Srbija (Yugoslavia) ima veoma uspesnu tradiciju u avio industriji koja je zapoceta pocetkom XX veka i u svojoj istoriji ima osam proizvodjaca aviona sa mnostvom proizvodjaca motora i opreme za avione.
Ovde prikazana lista preduzeca sa teritorije Srbije koja su zapocela, radila i jos rade u avio-industriji. Jedna od prvih kompanija koja je proizvela avion na danasnjoj teritoriji Srbije je kompanija Ivana Sarica iz Subotice koji je proizveo svoj prvi avion na kome je poleteo 16 Oktobra 1910 godine i to bi bio jedan od prvih letova u Evropi i svetu. Ipak za ovog naseg avijaticara malo se zna i ako bi trebalo da se slavi i postuje. Aerodrom u Beogradu bi mogao da ponese njegovo ime kao pionira avio industrije na teritoriji danasnje Srbije.
Dole je spisak kompanija koje su radile ili rade u avio industriji u proslosti ili danas:

AERO TEHNICKI ZAVOD
Proizvodio V.55 sa dva sedista visikokrilac, prvi let 1959.
 
CIJAN
Boris Cijan je poceo sa proizvodnjom lakog aviona za obuku pilota C-3 1946 godine, prvi let je napravljen Octobar 1947.
 
EMIND
Kompanija koja je finansirala, konstruisala i proizvela PPA-1 i PPA-2. Gradjanski rat u Jugoslaviji je zaustavio dalju realizaciju projekta.
 
MITROVICH
M. Mitrovich je jedan od najistaknutijih dizajnera aviona od 1928-40. Njegov najuspesniji dizajn je laki transporter MMS.3.
 
ROGOZARSKI AD
Kompanija za proizvodnju aviona Zivojina Rogozarskog je osnovana 1923, i radila je pod tim imenom sve do zavrsetka Drugog asvetskog rata 1946 kad je primenovana u IKARUS. Prvi poslovi ove fabrike su bili servisiranje i popravka konfiskovanih aviona iz Prvog Svetskog Rata da bi ubrzo posle toga pocela sa proizvodnjom aviona u sopstvenoj konstriukciji kao i proizvodnjou aviona po stranim licencama kao sto su; mali Brandenburg, Fizir FN, Sim 14, R-100, IK-3, Hurricane Mk 1 i drugi.
Kompanija Rogozinski je sa svog postojanja proizvela 286 aviona. Lokacija kompanije je bila u Knez Danilovoj Ulici broj 25, gde se danas nalazi fabrika IKL.
 
IKARUS AD
Prva Srpska industrija aviona, automobila i masina, IKARUS AD je osnovana u Novom Sadu 1923. a u Zemunu 1927 gde je izgradjen sopstveni aerodrom ciji ostatci i danas postoje. U Zemunskoj fabrici su proizvodjeni mnogi tipovi i modeli aviona sopstvene konstrukcije kao i avioni po stranim licencama. Dobro poznati avioni proizvedeni u IKARUS-u su; Potez 15, Hawker Fury, Bristol Blenheim, IK-2 Orkan. Posle rata, in 1946, ZMAJ i ROGOZARSKI su se integrisali sa IKARUS-om kao nacionalna fabrika za proizvodnju aviona tadasnje Jugoslavije gde su proizvodjeni avioni; S-49 lovac, Tip 213 i Tip 522 koji su sluzili za obuku pilota, Tip 214, i Tip 452 sa duplim mlaznim motorom. IKARUS je za proizveo ukupno 475 aviona do 1962, kada je i prekinuta proizvodnja za avionsku industriju tadasnje Jugosalavije. Proizvodni proces je prebacen u BiH gde je formirana nova kompanija sa imenom "SOKO" koja je radila uspesno sve do izbijanja gradjanskog rata 1990 godine. Fabrika IKARUS se nalazila u Zemunu - Avijaticarski put 19, izmedju ulice Palmira Toljatija i hotela "Jugoslavija".
 
