„Trofazna“ podela vlasti
Autor: Slobodan Vučetić | 13.04.2007 - 10:09

Intenzivne martovske konsultacije između predstavnika DS, DSS-NS i G17 plus o formiranju nove vlade zamrle su i privremeno prekinute zbog priprema za sednicu Saveta bezbednosti OUN, na kojoj je razmatran Ahtisarijev plan za status Kosova, uz učešće predsednika Vlade Srbije. Ovih dana najavljen je nastavak pregovora o budućoj vladi neposredno posle uskršnjih praznika, koji bi trebalo da daju konačan odgovor na pitanje hoćemo li dobiti vladu tzv. demokratskog bloka ili će se ići na nove izbore.
Zanimljiva politička novost, koju je u međuvremenu u javnost izneo visoki funkcioner DSS, jeste da ne treba isključiti koalicioni sporazum o formiranju vlade između DSS i radikala. Tu ideju zdušno je podržao lider SPS-a, izjavivši da bi i SPS bio partner u toj vladi koja bi, po njegovom uverenju, bila stabilnija od vlade DS, DSS-NS i G17 plus. Ne treba, naravno, sasvim isključiti takvu mogućnost, tim pre što DSS, SRS i SPS verovatno imaju bliža stanovišta o unutrašnjoj i spoljnoj politici Srbije u slučaju da bude usvojeno ili nametnuto rešenje o tzv. nadgledanoj nezavisnosti Kosova. Verovatnije je, ipak, da je reč o još jednom taktičkom potezu DSS, radi podizanja sopstvene cene u pregovorima sa DS.
Bilo kako bilo, hitno formiranje vlade od životne je važnosti za Srbiju. Naime, ako do toga ne bi došlo do 14. maja, Narodna skupština bi bila raspuštena, a u roku od 60 dana održani novi izbori. Srbija bi, tako, najmanje do jeseni ostala na sadašnjoj tehničkoj vladi i bez Skupštine, što bi vodilo u opasnu političku, institucionalnu i ustavnu krizu. A čekaju je ogromni zadaci od najvećeg državnog značaja - rešenje statusa Kosova, nastavak saradnje sa EU, okončanje saradnje sa Haškim tribunalom, primena novog Ustava, oživljavanje ekonomskog razvoja itd. Nesporno je, takođe, da bi na ponovljenim izborima najveći gubitnici bile upravo partije tzv. demokratskog bloka koje za sada bezuspešno vode pregovore o formiranju buduće vlade. A dobitnici - radikali, LDP i socijalisti.
Pošto vlada tzv. demokratskog bloka nema valjanu alternativu, a već su iscrpljene mogućnosti i ovlašćenja dosadašnjih pregovarača, sada preostaju samo direktni pregovori stranačkih lidera ovoga bloka, pre svega B. Tadića i V. Koštunice, kao jedini efikasan put od brzog i povoljnog rešenja.
Realno gledano, i nije preterano čudno dugo trajanje pregovora o vladi. Naime, nije reč samo o dugogodišnjem velikom nepoverenju između DS i DSS, već još više o načinu raspodele ogromne političke i finansijske moći koju poseduje vlada, naročito neka njena ministarstva (policija, finansije, privreda i privatizacija, kapitalne investicije i vojska). Ako se tome dodaju još neke važne funkcije koje će, izgleda, biti u vladinom paketu, kao što su predsednik Skupštine, guverner Narodne banke i načelnik Generalštaba, postaje još jasnija dugotrajna rovovska bitka za raspodelu velikog i slatkog kolača vlasti.
Dogovor o mandataru i sastavu vlade čini prvu, najvažniju, ali ne jedinu fazu u procesu raspodele vlasti. U vezi s tim trebalo bi svakako izbeći dosadašnja rešenja po kojima je skoro redovno kompletan rukovodeći sastav ministarstva (ministar, državni sekretar, pomoćnici) pripadao jednoj stranci. A često je to bilo i u „paketu“ sa javnim preduzećima iz oblasti koju pokriva i kontroliše ministarstvo. Time je stvaran vrlo opasan monopol jedne stranke koji se zbog izostanka kontrole predstavnika drugih stranaka, pa i Vlade, često pretvarao u sistem neodgovornog i nezakonitog upravljanja pojedinim javnim preduzećima sa ogromnim kapitalom, praćenog krupnim koruptivnim aferama.
Drugu, veoma bitnu fazu raspodele vlasti i moći činiće dogovor o tome iz kojih će stranaka biti direktori, predsednici i članovi upravnih odbora desetina javnih preduzeća na nivou države, a zatim i na nivou pokrajine, opština i gradova. Pomenimo samo NIS, EPS, „Telekom“, „Jat“, „Srbija šume“, „Srbija puteve“, „Srpske železnice“, Aerodrom i sl. U ovim preduzećima upravlja se najvećim i najvrednijim kapitalom Srbije, uz ogromne mogućnosti raznovrsnih sumnjivih i nezakonitih finansijskih operacija u oblasti investicija, javnih nabavki i kredita, sa ogromnim platama i naknadama za članstvo u upravnim odborima i sl. Pored toga, tek predstoji privatizacija ovih preduzeća koja, sudeći po dosadašnjim iskustvima, može doneti veliku, naravno nelegalnu, imovinsku korist onima koji o tome odlučuju.
Treća faza raspodele vlasti biće stranačka deoba diplomatsko-konzularnih predstavništava, pri čemu poseban značaj imaju ambasadorska mesta u centralama svetske moći. Ovo je, inače, ne samo veoma važno, već i urgentno pitanje s obzirom na to da su, naročito posle državnog osamostaljenja Crne Gore, ostala nepopunjena ambasadorska mesta u jednom broju svetskih metropola, kao i u Crnoj Gori. Primera radi, od 15 država-članica Saveta bezbednosti, čak u devet nemamo ambasadore, a od pet stalnih članica ovoga organa - u dve (Rusija i Velika Britanija) ! Hitno imenovanje novih, stručno kompetentnih ambasadora, što proteklih godina, nažalost, često nije bio slučaj, od ogromnog je političkog značaja za Srbiju. Posebno u predstojećim intenzivnim diplomatskim aktivnostima Srbije, vezanim za utvrđivanje budućeg statusa Kosova. Sada, kad je u Savetu bezbednosti došlo do značajnih razlika u oceni Ahtisarijevog plana i dogovora da se na Kosovo uputi specijalna misija da ispita realno stanje stvari, još je urgentnije formiranje vlade Srbije koja će imati puni ustavni kapacitet i legitimnost. Tim pre što, prema Ustavu, vlada utvrđuje i vodi politiku.
U novonastaloj političko-diplomatskoj situaciji u Savetu bezbednosti, nužno je što pre u potrebnoj meri joj prilagoditi i uskladiti intenzivnu diplomatsku aktivnost svih činilaca spoljne politike, a posebno vlade i predsednika republike. Pre svega u prestonicama vodećih svetskih sila i država - članica Saveta bezbednosti.

