hriscanska crkva isusa naziva bogo-chovekom (pogotovo ovi nashi pravoslavci  ) . prema njima isus je bog "ovaplocen" u ljudskom telu . e sad ljudsko telo ko ljudsko telo - ima svoje potrebe ...    zhivo me zanimaju sledeca pitanja :

1 . da li je isus "procesirao" hranu kao ostali ljudi ... i da li je morao da ide u WC ...  ? 

2. da li je isus nekad bio bolestan ,odnosno da li su bakterije i virusi prepoznavali ko je on ? 

3. poshto je bio mushkarac , da li je "obracao paznju" na zensku lepotu ? 

4. da li se isus znojio ,cheshao , chachkao nos (dobro ovo sigurno nije  ) ...

Odgovor na sva ta pitanja je DA - ali kakve to veze ima sa onim sto je bitno u simbolici Hrista i sa porukom te simbolike.

Telo je alat - instrument ljudskog prosvetljenja, kao takvo konzumira hranu i obavlja sve fizioloske procese - ljudski um je taj koji upravlja telom i koji je put coveka ka Hristu i Bogu (kako bi to hriscani rekli) - kao sto moze da bude put zaborava Hrista i Boga. Samim tim posto telo ne donosi nikakve odluke niti moze da stvori bilo sta - kakve ono ima veze sa ljudskom bozanskom prirodom a samim tim i sa Hristovom bozanskom prirodom?

Ono jos bitnije odakle dolazi tvoj poriv za takvo pitanje?

Pa mozda pokuasva da vas natera kroz pitanja da stavite prst na celo i da se zapitate malo o tome u sta verujete ,kome verujete itd...Nista vise ,mali trening za mozak...

Isus nije došao na zemlju kao vanzemaljsko biće sa natprirodnim moćima.Jer onda niti njegov put koji treba da sledimo,niti Jevanđelje koje učio nebi imalo nikakvog smisla.
On se rodio kao i svako dete,ali za razliku od drugih,u njega inkarnirao Duh Isusa koji je Bog.To je još jedan primer da inkarnacija postoji,iako izbačena iz Biblije prilikom prevoda,pa crkveni vernici neveruju u to.I nadomešteno sa večnom prokletstvom.

Znači Isus je živeo i kao svaki čovek,a njegov duh se polako probijao kroz njegovu ljudsku prirodu, i na kraju ga i savladao kroz brojna iskušenja čime je ponovo dobio kontrolu nad svojim bićem i moćima kojim se kao Bog raspolagao.No pošto je on bio u materiji,normalno da je jeo sa ljudima i sve ostalo što su ljudi radili.
Za bolest,pa kada je on isceljivao ljude,kako mogao on da bude bolestan? Pa i obični vernici danas koji istinski veruju u Boga skoro nikako se ne razboljevaju.Rekao Isus po veri će ti se dati.Ako mi verujemo u njega,verujemo u njegovu snagu, normalno da snaga bolesti nema uticaj nad takvom silom.

E sada,prema ženama,verujem da im je pre svega gledao duhovnu lepotu.

On je morao pokazati svojim primerom kao čovek, put koji vodi do spasenja naše duše.Zato i nas zvao da ga sledimo.

За Pirox-а

Чудна метаморфоза се са тобом (вама, не знам да ли да ти-вама персирам или не?) дешава. На теми о Светом Писму си говорио да верујеш и поштујеш  само оно што је изложено у јеванђељима...

На теми о смаку света си тумачио Јованово Откривење...
А сада одбацујеш и тачност Јеванђеља...

On se rodio kao i svako dete,ali za razliku od drugih,u njega inkarnirao Duh Isusa koji je Bog.To je još jedan primer da inkarnacija postoji,iako izbačena iz Biblije prilikom prevoda

Погледај Матејево јеванђеље прву и другу главу...
До сада, мање-више, ти и ја смо се слагали са преводом, али сада ти изгледа имаш неку нову објаву...Инкарнација? Да није твоја следећа мисао о аватарима? Избачена из Библије? Одакле ти то?