ZMAJ
Fabrika je proizvodila avione i avione amfibije koje je dizajnovao tim Petrovic i Steric. Zmaj-Zemun je osnovan 1927 i bila je to treca fabrika aviona u tadasnjoj Srbiji. Na pocetku su se proizvodili avioni pod francuskom licencom, da bi 1932 pocela sa sopstvenim proizvodom. Avioni koji su proizvodjeni u Zmaju su; Dewoitine, Fizir, FP-2, Hawker Fury, Hawker Hurricane, i putnicki Spartan po specifikacijama AEROPUT-a. U Zmajevoj fabrici je proizvedeno 359 aviona do 1946, kada je fabrika preorjentisana za drugu namenu. Fabrika je bila locirana u Zemunu u Karadjordjeva Ulici br. 18. Danas se na tom mesti nalazi manja kuca na cosku Karadjordjeve Ulice i ulice Djure Djakovica.
 
INDUSTRIJA AEROPLANSKIH MOTORA AD
Osnovana 1927 kao udruzena kompanija sa 50% stranog kapitala sa proizvodnom halom u Rakovici. Fabrika je nacionalizovana 1936. kada je i pocela sa proizvodnjom avionskih motora pod licencom; Jupiter (Gnome-Rhone),  K-7, K-9 i K-14. Prvi kamion "PRAGA" je proizveden u ovoj fabrici 1940. Posle Drugog Svetskog Rata je preimenovana u Industrija Motora Rakovica - IMR, gde deo pogona i dalje nastavio da proizvodi motore za avionsku industriju.
 
FABRIKA AVIONSKIH MOTORA S.VLAJKOVIC i SIN
Stolarska kompanija Svetozara Vlajkovica pocela je sa proizvodnjom, 1925 godine, aviona Breguet XIV i avionskih motora, Walter NZ, koja se nalazila u Pozorina Ulici 63 (danasnja Francuska Ulica).   
 
MEMORANDUM TELEOPTIK AD
Prva Srpska fabrika telefona, optike i precizne mehanike je osnovana 1922 u Beogradu u Francuskoj Ulici 61. da bi 1928 pocela da proizvodi i avionske instrumente. Na pocetku se radilo pod stranim licencama da bi od 1935 godine fabrika pocela da radi i sa sopstvenim proizvodima. Fabrika je preseljena u Zemun 1940 godina gde se i danas nalazi. Od 1985 godine Teleoptik se razdelio u dva pogona gde je novokomponovana fabrika pocela da radi pod imenom "TELEOPTIK ZIROSKOPI", koja je 1989 postala i posebno preduzece nezavisno od maticne kompanije. Fabrika i dalje posluje pod istim imenom, linija proizvoda je povecana gde i dalje proizvodi opremu za avione i instrumente. Fabrika se nalazu u Zemunu u ulici Cara Dusana 139-141.
 
PROSPEKT NESTOR AD
Fabrika je osnovana 1938 u Beogradu za proizvodnju instrumenata za domace proizvodjace aviona ali i za vojnu industriju u opste. Fabrika se nalazila u Kralja Aleksandra Street 312, danasnji Bulevar Revolucije. Posle rata fabrika je nacionalizovan i pripojena pogonima  INDUSTRIJA PRECIZNE MEHANIKE.
 
MIKRON
Pogon za optiku i preciznu mehaniku koji je osnovan 1931 u Beogradu i proizvodili su instrumente za avione. Fabrika je jos radila na testiranju i podesavanju aviona i optickih instrumenata. Posle rata 1947 godine pogon je prikljucen fabrici TESLA. Mikron je bio lociran u ulici  Kralja Aleksandra 94 (danasnji Bulevar Revolucije) preko puta danasnje Elektrotehnickog fakulteta.
 
PROSPEKT JASENICA AD
Prva fabrika u Srbiji koja je proizvodila svecice pod licencom pored popravki avionskih motora LOREN. Proizvodne hale su bile u Smederevskoj Palanci.
 