Izvor: Blic

Reagovanje
Svetozar Čiplić: Pitanje kvoruma u stručnoj javnosti
Autor: E.B. | 14.04.2007 - 10:32

Povodom kolumne našeg saradnika Slobodana Vučetića objavljene 6. aprila pod naslovom „Privremeno i finansiranje i funkcionisanje“ redakciji se obratio sudija Ustavnog suda Svetozar Čiplić i izneo svoje viđenje razloga nefunkcionisanja Ustavnog suda. Osvrćući se na činjenicu da je bio protiv ideje da se krši pravni poredak tako što bi se neovlašćeno zakazivala sednica Ustavnog suda, između ostalog Čiplić kaže:
„Vaš kolumnista S. Vučetić naveo je da sudija Svetozar Čiplić iznosi „novu, neverovatnu i neistinitu tvrdnju“ da Ustavni sud ne radi jer nema kvorum. Moram konstatovati, da se ponekad, nažalost, iz opravdanih i razumljivih razloga novinaru omakne da napiše nešto što u intervjuu nije izrečeno, zarad npr. skraćivanja teksta. Tako je bilo i sa „kvorumom kao razlogom za nefunkcionisanje suda“. Ja u svojim izjavama nedostatak kvoruma međutim, nisam navodio. Ali, pitanje kvoruma kao razloga koji dodatno blokira rad Ustavnog suda odavno je otvoreno u stručnoj javnosti, što vašem kolumnisti S. Vučetiću nije moralo da bude poznato, kao što očigledno i nije. Naime, zbog nepreciznosti, neurednosti, takoreći aljkavosti ustavopisca i kreatora ustavnog zakona, zaboravio je na sledeće: Ustav koji je u novembru mesecu 2006. godine stupio na pravnu snagu predviđa da Ustavni sud ima 15 sudija, a takođe predviđa da se odluke donose većinom glasova - što je najmanje osam; sadašnja postava suda je svedena na šestoro sudija; novi Ustav predvideo je i nove nadležnosti, koje do tada Ustavni sud nije imao.
Pa, ako novi Ustav odmah važi, kao što je i normalno, moralo je jasno biti normirano šta tačno postojeći sastav suda (koji je krnji i u odnosu na prethodni Ustav) može da radi i u kom obimu. Morao je Ustavni sud u ovom interegnumu, u ovom prelaznom periodu, da dobije jasno ustavno ovlašćenje, a ne da ga sudije same uzimaju u meri koju sami procene da je valjana! Jer Ustavni sud radi na osnovu ustavnih ovlašćenja, i u okviru Ustava (zato se, zaboga i naziva Ustavni sud!), a nikako na osnovu lične procene šestoro sudija! To su, dakle, pitanja koja intrigiraju, ali i iritiraju stručnu javnost, ali to, razumljivo, vašem kolumnisti S. Vučetiću nije moralo biti poznato“, kaže se, između ostalog, u reagovanju gospodina Čiplića.

Izvor: Blic