За кратко време велики пут си прешао, већ видим ко ће ти се обрадовати...


За bg 109 q 6

Господ Исус Христос је савршени Бог и савршени човек. Израз оваплоћење се јасније схвата као очовечење. Дакле говоримо о очовеченоме Богу. У личности Господа Исуса Христа сједињено је целокупно божанство са целокупним човечанством. У Христу је присутно свако својство и енергија људске природе. У Светом Писму је Господ описан као реална личност која има све особине обичног човека. Он се рађа, расте, једе и пије, спава, жалости и радује, страда...(јесам ли се приближио твојој идеји?) А као што Писмо сведочи о Његовој људској природи, сведочи и о Његовој божанској природи (која се огледа у чудесним делима...) У целом Светом Писму се открива нашем погледу, разуму и срцу Христос и то нам се открива и као Бог и као човек.
Исус се рађа као и остала деца, али не од мужа и жене, већ од Диха Светога и Деве Марије. Приликом ношења у храм Симеон и Ана га препознају као обећаног Месију. Са 12 година је у храму међу учитељима и говори о свом Оцу... Крштава се на Јордану, као и други људи, а у тренутку крштења чује се глас Његовог Оца и појављује се Дух Свети у виду голуба...Умара се од путовања, седа крај извора и од Самарјанке тражи да пије воду, али не пије...Умирује стихије...Преображава се на Тавору, моли се Своме Оцу као и други људи... Плаче за Лазаром, својим пријатељем, и васкрсава га...Моли се Оцу да га мимоиђе страдање, али прихвата вољу Очеву...Доживљава страдање, понижавање, мучење, умире на крсту и,и,и ВАСКРСАВА из гроба и јавља се ученицима...
У свему је Господ био сродан, сличан  нама осим у греху! Греха се код Њега никад не нађе (није у Њему греха ни било). Једнак је Господ са нама у свему осим греха.
Дакле, поуздано је да се знојио и то да је то био крвав зној (медицинска појава знана као хематидроза, пуцање капилара у знојним жлездама, лаички речено...). Мислим да никада није био болестан, па стално се против болести борио, исцељивао је друге... (знам да ово није неки аргумент, али Господ Исус Христос је дошао да друге спашава, дошао је из Љубави...) 
На остала питања могу се дати само претпоставке, спекулације, али не и поуздани одговори (блиско је здравој памети да је варио храну, да је био естета)...
Чисто да напоменем, није ништа морао, већ је радње предузимао као слободне чинове, из љубави је делао. Није природа њиме господарила, већ је личност Логоса, Сина Божијег, свиме управљала. У богослужбеним текстовима се каже да је Христос узео обличје слуге и да је Његово понижење почело још од оваплоћења.

Kakva metamorfoza? Od početka me znaš kako sam saopštio da nisam dopustio crkvi da mi nametne njegovo učenje,i nisam dao da mi zatvore vrata da istražujem istinu šire.Kada shvatiš istinu treba da persiraš istini,a ne meni ili nekom drugom. A gde sam ja govorio da Jevanđelje netačno.Ja govorim o spoznaji koje imam o Jevanđelju,a ne o pogrešci. A kakve veze ima sa tim Jovanovo otkrovenje.Jovanovo otkrovenje je proročanstvo,a Isusovo Jevanđelje je učenje za spas naše duše. Ako misliš na većno prokletstvo,ja imam elektronsku Bibliju,i dao sam da se pretraži prokletstvo.I na moje iznenađenje večno prokletstvo je nađeno skoro u svim delovima Biblije,sem Isusovog Jevanđelja,i Jovanovog otkrovenja.Ta reč nije od Boga,i tu govorim o prepravci Biblije od strane prevodioca po nalogu crkvenih moćnika.Ako uzmemo Jevanđelje da uporedimo sa ostalim delovima Biblije,nalazimo kontradiktornosti na dosta mesta,što sam pre naveo u mojim postovima.A to pokazuje da su neke delovi Biblije pogrešno napisane,a ne Jevanđelje.