PRODUKT UTVA
Osnovana u Zemunu 1937 za proizvodnju jedrilica koja je premestena u Pancevo 1939/1940 godine gde je pocela sa odrzavanjem aviona za trening, Bucker. Posle rata, 1948 godina, fabrika je pocela sa proizvodnjom aviona; Trojka, Tip 212, Tip 213, Utva-65, Utva-66, Utva-75, delove za Orla i Super Galeb G-4, kao i delove i opremu za strane partnere. U fabrici je proizvedeno oko 900 aviona. Fabrika je integrisana u Maju 1996 sa "LOLA" iz Zeleznika. Nalazi se u Pancevu, Jabucki put bb. Fabrika je bombardovana vise puta u agresiji NATO-a i pretrpela velika ostecenja.
 
VAZDUHOPLOVNI ZAVOD "MOMA STANOJLOVI"
Kompanija je osnovana 1949 godine za odrzavanje avionskih motora a prosirena 1952 godine da bi postala Vazduhoplovno-tehnicki remontni zavod "Moma Stanojlovic". Od 1977 godine kompanija je preseljena na Batajnicki vojni aerodrom gde odrzavaju sub-sonicne i supersonicne avionet MiG-21, ORAO, GALEB, Super GALEB, JASTREB, An-2, An-26, CANADAIR, Utva, Zlin, helicoptere Gazela, Alouette, Mi-2, Mi-8, Mi-17, kao i klipne motore, propelere i turbinske motore. Drugi segmenti proizvodnje su popravka i odrzavanje radio-navigacionih uredjaja, letakih i foto uredjaja. Kompanija je osvojila proizvodnju velikog broja delova i uredjaja za avionsku industriju. Kompanija se nalazi na adresi; 11274 Batajnica, Nesvrstanih zemalja 160. Isto tako je zestoko bobardovana za vreme NATO agresije.
 
FABRIKA PADOBRANA KNEBL I DITRIH
Fabrika je osnovana 1923 u Indjiji kao "fabrika za letasku opremu, padobrane i letacka odela".
Fabrika je prva koja je osnovana na teritoriji Srbije za proiazvodnju padobrana koja je pocela sa licencom americke kompanije "IRWIN", kasnije je nastupila sa sopstvenim proizvodom pod imenom "SPAS", koji je patentiran sa partnerom kompanije, Miroslavom Ditrih, 1930 godine. Don Drugod Svetskog Rata fabrika je proizvela oko 2500 raznih padobrana a posle rata je nacionalizovana i preimenovana u "FRANJO KLUZ".
 
PROSPEKT KLUZ
Fabrika je osnovana 1947. sa proizvodnom linijom raznih padobrana, jedrilicarske i druge opreme kao sto su odeca, pancirne kosulje itd. Fabrika se nalazi u Beogradu u ulici Franjo Kluz 1.
 
DVADESETPRVI MAJ BEOGRAD (DMB)
Kompanija je osnovana 1948 godina za proizvodnju avionskih motora. Danas proizvodi mlazne motore po licenci; "ASTAZOU" XIV M1 za helikoptere "GAZELLE" i "GAMA", delove za motore  "VIPER" 632-41, 632-46, 636-41, transmisije za helikoptere, rotor kucista i jos neke delove specijalne namene. Fabrika se nalazi u Rakovici, ul. Oslobodjenja 1.


izvor: srpskacrnja.com

Nemam sad vremena za vise al valjda ce ovo biti dovoljno...

Ova prva slika je fabrika Ikarus upravo nakon preseljenja iz Novog Sada u Beograd. Vide se novi neotpakovani motori Jupiter u kutijama. levo od tih motora je Franjo Crkvenik, glavni majstor za montazu motora. Pored njega je njegova supruga Bojana, koja je radila na platnenog oplati aviona a kasnije je radila na Blenhejmima na sedistima. U toku rata Bojana je radila na popravkama Bf109.

šteta što od tolkih fabrika retko kja radi

A sta je sa fabrikom aviona u Kraljevu?!


