Italeri Sea Harrier AV-8B 1/72 "VX-5 Vampires"

Sredinom 1969. godine Velika Britanija je uvela u operativnu upotrebu avion sa vertikalnim poletanjem i sletanjem Harrier. Avioni Harrier su se borili u četiri rata, na Foklandima, u Zalivu, u intervenciji u Bosni i Hercegovini i u agresiji na SR Jugoslaviju. Na Foklandima su odigrali ključnu ulogu. Mogućnost, ili bolje reći veština, kratkog poletanja i vertikalnog sletanja (STOVL) su mu omogućili da bude stacioniran na manjim brodovima borbene flote, ili na neuređenim zemljanim površinama. I dok bi većina aviona na uništenim poletno-sletnim stazama bila zarobljena, Harrier je uzletao put neba.

Razvoj mlaznog jurišnog aviona sa vertikalnim poletanjem i sletanjem (VTOL – Vertical Take Off and Landing) Harrier počeo je još 1957. godine, eksperimentalnim prototipovima oznake P.1127 firme Hoker-Sidli i Kestrel FGA Mk.1. Bez otvorene podrške države, Sidni Kam, čuveni konstruktor lovačkih aviona "hariken" i "hanter", odlučio se za radikalno rešenje aviona sa vertikalnim poletanjem i sletanjem sa distribucijom gasova na četiri pokretne bočne mlaznice. One su pokretane zasebnim motorom preko lančanog prenosa, tako da su bile usmerene dole za vertikalno poletanje, odnosno unazad za horizontalni let. Pomoću njih su, uz korišćenje tada raspoložive, za konačnu namenu još neadekvatne, pogonske grupe istraženi i u glavnim linijama rešeni brojni problemi skretanja mlaza, lebdenja vertikalnim potiskom, prelaska iz lebdenja u horizontalni let. Rešenje te problematike je dovršeno u okviru ispitivanja prototipa Harrier, koji je poleteo 1966. godine. Avion je ušao u naoružanje RAF-a 1969. kao prvi operativni VTOL borbeni avion na svetu, što je i ostao sve do 1976. kada je u naoružanje sovjetske RM uveden avion Jak-36 sličnih karakteristika.

Avion Harrier je jednomotorni, višenamenski borbeni avion, visokokrilac, jednosed. Izrađen je za potrebe ratnog i mornaričkog vazduhoplovstva Velike Britanije i avijacije korpusa mornaričke pešadije SAD. Kao lovac-bombarder namenjen je za izvođenje vatrenih dejstava po objektima na kopnu i moru. U ulozi lovca-presretača predviđen je za presretanje ciljeva u vazduhu u okviru PVO i borbe za prevlast u donjoj polusferi vazdušnog prostora vođenjem manevarske borbe na bliskim odstojanjima u taktičkoj zoni. Pored toga, namenjen je za praćenje i obezbeđenje borbenih dejstava udarnih grupa jurišnih aviona i za izviđanje, kao i za obuku i trenažu. Karakteristika ovog aviona je u tome što je konstruktivno podešen za vertikalno poletanje i sletanje, što pretpostavlja postojanje mlaznog motora čiji je potisak veći od ukupne težine aviona pri poletanju. Činjenica da se potisak pri vertikalnom poletanju usmerava nadole, a zatim postepeno unazad, zahtevala je da izduvnici budu pomični (usmerivi) kako bi pilot iz faze vertikalnog poletanja mogao da prevede avion u vodoravan let.

Princip rada turbomlaznog motora Pegasus karakteriše se duplim protokom sa sklopovima niskog i visokog pritiska. Kompresor sklopa niskog pritiska predstavlja dvostepenu "duvaljku" namenjenu slanju dela hladnog vazduha u kompresor visokog pritiska, a drugog dela u dve bočne izduvne cevi postavljene u prednjem delu motora sa obe strane trupa aviona i ispod korenog dela napadne ivice krila. Deo vazduha koji dolazi u kompresor visokog pritiska prolazi kroz njega i odlazi u prstenasto raspoređene cevi komore za sagorevanje, gde učestvuje u procesu sagorevanja. Sagoreli gasovi zatim prolaze kroz turbinski deo i napuštaju motor kroz dve bočne izduvne cevi postavljene na zadnjem delu i sa obe strane trupa aviona neposredno ispred početka zakrilaca aviona. Sve četiri izduvne cevi mogu da se usmeravaju: na dole za vertikalno poletanje / sletanje, unazad za horizontalan let, unapred za kočenje u letu, kao i u neki od međupoložaja između navedenih.

Avioni tipa Harrier ponuđeni su i mornaričkoj avijaciji Velike Britanije, ali iako nisu potpuno zadovoljili njene zahteve, u periodu 1978 - 1979. izrađena su tri prototipa aviona Sea Harrier FRS Mk.1DB. Inače, prvi Sea Harrier poleteo je 1977. Do 1982. proizveden je još 31 avion u toj verziji. Krajem sedamdesetih godina mornaričko vazduhoplovstvo Španije kupilo je za svoje potrebe avion u verziji AV-8A (španska oznaka Matador) Harrier Mk.50 i četiri dvoseda TAV-8A Harrier Mk.54.

