Redovi ljudi čekaju pred kućom žene koja ima "vezu" s onim svetom

Ivanka spaja žive s mrtvima

- Ko hoće da sluša - sluša, ko neće, nije dobro za njega - kažu oni koji idu po savete kod žene koju obilaze "šejmane"

Pedesetšestogodišnju Ivanku Lazarević iz okoline Majdanpeka već duže od 30 godina pohode "šejmane", duše umrlih žena i protiv njene volje vode je u svet onostranog. Od "šejmana", tvrdi Ivanka, nema spasa. Ako pokuša da im se odupre, obuzmu je nesnosni bolovi. Išla je kod raznih lekara, ali nisu mogli da joj pomognu.

-
Šta ću, nemam kud nego da idem sa "šejmanama" - pomirljivo će Ivanka, već naviknuta na stalne susrete sa dušama tri davno umrle žene. Najčešće je "posećuju" pred velike hrišćanske praznike. Ivanka o "šejmanama" priča kao o bićima u čije postojanje ne može da se sumnja. U njih veruju i njene komšije, kao i dobar deo majdanpečkog kraja. Tu, baš kao i u obližnjim mestima, vlaška magija ima dugu tradiciju i u krugovima koji se time bave slovi za jednu od najmoćnijih. Sela i zaseoci Homolja puni su tajnovitih priča i obreda koji se prenose s kolena na koleno. Kroz guste šumovite predele već vekovima provejava dah čiste misterije. Za gotovo svaku stvar u životu, ovdašnji magovi imaju obred koji je može, ako ne u potpunosti urediti, onda bar, kako kažu, dovesti u granice podnošljivog.

U Vlaha, svetovi živih i mrtvih usko su povezani. Najbrojniji obredi odnose se na održavanje ove veze u kojoj mrtvima pripada posebno poštovanje. U kulturi Vlaha, smrti gotovo da i nema, odnosno ima je tek kao prelaza ka nečemu drugom. Tu tanku granicu oni u svojim verovanjima prelaze i zaviruju sa druge strane večito, još od ranog detinjstva, kroz svakodnevne običaje. Stoga ne čudi veliki broj "magova" koji, na najrazličitije načine, putuju "preko", proriču sudbine, rešavaju probleme. Zato je i Ivanka u svom kraju - u Topolnici i drugim selima između Majdanpeka i Donjeg Milanovca - ličnost koja se poštuje. Jer, veruje se, ne mogu "šejmane" baš svakog da pohode. Kad Ivanka peva, igra i viče iz sveg glasa, lagano padajući u trans, to je znak da se srela sa onostranim.

Sve to liči na ples afričkih šamana, koji smo većinom imali prilike da gledamo samo na filmskom platnu. Kada utihne i Ivanka vidno promeni stav i ponašanje, znači da je prešla liniju s početka naše priče. To je vreme kada opšti s mrtvima, čita sudbine, prošlost i budućnost. Tada joj pomažu da ode do kuće i sedne na stolicu. Ređaju se ljudi radoznali da saznaju nešto što se, inače, ne može dokučiti. Tada se, kako kaže komšija Borivoje, obično okupi pet, deset, pa i dvadeset ljudi, koji čekaju da im Ivanka kaže šta ih čeka i kako da izbegnu ono što im, sudbinski, sledi.

- Ko hoće da sluša - sluša, ko neće, nije dobro za njega - kaže Borivoje.
- Šta god mi je rekla da je bilo - tačno je. Za ono dalje - videću. Doći ću opet, a današnje savete ću poslušati - kaže jedna žena koja se danima pripremala za susret sa ženom koju obilaze "šejmane".

Ivanka ne koristi rekvizite. Klati se na stolici, zagledana u jednu tačku. I priča, sasvim normalno, na vlaškom. Otkriva tajne, deli savete, prenosi reči "sa onoga sveta". Svud unaokolo - strahopoštovanje. Kada završi, vraća se nazad, sve uz igru. I "šejmane" odlaze, sve se stišava. Ivanka se vraća svakodnevnom poslu. "Šejmane" su je poslednji put posetile na Vaskrs. Granica između svetova će ostati tamo gde je, netaknuta, do sledećeg praznika, kad će "šejmane" opet doći po Ivanku. Preko nje, kao nekog čudnog medijuma, ponovo će se sresti svetovi. Za one koji u to veruju. Za one koji ne veruju, sve je možda samo predstava za lakoverne, ali, ona deluje tako stvarno da je teško da će izazvati podsmeh. Bar ne ovde - nadomak Topolnice.


Izvor: Glas Javnosti \ Dejan Zlatić

E, ovo je tripozoidno, čuo sam da je zaista pun koš takvih stvari u Homolju. Ali zar ova tema ne bi bolje pasovala u ezoteriji?

Najezim se od samog teksta,verujem u Boga a takvih cinjenica se bojim.

Jezive su te manifestacije paganskog mračnjaštva, jer su psihiloški toliko uvjerljive da među primitivnim svijetom proizvode učinak vjerovatnog. Zaista postoje ljudi koji su toliko sposobni da pod kožu čovjeka usade strah i on počinje da vjeruje u čudesa koja sa razumom veze nemaju.

Hm, Svenemiri, ali moraš priznati da postoje stvari koje nisu jasne i koje su mistične, a ne može ih objasniti nauka i ne uklapaju se u crkvene dogme. Crkva ih jednostavno pripisuje "đavoljim rabotama", a nauka ih, uglavnom ignoriše. Verovatno je u većini primera mističnih obreda i slično zaista vrlo zastupljena sugestija koja ubeđuje ljude u njihovu natprirodnost, ali nisam siguran da se u gorenavodenom primeru radi o čistoj obmani. Određene neobjašnjive stvari se dešavaju i ne treba od toga bežati...
Usput, paganske obrede, kultove i manifestacije određenih fenomena na način koji je postojao još u paganskoj kulturi ne bih nazvao ni mračnim niti mračnjaštovm. Ukoliko se nešto razlikuje od nečega što se svakodnevno viđa, ne treba ga uvek etiketirati negativno.