Septembra 1926. na Divljem polju kod Kraljeva otpočela je izgradnja vojnog zavoda za izradu i popravuku aviona metalne konstrukcije , za što su korišćena sredstva i mašine dobijene od Nemačke na ime reparacije za štete učinjene u Srbiji za vreme WWI . Juna 1927. sklopljen je ugovor sa poznatim francuskim proizvođačem aviona Lujom Bregeom , kome je ustupljena nova fabrika sa svim instalacijama , uz obavezu da u njoj organizuje proizvodnju 425 tada čuvenih lakih bombardera i izviđača metalne konstrukcije brege19 i obuči daomaći tehnički i proizvodni kadar za samostalnu izradu ovih aviona .
Prvih 75 brege19 izrađeno je u potpunosti u Francuskoj i samo je sklapanje izvršeno u Kraljevu , a zatim je postepeno povećavan procenat delova i opreme izrađenih u Jugoslaviji , tako da je od treće serije iz 1929. tj. od 125 aviona , proizvodnja u potpunosti vršena u Kraljevu uz kooperaciju sa Ikarusom i nekim drugim domaćim firmama , a delom i od domaćih sirovina . U ove avione je ugrađivano više tipova rednih i zvezdastih motora među kojima hispano , loren i jupiter od 420 do 680 KS .Poslednja serija od 50 aviona brege19-8 koja je imala nova krila zaobljenog oblika , smatrana je rezervom i ostala nedovršena sve do 1937. kada su u Ikarusu na ove avione ugrađeni motori rajt-ciklon od 778 KS . Prerada je bila delo domaćih konstruktora koje je predvodio inženjer Zrnić . Po okončanju proizvodnje brege19 , fabrika je početkom 1933. preuzeo Vazduhoplovno tehnički zavod , koji je nastavio sa izradom rezervnih delova i vršio reviziju i popravku isporučenih aviona koji su postali okosnica borbenih eskadrila .
Kada je u okviru programa modernizacije vojnog vazduhoplovstva od Nemačke 1938. kupljena licenca za proizvodnju dvomotornih bombardera dornije DO-17 , u koje su po zahtevu naših stručnjaka ugrađivani motori gnom ron K-14 od 860 KS izrađivani u domaćoj fabrici u Rakovici . Proizvodnja ovih aviona je prvobitno bila poverena Aeroplanskoj radionici Vazduhoplovno tehničkog zavoda . Pokazalo se ubrzo da zamršeni vojni administrativni propisi sputavaju proizvodnju ovih tada vrlo modernih i složenih bombardera , pa je izlaz nađen u formiranju posebne Državne fabrike aviona , kao autonomnog državnog preduzeća koje je poslovalo na industrijsko-komercijanoj osnovi . Ova fabrika počela je da radi od maja 1939 i u pogonima gde su ranije izrađivani brege , organizovala je proizvodnju prve serije od 36 DO-17 Kb . Prvih 16 bombardera bilo je spremno za isporuku već polovinom 1940. a cela serija je isporučena krajem 1940. U međuvremenu je otpočela izrada i druge serije od 40 DO-17 , tako da je u fabrici bio gotov deo sklopova u trenutku napada na Jugoslaviju . Neprijatelj je uspeo da delimično uključi fabriku u svoju ratnu proizvodnju , ali oktobra 1941. kada su partizanske jedinice opkolile Kraljevo i kada su nemci plašeći se masovnog ustanka u gradu , izveli masovno streljanje građana Kraljeva i okoline , u tom zločinačkom činu streljano je preko 470 radnika i službenika fabrike aviona . Preostali mašinski park je razvučen a pogoni su delimično uništeni , što je onemogućilo bilo kakvo obnavljanje proizvodnje posle oslobođenja .

 , hvala na podacima i retkim fotkama.

Ko za inat ne mogu da nadjem neke slike iz fabrike u Kraljevo sto sam dobio od radnika koji su radili u toj fanrici 

By the way Pilote, sta je DFA - pretpostavljam skracenica Fabrika Aviona, ali ono D je za...?

Drzavna

  A ja se ubih trazeci koji je to grad na D majku mu!!!
OK, a jel onda ta DFA bila u Beogradu (kao da se prisecam da je to u stvari u Rakovici). U stvari nisam siguran, pa ako ima informacija...

Ne- bila je u Kraljevu. Postojali su planovi o premestanju fabrika van Beograda. Recimo u Rogozarskom su vec bili spremili materijal za pakovanje masina i seljenje na Kosovo. Doso rat i fabrika ostala gde jeste.