Sve su verzije aviona Harrier iste koncepcije: Harrier GR Mk.3 jednosed, lovac-bombarder i izviđač. Avioni iz ove serije smatraju se za prvu kompletnu generaciju proizvedenih borbenih V/STOL aviona.

Harrier T.Mk.4, Mk.4A i Mk.4RN su dvosedi, za obuku i trenažu. Sea Harrier FRS Mk.1 i Mk.5l predstavljaju verziju aviona Harrier posebno izrađenih za potrebe mornaričkog vazduhoplovstva Velike Britanije. Razvijeni su iz aviona tipa Harrier GR.3 s obzirom da oni nisu mogli da zadovolje posebne zahteve mornarice, tako da je od 1977. prototip aviona Sea Harrier praktično ispitivan u verziji prilagođenoj posebnim uslovima dejstva iznad mora, pristajanja na brodsku palubu i osposobljavanja za nošenje UBS protiv brodova i podmornica.

Harrier GR Mk.5 zajedno sa AV-8B smatra se za drugu generaciju serijski proizvedenih borbenih V/STOL aviona. Dobili su veće krilo izrađeno od karbonskih vlakana, dva dodatna potkrilna nosača, pilotsku kabinu na višem položaju u odnosu na liniju nosa i više malih uvodnika vazduha potrebnih za bezbedan rad pojačanog motora u kritičnim fazama vertikalnog poletanja. AV-8B leti od novembra 1978. godine, a tri godine kasnije našao se u naoružanju marinaca.

Harrier GR Mk.7 predstavlja drugu usavršenu generaciju borbenih V/STOL aviona namenjenih jurišnim, borbenim dejstvima u složenim meteorološkim uslovima i noću. Paket Night Attack sa kraja osamdesetih godina obuhvata FLIR i kabinu sa HUD-om i pokazivačem pokretne karte terena.

Od 1992. godine koristi se AV-8B+ sa radarom AN/APG-65, inercijalnim navigacijskim sistemom, HOTAS komandama leta i digitalnim prikazom karte. Kabina je prilagođena za korišćenje pasivnog uređaja za noćno osmatranje. Pod krilima AV-8B+ su četiri nosača predviđena za prošireni izbor naoružanja u koji su ušle rakete AIM-120 AMRAAM i AGM-84.

Harrier GR Mk.9 je poslednja evolucija i predstavlja modernizovanu verziju aviona Harrier GR Mk.7 sa potpuno novim turbofan mlaznim motorom sa promenom vektora potiska, radarskom opremom i proširenom mogućnošću nošenja najnovijih oružja.

Harrier T.Mk.6, Mk.8 i Mk.10 predstavljaju drugu modernizovanu generaciju borbenih V/STOL dvoseda za obuku i trenažu. Sea Harrier FRS Mk.2 predstavlja novu usavršenu verziju aviona Sea Harrier Mk.1 kako po pogonskoj grupi, tako i po avionici.

Zavisno od pripadnosti aviona (RV i mornaričko vazduhoplovstvo Velike Britanije, avijacija korpusa mornaričke pešadije SAD, mornaričko vazduhoplovstvo Španije, Indije i Italije), postoje izvesne razlike u varijantama naoružanja. Davne 1973. tokom 16 "borbi" u vazduhu aviona AV-8A protiv aviona F-14A, sedam "borbi" je završeno nerešeno, u šest je pobednik bio AV-8A i u tri F-14A. Tokom vežbi RV zemalja NATO u 1981. u "borbama" u vazduhu sukobili su se avioni Sea Harrier protiv F-15A i F-5E u kojima je Sea Harrier bio pobednik 12 puta, dok su drugi navedeni avioni bili samo četiri puta pobednici. Takođe, 1983. na sličnim vežbama Sea Harrier je 31 put "pobedio" F-16A, dok je ovaj njega "pobedio" 14 puta. U borbama protiv F-5E, Sea Harrier je "pobedio" tri puta, dok je F-5E iz sastava "Agresor skvadrona" pobedio samo jednom. Tokom pomorskih vežbi NATO Sea Harrier je odneo pobedu 13 puta, dok je F-14A bio "pobednik" samo dva puta.

Tokom 43 dana rata "Pustinjske oluje" 86 aviona AV-8B Harrier II je izvelo 3.380 borbenih letova u trajanju od 4.038 sati i izbacilo 2.700 tona ubojnih sredstava. Za razliku od ostalih aviona, Harijeri nisu zahtevali dopunjavanje gorivom u vazduhu, ni nošenje podvesnih rezervoara, jer su bili bazirani na prednjoj liniji fronta. Harijeri su na iračke ciljeve mogli da izbace avio-bombe dvadesetak minuta nakon poletanja s aerodroma "King Abdul Aziz", koji se nalazi oko 180 km južno od kuvajtske granice. Uspostavljena je i isturena baza kod Tanjiba, samo 80 km južno od granice Kuvajta.

Drugi primer je rat za Foklande, u kojem su učestvovala 43 Harijera (28 Sea Harrier i 15 GR Mk.3). Za vreme tog rata Argentinci su izgubili 74 letelice, a od tog broja su 32 oborili Harijeri u borbama u vazduhu: 24 letelice su oborene raketama AIM-9L Sidewinder, a pet topovima. Pri tome nijedan Harrier nije izgubljen u borbi u vazduhu. Ipak gubitaka je bilo, šest Sea Harriera su oborena dejstvima sa zemlje.