Očigledno ti imaš problem da razlikuješ materijalno telo Isusa i njegov duh od Boga koji sada živi u duhovnom svetu.Isus je i pre rođenja njegovog materijalnog tela živeo u duhu,i danas živi u duhu.Zar ti misliš da je on od krvi i mesa negde u univerzumu???? Koliko puta rekao da ćemo biti  kao Anđeli na nebu u nebeskom carstvu,da ćemo se vratiti u carstvo nebesko itd.

Taj put što pominješ sam odavno prešao, samo nisam imao priliku ni jednu desetu da iznesem od tog mog pređenog puta.A ja ne persiram nikome,već jednostavno iznosim moju spoznaju.
 

pa od Tamne Strane , svakako ... 


 problem je u tome shto vecina onog shto crkva smatra grehom jeste sastavni deo ljudske prirode ... 

 ovo sa bolestima nije bash jasno,pa da ponovim - mislite li da mikroorganizmi nisu napadali isusovo telo ?

ljudska priroda nije osim od bolest upoznavljajuca al dosta lepo pomaze u samoupoznavanju
al to je sigurno da Isus nije zadrzavao bolesnike u bedu

 За Pirox-a

Извини. Погрешио сам. Побркао сам појмове инкарнација и реинкарнација (отуда веза са аватарима).
Претпостављам да си под инкарнација мислио на оваплоћење, очовечење, отеловљење...
Молим те опрости.

Наравно да је Господ Исус Христос одувек постојао. Није било  када Сина Божијег није постојало. Он је Бог и као Бог Он јесте, Он је у почетку, све кроз њега постаде. Људско тело је добио оваплоћењем и тада је постао Богочовек.
У Лукином јеванђељу пише: И док их благосиљаше, одступи од њих и узносаше се на небо. (Лука 24, 50)
Код Марка: А Господ пошто им ово изговори, узнесе се на небо и седе Богу са десне стране (Марко 16,19)
У Делима апостолским: И ово рекавши, док они гледаху, подиже се, и узе га облак испред очију њихових.И кад гледаху за Њим гдје иде на небо, гле, два човјека стадоше пред њима у бијелијем хаљинама, који и рекоше: Људи Галилејци! што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видесте да одлази на небо (Д.А. 1,9-11)

Вазнесење Господње је завршни чин Његове земаљске мисије спасења (не говоримо сада о другом доласку). Господ се враћа Оцу, носећи рањено и прослављено човечанство које је примио. Вазнесење је прослављање људске природе, поновно сједињење човека са Богом. То је узлажење самог човека у неисцрпне дубине божанства.
Узлазак победоносног Господа на небеса био је исто онако чудесан као и Његов силазак са небеса! Чудесно рођен од Свете Дјеве и Божје силе, Он се чудесно и вазнео на небеса силом божанском пред лицем Свете Матере и ученика Својих. При овом догађају видимо ангеле Божје, као и при Спаситељевом зачећу и рођењу, као у време Његовог поста после крштења, као и у време страдања у врту Гетсиманском, као и при Његовом славном васкрсењу. Војници небески вазда су близу свога Цара и бивају јавно виђени од људи када то Цар нађе за корисно.
Свети апостол Петар сведочи о Христу да је с десне стране Богу отишавши на небо, и слушају га анђели и власти и силе (1. Петр. 3, 22). Свети апостол Павле, уздигнувши се до трећега неба и сагледавши чудеса небеског света, сведочи да Отац посади Сина свога себи с десне стране на небесима над свим поглаварствима и властима и силама и господствима и над сваким именом што се може назвати не само на овоме свијету него и на ономе што иде, и све покори под ноге Његове (Еф. 1, 20-22; в. Јевр. 12, 2; Колош. 3, 1). Лични сведок тога јесте и свети Стефан архиђакон, првомученик. А Стефан пун Духа Светога погледа на небо и видје славу Божју, и Исуса гдје стоји с десне стране Богу, и рече: Ево видим небеса отворена и Сина Човјечијега гдје стоји с десне стране Богу (Дела ап. 7, 55).
Вазнесење Христово је први човеков улазак у божанско прослављање, за које је човек и био створен. Својим васкрсењем и вазнесењем, Господ Исус Христос је уздигао људску природу и дао јој уверење у живот у заједници са Њим. Господ је као човек вазнет на небо, са телом васкрслим, преображеним (сети се само да Господа  Исуса ученици после васкрсење не препознају одмах, он пролази кроз зидове, телом које није подложно законима материје,победио је смрт...),небеско тело.
Бог јесте дух, али после оваплоћења Христовог, Син Божији је узео људско тело и са телом се на небо вазнео.Вазнео се и сео са десне стране свог Оца. Није то обично тело, већ тело Господње, тело које је смрт победило, тело васкрсло и преображено, тело небеско. И није се попео у васиону, већ на небеса, код свог Оца.
Шта је сада са телом Христовим је тајна,а ја не знам тајне Божије.
Ја само цитирам Свето Писмо.

