Istorija uvećanja grudi

Prostitutke smislile silikone

Na ideju da ovim materijalom uvećaju dojke došle su japanske "prijateljice noći" još '40-ih godina prošlog veka. Prva plastična operacija urađena je još 1890. godine, i to parafinskim injekcijama.



Velike ili male, lepe ženske grudi oduvek su bile u modi, pa tako ne čudi svetska pomama za plastičnim operacijama i ugradnjom silikona, koja ne jenjava decenijama.

Ipak, malo je poznato da je prva kozmetičko-korektivna operacija izvedena još u 19. veku, a da za ideju uvećanja grudi silikonima nisu zaslužni naučnici, već japanske prostitutke iz Drugog svetskog rata!

Prva operacija uvećanja grudi urađena je davne 1890. godine. Tada se to radilo parafinskim injekcijama, koje su često izazivale teške infekcije. Tako bi žene umesto da imaju veće, ostajale bez svojih grudi na operacionom stolu.

Pomama '60-ih
Ta tehnika je napuštena 1920. godine, kada je došlo do novog revolucionarnog pronalaska, transplantiranja masnoće iz stomaka i stražnjice.



Ni ova tehnika se nije pokazala najboljom, pošto je telo apsorbovalo masnoću, pa su se grudi vraćale na raniju veličinu ili deformisale. Drugi problem su bili ožiljci na mestima s kojih je masnoća skidana, kao i onim kroz koja je ubacivana u grudi.

Ova tehnika je napuštena dve decenije kasnije. Japanske prostitutke su koristile silikon kako bi male grudi učinile što privlačnijim muškarcima sa Zapada. Njihov izum ubrzo je postao popularan i sa druge strane Tihog okeana.

Već početkom '60-ih godina prošlog veka procedura uvećanja grudi postala je ekstremno popularna, ali prvenstveno kod toples igračica u Las Vegasu i San Francisku. Prve silikonske umetke izmislila su dvojica plastičnih hirurga iz Teksasa, u saradnji s kompanijom "Dou Korning korporejšn", i ugradila ih anonimnoj dami 1962. godine.

Ali, pojavili su se i problemi. Prasilikoni su dovodili do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, poput hroničnih upala, tumora i infekcija koje su često završavale hirurškim odstranjivanjem grudi. Zbog toga su zvanične ustanove prestajale s plastičnim operacijama, ali su one i dalje rađene "na crno".

Sunđeri i soja
Zatim su na red došli sunđeri od polivinila, u raznim veličinama, koji su se kratko zadržali. Grudi bi se tokom godina deformisale, a infekcije, upale tkiva i druge komplikacije bivale su sve teže. Silikoni su ponekad pucali i razlivali se unutar grudi, sve dok 1982. godine nije upotrebljena poliuretanska pena.

Deceniju kasnije, samo u SAD bilo je više od 100.000 žena sa ovakvim grudima. Bile su presrećne, sve dok Savezna zdravstvena administracija nije obelodanila da "kvar" takvih grudi može dovesti do pojave kancera koji je teško otkriti na vreme. Proizvođači su masovno počeli da ih povlače iz prodaje, a onda su krajem 80-ih pronašli gel čije razlivanje nije imalo štetnih posledica.

Primat koji su Amerikanci držali tokom istorije silikona 1995. su konačno preuzeli Evropljani, koji su implante punili sojinim uljem. To je tada smatrano najprirodnijim načinom uvećanja grudi. Ipak, i u ovom slučaju je pronađen feler, u vidu toksičnih materija. Amerikanci su to brže-bolje dočekali, zabranivši u SAD ovaj tip umetaka.

Konačno, 2001. godine "Brava brest enhensment end šejping sistem" na tržište je izbacila proizvod koji je bio pravi hit. Njihov proizvod je bila pumpa koja pomoću vakuuma uvećava grudi. Za to je potrebno da se pumpa koristi nekoliko meseci, po desetak sati dnevno. S obzirom na komplikovanost ove procedure, umeci sa slanom vodom postali su broj jedan i trenutno su najrasprostranjenija tehnika.

Slana voda u dojkama
Medicinski institut SAD je 1999. godine u izveštaju na 400 strana zaključio da silikonski umeci ne mogu da uzrokuju ozbiljne zdravstvene probleme, ali da problem nastaje kada oni puknu, pa se sadržaj izlije u telo i dovede do infekcija i oštećenja tkiva. Savezna zdravstvena administracija SAD tada je odobrila umetke punjene slanom vodom, koji su na tržištu već bili nekoliko godina, ali bez upotrebne dozvole.

Rekordna (od)šteta
Najveći svetski proizvođač implantata za grudi, američka kompanija "Dou Korning", 1988. godine je zbog lošeg proizvoda bila osuđena da plati rekordne 3,2 milijarde dolara odštete. Tu sumu je podelilo 170.000 žena koje su podnele tužbu.

Izvor: Press