Italijanska štampa: Hapšenje najtraženijeg begunca "pitanje sata"

Karadžića jurio i haški optuženik

Nekadašnji visoki funkcioner srpske policije došao je "bolestan" u Crnu Goru da pregovara o predaji po nalogu Haga. Na aerodromu ga sačekao crnogorski DB. Zbog bezuspešnog "hapšenja", vraćen u Beograd. Od potrage po vrletima najviše koristi imaju seoski ugostitelji

BEOGRAD - Pored raznih službi, kao i pojedinaca koji bi da se dokopaju pet miliona evra, na koliko je trenutno, tvrdi se, ucenjena glava Radovana Karadžića, u trku su uključili i neki haški optuženici koji su iz Ševeningena pušteni upravo da preko raznih kanala utiču da se on preda.

Tako je nedavno objavljeno da se u tajne pregovore o dobrovoljnoj predaji uključio Frenki Simatović, koji je privremeno pušten iz Tribunala, ali je njegov advokat to demantovao najavljujući tužbu protiv lista koji je to objavio. Ipak, kako Glas saznaje, u pitanju nije bio Simatović već jedan drugi haški optuženik iz Srbije koji je do kraja devedesetih bio vrlo blizak Slobodanu Miloševiću. Reč je o čoveku koji je početkom proleća zvanično otišao u Crnu Goru na lečenje, ali je tokom boravka u toj banji imao zadatak da pokuša da preko određenih veza utiče na Radovana Karadžića da se preda. U celu priču, kako tvrdi naš izvor, bili su uključeni i Britanci, a koji su baš u to vreme najsavremenijom opremom "pokrivali" područje između Bijelog Polja i Brodareva, tako da ni muva nije mogla da prođe a da ne bude registrovana, a kamoli Karadžić, za koga su, navodno, imali saznanja da se tuda kreće.

O boravku ovog haškog optuženika u ovom poznatom banjskom lečilištu, inače nekada visokom funkcioneru srpske policije, koji se pozivao na ranije prijateljstvo sa Radovanom Karadžićem (dok porodica Karadžić tvrdi da oni nikada nisu bili bliski), bio je obavešten i crnogorski MUP, a o njegovoj zaštiti velikim delom brinula njihova služba DB-a, koja ga je čak, kako nezvanično saznajemo, i sačekala na aerodromu u Crnoj Gori. Pošto od angažovanja ovog nekada i kućnog prijatelja Slobodana Miloševića, za koga se pretpostavlja da je imao uticaja i na promene 5. oktobra 2000. godine, nije bilo ništa, on je vraćen u Beograd gde će i ostati do početka suđenja pred Tribunalom u Hagu.

Inače, u trku hapšenja bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića, pored vodećih svetskih listova i TV stanica, uključila se i italijanska štampa. Tako Đorno (Dan) tvrdi da je hapšenje najtraženijeg haškog begunca "pitanje sata" jer on, navodno, više nema ničiju podršku, naročito posle apela supruge da se preda, dok Republika navodi da je predaja Tribunalu ekonomski vrlo unosna za porodice optuženih. "Na Balkanu je i zločin isplativ", piše list i dodaje kako "je dvadeset zločinaca koji su izašli pred Međunarodni sud to učinilo zato što su čuli zvuk novca. Nisu ih uhapsile snage NATO-a, već su se predali posle dugih pregovora, temeljenih na ekonomskoj ponudi namenjenoj njihovim porodicama, kojima su plaćena i putovanja i boravak u holandskom gradu". Republika još piše kako je generalu bosanskih Srba Ratku Mladiću ponuđeno čak pet miliona evra, a da su toliko voljne dati i SAD kako za njegovo hapšenje, tako i Karadžićevo.

I dok se najpoznatiji svetski mediji utrkuju ko će pre da "uhapsi" Karadžića, prvo odbrojavajući minute posle poziva LJiljane Zelen-Karadžić a zatim i dane, vodeće svetske TV stanice i dalje danonoćno dežuraju po Republici Srpskoj i vrletima SCG ne bi li spektakularno u direktnom prenosu obavestili svet da je on uhvaćen. Zato, za sada, najveću korist od potrage za bivšim liderom Srba iz Bosne imaju crnogorski ugostitelji koji goste uglavnom američke i britanske novinare u svojim lokalima, koji se nalaze na područjima koja su označena kao najčešća u kojima se Karadžić skriva.

Glas javnosti  \ S. Vojinović