Istorijski muzej Srbije dobija prostor na Andrićevom vencu
Kruna kralja Petra stiže u Novi dvor

Krunu kralja Petra Prvog Karađorđevića, jedinu srpsku krunu koja je sačuvana, i druge kraljevske insignije (plašt od hermelina, kopču za plašt, skiptar i šar - sve izrađeno prema nacrtu Mihaila Valtrovića), lične predmete kneza Miloša i kneza Mihaila, vožda Karađorđa, kralja Milana, oružje, pečate, fotografije, mape..., posle četiri decenije, Istorijski muzej Srbije dobiće priliku da konačno predstavi javnosti na stalnoj postavci u Novom dvoru na Andrićevom vencu.

Odluku o dodeljivanju nekadašnjeg dvora kralja Aleksandra Karađorđevića (do skora zgrade Predsedništva Srbije) ovom muzeju trebalo bi da donese Republička direkcija za imovinu već sledećeg meseca. Budući da je dvor dobro očuvan, rojalistička zbirka, koja broji oko 700 eksponata, vrlo brzo će biti pred našim očima.

Ideju, staru već nekoliko godina, nedavno je ponovo oživeo predsednik Boris Tadić ponudivši da se njegov kabinet iz Novog dvora preseli u Palatu federacije u Novom Beogradu.

- Oberučke smo je prihvatili i uveliko radimo na postavci. Imamo podršku Ministarstva kulture, Gradske vlade, a i Direkcija se složila. Uz još neke prostore koji se upravo uređuju, posle četiri decenije od osnivanja Istorijskog muzeja Srbije konačno ćemo rešiti pitanje krova nad glavom. U Novom dvoru će biti postavka koja pokriva period vladavine naših dveju dinastija, Obrenovića i Karađorđevića. U Miloševom konaku na Topčideru, našem najstarijem letnjem dvoru, i jedinom izložbenom prostoru koji smo do sada imali, ostaće postavka čija su okosnica srpski ustanci. Prizemlje i podrum nekadašnje „Agrarne banke“ na Trgu Nikole Pašića dobili smo još pre nekoliko meseci. Adaptacija je u toku prema nacionalnom investicionom programu. Podrum od 1.700 m2, gde je nekada bio trezor banke, idealan je za muzejski depo, a prizemlje za postavku novije srpske istorije - objašnjava Andrej Vujnović, direktor Istorijskog muzeja Srbije.

Novi dvor, odnosno dvor kralja Aleksandra Karađorđevića proglašen je za spomenik kulture 1963. godine. Projektovao ga je arhitekta Stojan Titelbah po kraljevoj narudžbini, a završne radove na njemu obavio je arhitekta Momir Korunović. Od 1922. godine pa skoro do pred atentat u Marseju bio je kraljeva rezidencija. Sredinom 1934. godine, posle ubistva kralja, zdanje je pretvoreno u Muzej kneza Pavla. Dvor je dva puta bombardovan, i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, te je 1948. pod rukovodstvom arhitekta Milana Minića detaljno rekonstruisan. Tada mu se još jednom namena menja i postaje zgrada predsedništva.

- U Evropi su u to vreme slična zdanja pretvarana u muzeje, a kod nas je eto bilo obrnuto. U to i druga velelepna zdanja uselila se nova vlast. Tek pre nekoliko godina, kada je premijer Zoran Đinđić obelodanio vizionarsku ideju da se istorijska zdanja u centru prestonice pretvore u muzejski kompleks, počelo se, u demokratskom duhu, razmišljati o drugačijem enterijeru ovog dvora. Inicijativom predsednika Tadića ta zamisao je zaživela - dodaje Vujnović. U dvor ćemo vratiti postavku nekadašnjeg Muzeja kneza Pavla, a kako je ona delimično izgledala, vidi se na staroj fotografiji koju smo sačuvali.

Milena Marjanović

Izvor: Blic