mu poveri poslove koje on samo zabrlja a nikako da reši.
Inače, vladika Irinej je u Eparhiji niškoj poznat pod imenom "crveni vladika" zbog šurovanja i kolaboriranja sa komunistima, s jedne strane, a s druge, jer je i sam bio član KPJ dok je radio u eksport-import preduzeću u Beogradu. Razume se, pošto je bio kaluđer, da bi radio u ovom preduzeću morao je da se raščini, ali to mu ništa nije smetalo, kao i svakom beskrupuloznom čoveku, da se, kad mu se ukazala prilika, ponovo vrati u kaluđere da bi bio i vladika. Zato je ovakav problem kakav jeste. O svemu ovome najbolje zna g. Olbin koji mu je izvesno vreme bio protektor.
 
Gospodine Pešiću,
Evo samo delimičnih razloga zbog kojih vladika niški nema baš nikakvog autoriteta među nama sveštenicima i ostalim građanima.
Zahvaljujući ovakvom radu i ponašanju vladike Irineja, ljudi, građani, pa i oni koji su primerni vernici, otuđuju se od crkve, bogosluženja su sve manje posećena, vera opada u narodu, sekte se razmnožavaju (jedna sekta je na sto metara od vladičinog doma), a Niška eparhija pod dirigentskom palicom vladike Irineja umire tiho i uspravno.
Pošto ste na osnovu svega napred izloženog mogli makar približno da stvorite jasan mozaik o ličnosti vladike Irineja, mi bismo Vas, gospodine Pešiću, najljubaznije zamolili, uz sve dužno poštovanje i duboku zahvalnost za sve ono što ste do sada učinili za narod Sv. Save i Srpsku pravoslavnu crkvu, da se okrenete od ćoravog posla sa vladikom Irinejem i da se posvetite prvenstveno svome zdravlju, ličnom i porodičnom životu. Samo duhovno i telesno zdravi Vi ćete biti od neizrecive koristi našem narodu i Crkvi. Od srca Vam toplo i iskreno želimo dug život, ozdravljenje, sreću i uspeh u daljem pregalništvu i neimarskom radu.
 
Branko Pešić (Zemun 1921. - Linjano 2006)
 
Arhitekta i profesor na fakultetu, kao i projektant mnogih velikih objekata u Beogradu i u svetu.
Autor je projekta za nastavak gradnje hrama svetog Save u Beogradu. Glavni organizator i nadzorni inženjer svih radova na gradnji hrama od 1984. do 1996. godine. Projektovao 27 crkvenih objekata, među kojima se ističu crkve u Priboju na Limu, Batajnici i Zemun Polju, kapela-zadužbina porodice Nikolaja Velimirovića u Lelićima, i crkva svete Petke na Čukarici u Beogradu.

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=225&cl=11