Iz dnevnika jednog pokvarenjaka

Od mojih prvih djachkih ljubavi, ostao sam stidvljivo, beznadezno i nesrecno zaljubljen u zene: svaka zena koju sam voleo izgledala mi je suvishe dobra za mene, gotovo nedostizna. Kao mlad nisam fletrovao, nisam nikada imao male ljubavne avanture, i za sve vreme svog drugog braka, u kome sam bio duboko nezadovoljan, voleo sam zene, ceznuo za njima i izbegavao ih. Sada, kad pochinjem da starim, zene su svuda oko mene iako ih nisam trazio. Chak je i moja vechita stidljivost nestala. Ruke nalaze moju ruku, usne se priljubljuju uz moje; u mom stanu, u svakom uglu ima ukosnica i podvezica. U mom uskovitlanom i pomalo napornom ljubavnom zivotu, u mirisu njihove kose, koze, pudera i parfema ja osecam da neko u meni zna chemu sve to vodi. Zna da ce mi i ovo biti oduzeto, da ovaj pehar mora da se isprazni i da se ponovo do vrha napuni, do muchnine; da ova najskrivenija zudnja mora da se utoli i da umre, da cu iz ovog davno prizeljkivanog raja uskoro morati da odem, svestan da je i on bio samo obichna krchma iz koje cu pobeci trom i bez secanja. Tako mora da bude i zato ispijam i ovaj bljutavi pehar i zatirem chenju koju sam tako dugo nosio u sebi.
Tako je oduvek bilo sa svim onim za chim sam zudeo: tek kada bih osetio da se moja zelja umara i lagano gasi, nedostupni i zeljeni plod bi mi iznenada padao u krilo, ali i on je bio samo jedna jabuka kao i sve ostale: chovek je pozeli i pojede i njena draz i charolija nestanu. To je moja sudbina. Nekada sam cheznuo za slobodom i taj pehar sam vec ispio, zeleo sam da budem sam, kao shto sam zeleo slavu i blagostanje, ali samo da bih se zasitio i da bi me probudila nova zedj, drugachija, uvek drugachija. Kad se samo setim kako sam kao mlad posthovao brak i decu, toliko da sam se jedva usudjivao da ih pozelim za sebe; imao sam i zenu i decu, moju dragu decu koju sam nezno voleo – a shta mi je svega ostalo! I slava je iznenada doshla i brzo me zasitila, bila je tako glupa i dosadna! Jedno vreme sam zeleo da samo jednostavan i bezbrizan zivot bez profesionalnih obaveza, bez slave, jednu kucicu u selu samo za sebe – i to sam dobio; imao sam novac, napravio sam ljupku malu kucu i zasadio lep vrt – jednog dana ponovo je sve postalo beznachajno i pretvorilo se u prah! Kao shto sam u mladosti zarko prizeljkivao velika putovanja – Rim, Sicilija, Shpanija, Japan – i to je doshlo, i to je postalo moje, mogao sam da putujem i putovao sam vozom i brodom u mnoge daleke zemlje, obishao sam svet i vratio se, i taj plod sam okusio i vishe nije imao onu draz!
To isto mi se sada deshava sa zenama. Nekada daleke, drugo zeljene i nedostupne, sada su moje. Bog zna shta ih je privuklo! Milujem njihovu kosu, uzdrhtale nezne grudi, i s chudjenjem drzim u ruci rajski plod koji me mamio i koji sam zagrizao. Ukusan je, sladak i zreo, nema shta da mu zamerim – samo shto zasiti, brzo zasiti i vec slutim da cu ga ubrzo odbaciti. Chesto sam se pitao shto to moji prijatelji vide u meni, shta zene nalaze u meni, jer im nisam odan – ali u sushtini sam znao i znam shta ih privlachi i shta je to shto mi josh uvek daje izvesnu moc nad ljudima. Oni osecaju u meni ono shto zivot chini neobichnim i burnim, naslujuju impulse i osecanja koja su promenljiva ali snazna, osecaju moju cheznju, vatrenu i neukrotivu, koja me uvek vodi ka nechem novom. Taj impuls i ta zedj pomazu mi da prodjem kroz sva kraljevstva realnog sveta, da ih iscrpim i uchinim irealnim, i da, izgarajuci i nadvisujuci ih, pobegnem u bezimeno i nepoznato.
Bilo je kasno kada sam se te prolechne noci popeio na brdo i vratio kuci; kisha je tiho pevushila u dudovom lishcu, pod mantilom se uz mene pripijala mala smedjokosa zena dok smo se oprashtali. Kada je sa mojih groznichavih usana ispila poslednji poljubac pred svojom seoskom kucom, videh kako se na kishovitom nebu pomaljaju plavetnila i zvezde. Jedna od njih je bila moja srecna zvezda, Jupiter. Drugu, tajanstveni Uran, nisam video; njoj ja sluzim i ona je ta koja moju nemirnu sudbinu iz ovog bednog haosa vodi prema tajni i charoliji. Ali ona je uvek i uvek me privlachi i upija svojim cutljivim, mistichnim pogledom.

(»Srecan je onaj ko ume da voli« Hermann Hesse)