P.S. Има још књига Светог Писма у којима се не спомиње проклетство( ако не грешим  ):Судије, Рут, Јов, Језекиљ, Песма над песмама, Проповедник, у многим пророчким(изузев Исаије, Јеремије, Данила, Малахија), у Делима апостолским, Павлове посланице (изузев Галатима, Јеврејима), Саборне )изузев 2 Петрове)
Реч проклетство се спомиње у Откривењу: И више неће бити никаквога проклетства; и престо Божији и Јагњетов биће у њему, и слуге његове служиће Му. (Откривење Јованово 22,3)
Али, као што видиш ту каже да неће бити проклетства 

Sinovac - mi koji verujemo radimo to na isti nacin kao sto ti neverujes. Tvoja vera i borba protiv imaginarnog neprijatelja te cini frustriranim i besnim i to cini svet koji stvaras oko sebe veoma tuzno mesto za zivot - kako za tebe tako i za druge ljude oko tebe. Pricam ti iz licne perspektive jer sam i sam bio u slicnom fazonu. Borba i agresija uvek radjaju reakciju i nista ne postizu. Pokusaj da prihvatis ljude koji ne misle kao i ti i shvati da su u svojojj sustini identicni tebi i da je lepota covecanstva bas u tome - sto su nam dushe povezane. Kada to budes shvatio shvatices sutinu ljubavi i ta ljubav ce te osloboditi mrznje i besa u kome si sada. Mozak samim tim nije bitan - bitno je srce.

@BF

Dark side kazes - shvatam ja to ali ne vidim cilj koji zelis da postignes. Pricas o grehu i upravu si - "greh" koji crkva definise se uvek vezuje za telo dok dusha koja je sustina nase prirode savrsena sama po sebi jer je stvorena iz savrsenog izvora i nikada nije prestajala da bude to sto jeste. Crkva i njeno propovedanje koje ubija telo sa ciljem dolaska do sustine duse ne funkcionise jer je telo upravo alalt i edukativni metod za covekovu samospoznaju. Ako osakatis telo to je isto kao da seces merdevine kojima se penjes. Jedini "greh" covekov je neznanje sopstvene prirode i mira koji ta priroda nosi u sebi, kao i neprihvatanje da je mir ono za cime bezuspesno tragamo za zivota dok se svo vreme taj mir nalazi u nama. Iz te perzpektive - da dokazujes gresku crkve u njihovom ucenju - ali radis to na nacin koji radja dualnost i ne pomaze nikome da shvati to sto zelis da kazes (osim nekome ko to vec zna).