Дубоко удахните: Викинзи нису имали рогове на својим шлемовима, Колумбо није доказао да је свет округао, Наполеон није био низак, Исака Њутна није погодила јабука, Волт Дизни није нацртао Микија Мауса, Неронова наредба да гори Рим и реченица "Зар и ти сине Бруте", немају историјски значај какав мислите да имају.

И то је само почетак. Приче које следе су толико укорењене у нашој култури да се те чињенице и даље сматрају вредним историјских књига. Али оне то ипак нису.



Радња књиге у којој принц жели да се освети за убиство свог оца краља је у ствари у центру старе индоевропске легенде. Пре Шекспира, скандинавски аутор Сако Граматицус је Шекспировог Хамлета назвао принцем Данске.



Карвер није измислио путер од кикирикија упркос популарном веровању. Путер од кикирикија заправо постоји од 950. године пре нове ере када су Инке у Јужној Америци стављале кикирики у пасту.
Чак и у савременом добу први патент за кикирики путер је регистрован 1884. године када је Џорџ Вашингтон имао само 20 година. Доктору Џону Харвију Келогу се приписује први патент који се односи на путер од кикирикија, али већина сумња да ће се прави проналазач икада открити и да ће то остати мистерија.



Ви је вероватно знате по томе што је била на кутијама за чоколаду, али је она према легенди желела да њен муж укине порез грађанима Ковентрија у Енглеској и зато је нага јахала коња. Оригинална верзија је дошла од монаха у манастиру Годива. Осим тога, Ковентри вероватно није ни плаћао порез тада.



Иако многи мисле да је одсекао цело уво, то је заправо био само део леве усне шкољке који је уклоњен. Постоји аргумент да није Ван Гог тај који је одсекао уво.
У време овог инцидента Ван Гог је живео са француским уметником Полом Гогеном са којим је често имао буран и насилан однос. Гоген је био добар мачевалац и одсечена ушна шкољка је последица њихове свађе.

Он је тврдио да је он сам себи то урадио, али је то његова одлука да прикрије срамоту тог сусрета, а и изјавио је да се те ноћи не сећа. Касније је написао “Срећом Гоген још није наоружан митраљезима и другим опасним ратним оружјем”.



Касније године његове владавине када је имао и пуно жена у потпуности су засениле оне када је био љубазан и великодушан владар.

Упркос уобичајеној првобитној негативној слици о њему, он је дошао на престо са 18 година и првобитно је био поштован.

Ствари су почеле да се мењају када се разболео и почео да се дебља, а постајао је и све нервознији. Такође је на његову промену утицао и пад са коња због чега је постао још гори, јер је та несрећа утицала на његову покретљивост.



Његова репутација лошег ученика је била због тога што је замерао својим наставницима када је сматрао да су били престроги.



Ова реченица заправо потиче од Жан Жака Русоа који је наводи у својој аутобиографији “Исповести”. Ова књига се појавила када је Антоанета била мала девојчица. Варијације на ову реченицу се приписују многим владаркама кроз историју.


Извор:24Сата

kako dovode u pitanje kad je sve bilo na televizor